Da li su bolovi u dijafragmi simptomi podizanja dijafragme

Šta je dijafragma ?

Dijafragma je mišić koji se nalazi između grudnog koša i trbuha i predstavlja prirodnu granicu između ove dve duplje. Dijafragma ima najznačajniju ulogu u procesu udisanja jer se njenim kontrakcijama grudni koš širi. Dijafragma ima nekoliko otvora kroz koje prolaze organi iz grudnog koša u stomak, a najveći među njima su jednjačni otvor, otvor za aortu i otvor za donju šuplju venu.

Dijafragma funkcija

Kao što smo već napomenuli, kontrakcijama dijafragme se grudni koš prilikom udisanja vazduha širi. To funkcioniše po principu da dijafragma povećava vertikalnu dimenziju grudi i smanjuje pritisak vazduha u grudnom košu. Kada prilikom disanja vazdušni pritisak padne, vazduh prolazi dolazi u respiratorni trakt. Prilikom tog procesa dijafragma povlači plućnu maramicu.

Dijafragma bolovi

Bol u dijafragmi prilikom disanja nije retka pojava. Bol u dijafragmi i njegovi uzroci mogu biti različitog tipa – anatomske prirode, spazam, moždani udar itd. Kada se pojavi bol u dijafragmi, on može biti praćen bolom oko rebara, bolom u grudima, oštrim bolom i osećajem stezanja, bolom u srednjem delu leđa. Bolovi u dijafragmi se najčešće pojavljuju prilikom sportskih aktivnosti, kada se podrazumeva da osoba brže diše nego inače. Uzrok bola u dijafragmi može biti i astma, zapaljenje pluća, bronhitis itd.

Podignuta dijafragma

Uzroci podignute dijafragme mogu biti:

• Infekcija pluća
• Kolaps jednog dela pluća
• Ugrušak na plućima
• Fibroza pluća

Kada je u pitanju podignuta dijafragma simptomi variraju u zavisnosti od ozbiljnosti  i težine samog stanja.

Podizanje dijafragme simptomi

Simptomi podignute dijafragme mogu biti:

• Otežano disanje – Ovo je jedan od najozbiljnijih simptoma kada je podignuta dijafragma u pitanju. Kod urođenih dijafragmalnih nedostataka otežano disanje proizilazi i abnormalnog razvoja pluća. Kada su stečeni dijafragmalni nedostaci u pitanju, otežano disanje se javlja kada pluća zbog istiskivanja ne mogu normalno funkcionisati.
• Ubrzano disanje (tahipneja) – Ovo je još jedan čest simptom podignute dijafragme. Ubrzano disanje usled podignute dijafragme nastaje usled pokušaja pluća da nadoknade nizak nivo kiseonika u telu.
• Modra koža – Ovaj simptom podignute dijafragme se manifestuje kod težih oblika poremećaja dijafragme jer telo ne može da primi dovoljnu količinu kiseonika iz pluća, pa kao posledica toga koža poplavi. Ova pojava stručno se naziva cijanoza.
• Ubrzano lupanje srca (tahikardija) – Telo pokušava da snabde krv potrebnom količinom kiseonika, pa kao posledica toga javlja se ubrzano lupanje srca.
• Umanjeni ili nepostojeći zvuci disanja – Ovaj simptom je najčešće prisutan kod urođenih nedostataka dijafragme, što podrazumeva da se jedno od plućnih krila nije pravilno razvilo. Tada su zvuci disanja na plućnom krilu koje se nije pravilno razvilo sasvim odsutni ili se veoma teško čuju.
• Zvuci creva upredelu grudnog koša – Kada je prisutna dijafragmalna kila, creva mogu doći do grudnog koša.

Da li podignuta dijafragma pritiska srce ?

Odgovor je da. Dijafragmalna kila može da pritiska srce i da izaziva ubrzan rad srca.

Podizanje dijafragme i gušenje

Podizanje dijafragme takođe može izazvati gušenje, što predstavlja veoma ozbiljan simptom, a javlja se kao posledica uticaja podignute dijafragme na pravilno funkcionisanje srca.

