Raynaudov (Rejnoov) fenomen – simptomi, uzrok i lečenje bolesti

Rejnoov fenomen je i poznat i kao Raynaudov, Rejnov, Rejnoov, Rejov fenomen ili sindrom

Osnovni podaci

• Rejnoov fenomen je vrsta vaskularne bolesti koju karakteriše promena boje prstiju od bele preko plave do crvene, najčešće nakon izlaganja hladnoći.
• Raynaudov fenomen nastaje usled spazma krvnih sudova.
• Uzrok Rejnoovog fenomena je nepoznat, mada se sumnja da uticaj imaju abnormalna nervna kontrola prečnika (promera) krvnih sudova i osetljivost nerava na hladnoću.
• Simptomi Rejnoovog fenomena zavise od jačine, učestalosti i trajanja spazma krvnog suda.
• Ne postoji analiza krvi kojom se dijagnostikuje Raynaudov fenomen.
• Lečenje Rejnoovog fenomena uključuje zaštitu prstiju, lekove i izbegavanje emocionalnog stresa, pušenja, hladnoće i alata koji dovodi do vibracije šaka.

Šta je Rejnoov fenomen?

Rejnoov fenomen ili sindrom je poremećaj koji za posledicu ima vazospazam (sužavanje ili stezanje nekog krvnog suda zbog grča), specifični niz diskoloracija (prebojenosti) prstiju ruke i/ili noge nakon izlaganja temperaturnim promenama (hladno ili vruće) ili usled emocionalnog uzbuđenja.

Većina osoba kod kojih se razvije Rejnoov sindrom, osetljiva je na hladnoću. Do diskoloracije kože dolazi zato što abnormalni spazam krvnog suda izaziva smanjenje dotoka krvi u lokalno tkivo. Na početku, zahvaćeni prst(i) postaje beo zbog smanjenog dotoka krvi. Potom prst(i) poprima plavu boju (cijanoza) usled produženog odsustva kiseonika. Na kraju se krvni sud ponovo otvara i izaziva fenomen lokalnog „rumenila“ (eritem), usled čega prst(i) pocrveni. Ove tri faze u nizu promene boje (belo – plavo – crveno), najčešće pod uticajem niske temperature, karakteristične su za Rejnoov fenomen tj. bolest.

Raynaudov fenomen je bolest koja najčešće pogađa žene, posebno u drugoj, trećoj ili četvrtoj deceniji života. Rejnoov fenomen može da se javi sam ili kao deo neke reumatske bolesti. Rejnoov fenomen kod dece je u suštini isti kao i kod odraslih osoba. Kada se javlja sam, onda se naziva Rejnoova bolest,primarni Rejnoov fenomen ili sindrom. Kada prati druge bolesti, naziva se sekundarnim Rejnoovim fenomenom.

Šta izaziva Rejnoov fenomen?

Uzroci primarnog i sekundarnog Rejnoovog fenomena su nepoznati. Međutim, postoji sumnja da su abnormalna nervna kontrola prečnika krvnog suda i osetljivost nerava na hladnoću, faktori koji doprinose njegovoj pojavi. Karakteristična promena boje prstiju, delimično je povezana sa početnim suženjem krvnog suda, usled spazma sićušnih mišića u zidu krvnog suda, za kojim sledi naglo otvaranje (dilatacija), kao što smo opisali. Male arterije prstiju mogu da imaju unutrašnju oblogu mikroskopske debljine, što takođe vodi suženju krvnih sudova.

Šta su faktori rizika za nastanak Rejnoovog fenomena?

U faktore rizika za nastanak Rejnoovog fenomena spadaju povrede usled promrzlina i vibracionih alata, medikamenti (bleomicin, propranolol, ergotamin) i autoimune reumatske bolesti, kao što su skleroderma, sistemski eritemski lupus, Sjorgenov sindrom, mešovita bolest vezivnog tkiva (Šarpov sindrom) i reumatoidni artritis.

Koje bolesti su povezane sa Rejnoovim fenomenom?

Raynaudov fenomen se sreće kod brojnih oboljenja, uključujući i autoimune reumatske bolesti (skleroderma, reumatoidni artritis, lupus i mešovita bolest vezivnog tkiva), hormonski disbalans (hipotireoza i karcinoid), traume (promrzline, vibracioni alati), medikamente (propranolol, estrogen bez dodatnog progesterona, bleomicin koji se koristi kod lečenja kancera i ergotamin koji se koristi za lečenje glavobolje), nikotin, a u retkim slučajevima i kancer.

Koji su simptomi i znakovi Rejnoovog fenomena?

Simptomi Rejnoovog fenomena zavise od jačine, učestalosti i trajanje spazma krvnog suda. Većina pacijenata sa blagim oblikom bolesti primećuje samo diskoloraciju kože pod uticajem hladnoće. Mogu da osete i blage trnce ili utrnulost zahvaćenog prsta (ili prstiju) koji nestaju čim boja kože ponovo postane normalna. Kada su spazmi krvnih sudova dugotrajniji, senzorni nervi postaju nadraženi usled nedostatka kiseonika i mogu da dovedu do pojave bola u zahvaćenom prstu (ili prstima). Veoma retko slabo snabdevanje kiseonikom može da dovede do ulceracije (pojave čireva) vrhova prstiju. Kada dođe do ulceracije prstiju, moguće je da nastupi infekcija. Uz stalni nedostatak kiseonika, moguće je da dođe i do pojave gangrene prstiju.

U regije koje su nešto ređe zahvaćene Rejnoovim fenomenom, spadaju nos, uši i jezik. Mada se na ovim površinama retko javljaju čirevi, one se povezuju sa osećajima utrnulosti i bola.

Pacijenti sa sekundarnim Rejnoovim fenomenom mogu da imaju i simptome koji su povezani sa osnovnim oboljenjem. Rejnoov fenomen je inicijalni simptom kod većine obolelih od skleroderme – bolesti kože i zglobova. U druge reumatske bolesti koje su često povezane sa Rejnoovim fenomenom spadaju lupus, reumatoidni artritis i Sjorgenov sindrom.

Kako s dijagnostikuje Raynaudov fenomen?

Kod pacijenata sa karakterističnim sledom promena boje kože prstiju pod uticajem hladnoće, dijagnostikovanje Rejnoovog fenomena nije teško. Ponekad, primenom kapilarne mikroskopije ležišta nokta, kod pacijenta sa Rejnoovim fenomenom mogu da se vide određeni oblici sićušnih krvnih sudova neposredno pored noktiju (uočava se gubitak, izvijuganost i proširenje kapilara). Abnormalni oblici kapilara pored noktiju mogu da ukažu na mogućnost postojanja nekog povezanog reumatskog oboljenja. Međutim, ne postoji nijedna vrsta analize krvi koja bi lekarima pomogla da potvrde dijagnozu. Lekar može da traži neke laboratorijske analize krvi (na primer, brzina sedimentacije, reumatoidni faktor, antinuklearna antitela, nivo tiroidnih hormona, nivo proteina) da bi mogao da isključi povezana reumatska oboljenja i poremećaje štitne žlezde. Lekar može i da obavi neke manevre sa ekstremitetima pacijenta da bi isključio uklješteni krvni sud koji može da prouzrokuje simptome koji oponašaju Rejnoov fenomen, kao što je, na primer, sindrom gornjeg otvora grudnog koša (TOS).

Obično pacijenti sa Rejnoovim fenomenom kao manifestacijom reumatske bolesti, imaju povišenu sedimentaciju krvi i antinuklearna antitela. Osim toga, abnormalnosti kapilara kod ležišta nokta često su prisutna i uočljiva na način koji smo ranije opisali.

Koji lekari specijalisti leče Rejnoov fenomen?

U lekare koji leče Raynaudov fenomen spadaju lekari opšte prakse, internisti, reumatolozi i specijalisti za hirurgiju šake.

Kako se leči Rejnoov fenomen ?

Upravljanje Rejnoovim fenomenom podrazumeva sprečavanje spazama krvnih sudova zaštitom prstiju ruku i nogu od hladnoće, traume i infekcije. Pacijenti sa Rejnoovim fenomenom bi trebalo da izbegavaju medikamente koji mogu da pojačaju spazme krvnih sudova. Kod pacijenata sa upornim simptomima mogu da se administriraju medikamenti za širenje krvnih sudova.