Dijafragmalna kila

Dijafragmalna kila ili dijafragmalna hernija nastaje kada se jedan ili više abdominalnih organa kreću naviše kroz otvore u dijafragmi. Ova vrsta defekta može postojati od rođenja (kada se pluća ne razviju kako treba) ili može biti stečena prilikom saobraćajnih nezgoda, padova, prodirućih povreda kao što su ubodi ili prodiruća povreda od metka, operacija na grudima ili stomaku. Dijafragmalna kila se u medicini tretira kao hitan slučaj i zahteva hitnu hiruršku intervenciju.

Lečenje podignute dijafragme

Dijafragmalna kila, bilo da je urođena ili stečena, zahteva hitnu hiruršku intervenciju. Ova operacija je neophodna kako bi se trbušni organi iz grudi vratili u nazad u stomačnu duplju. Tako se ujedno leči i dijafragma.

Kada je urođena dijafragmalna kila u pitanju, operacija se najčešće obavlja 48 do 72 sata nakon rođenja deteta. U vanrednim situacijama, do operacije može doći i ranije ili kasnije, zavisi od stanja pacijenta. To je sve individualno. Kako god, prvi i najvažniji korak je da se beba snabde dovoljnom količinom kiseonika.

Vežbe za dijafragmu

Kada je lečenje dijafragme u pitanju, postoji niz vežbi koje se preporučuju, a ovo su neke od najefikasnijih:

1. Jedna od njih zahteva da legnete i opustite se u tzv. položaju „mrtvog tela”, a ispod glave i i leđa stavite savijeno ćebe ili bilo koji drugi pokrivač. Stopala razmaknite tako da padnu u stranu, a ruke položite uspravno uz telo, sa dlanovima okrenutim naviše. Zatvorite oči, usmeravajte pogled prema grudima i pritom budite maksimalno opušteni. Pratite usporavanje svog daha, trudite se da osetite ulazak i izlazak daha iz tela. Prilikom disanja pratite promenu temperature udahnutog i izdahnutog vazduha. Opustite se toliko da osetite kako vazduh struji vašim telom. Posebno posvetite pažnju razlici između udaha i izdaha. Trajanje ove vežbe za dijafragmu treba da traje između 3 i 5 minuta i možete je ponavljati nekoliko puta dnevno.
2. Druga vežba za dijafragmu koja je preporučljiva ima pomalo neuobičajen naziv – vežba mrtve bube. Kao i u prethodnoj vežbi, lezite na leđa na tvrdoj podlozi (pod ili strunjača). Ruke stavite pored tela, a glava neka vam bude na nekoj mekoj podlozi. Potrebno je da opustite ruke, ramena i vrat. Nakon toga podignite obe noge tako da budu pod uglom od 90⁰ u odnosu na telo. Potom ih blago savijte u kolenima, a stopala neka vam budu paralelna sa plafonom. Kada pravilno zauzmete ovu poziciju, počnite da dišete duboko stomakom. Neka vam udah bude na nos, a izdah na usta. Posle izvesnog vremena nperekidnog disanja na ovaj način osetićete vibracije u nogama. Kada ih osetite nikako nemojte prestajati s vežbom. Tako će se vibracije s nogu preneti na stomak i dijafragmu. Ako ne uspete u ovome prvi put, ne odustajte. To znači da je potrebno vreme da vibracije dospeju do dijafragme.
3. I ova vežba kao i prethodne dve zahteva da ležite na tvrdoj i ravnoj površini. Jednu ruku stavite na gornji deo grudnog koša, a drugu na stomak, odmah ispod rebara. Udahnite polako kroz nos tako da vazduh uđe duboko prema gornjem delu stomaka. Ne pomerajte ruku na grudnom košu, ali pomerite ruku na stomaku. Stisnite stomačne mišiće tako što ćete im omogućiti da upadnu prema šupljini izdisajem na usta. Ova vežba u proseku treba da traje 5 do 10 minuta. Možete je raditi nekoliko puta dnevno. Ova vežba se razliku od prethodne dve po tome što je možete raditi i dok sedite na stolici, savijenih kolena, opuštenih ramena, glave i vrata.