Pacijenti koji imaju Raynaudov fenomen koji nemaju drugih simptoma osim promene boje kože ekstremiteta, mogu da se leče i kućnim lekovima da bi sprečili nastanak komplikacija. Prevencija je važna kod primarnog i sekundarnog Rejnoovog fenomena, bez obzira na težinu oboljenja. Jednostavna početna nega podrazumeva utopljavanje tela, naročito ekstremiteta. Topla odeća u hladnijim klimatskim područjima je od presudne važnosti. Pamučne rukavice mogu da budu od pomoći prilikom pretraživanja zamrzivača. Pokrivala za glavu mogu da pomognu telu da zadrži toplotu uz minimalno rasipanje. Sobna temperatura ne bi trebalo da je previše niska. Gumene rukavice štite ruke i sprečavaju hlađenje prilikom pranja sudova. Hodanje bosih nogu trebalo bi da se svede na minimum. Trebalo bi da izbegavate pritiskanje krvnih sudova tesnim znojnicama za ruke, prstenjem ili obućom.

Osobe koje imaju Rejnoov sindrom bi trebalo da čuvaju šake i stopala od direktnih trauma i rana. Svaka rana ili infekcija bi trebalo da se što pre leči da bi se sprečila ozbiljnija infekcija. Izbegavanje emocionalnog stresa i aparata koji proizvode vibracije u šakama, može da smanji učestalost napada. Kod nekih pacijenata i biofidbek može da ublaži jačinu i smanji učestalost napada.

Pacijenti kod kojih je dijagnostifikovan Raynaudov fenomen bi trebalo da izbegavaju direktno i indirektno (pasivno) pušenje. Hemikalije u duvanskom dimu mogu da izazovu skupljanje krvnih sudova i dovedu do ateroskleroze (zadebljanja i krutosti arterija), što nadalje može da smanji priliv kiseonika do ekstremiteta.

Nega noktiju mora da se obavlja veoma pažljivo da ne bi došlo do povređivanja osetljivih vrhova prstiju nogu i ruku. Čireve na vrhovima prstiju mora pažljivo da nadzire lekar. Oni mogu da se inficiraju. Pažljiva primena udlaga za prste služi zaštiti ulceroznih površina. Ponekad se koriste masti koje šire krvne sudove (nitroglicerinska mast), tako što se nanose na bočne strane jako zahvaćenih prstiju, a deluju tako da pojačavaju dotok krvi i zarastanje.

Pacijenti kod kojih se javljaju uporni i uznemirujući simptomi mogu da uzimaju oralne medikamente koji šire (dilatiraju) krvne sudove. (Ponekad se doza ovih lekova smanjuje ili se prestaje sa uzimanjem kada je okruženje toplije, kao što je to slučaj u letnjim mesecima.) U ove lekove spadaju antagonisti kalcijuma (blokatori kalcijumskih kanala), kao što su dilitiazem, nikardipin, nifedipin, kao i drugi lekovi koji se koriste za lečenje problema sa krvnim pritiskom, kao što su metildopa i prazosin. Skorašnja istraživanja pokazuju da losartan, lek za krvni pritisak, može da smanji žestinu napada kod Rejnoovog fenomena.

Medikamenti koji razređuju krv, kao što su male doze aspirina ili dipiridamola, ponekad mogu da budu od koristi.

Neki pacijenti sa upornim simptomima mogu da imaju koristi od uzimanja leka koji se zove pentoksifilin, a od koga crvena krvna zrnca postaju gipkija što poboljšava cirkulaciju.

Težak oblik Rejnoovog fenomena može da dovede do gangrene i gubitka prstiju zbog nedovoljnog dotoka krvi. Kod ozbiljnog oblika bolesti, ponekad se primenjuje neurohirurški zahvat koji se zove simpatektomija.  U ovoj proceduri, koja se preduzima radi sprečavanja spazama krvnih sudova, nervi koji stimulišu stezanje krvnog suda (simpatički nervi) podvezuju se ili presecaju hirurškim putem. Obično se ovo obavlja tokom operacije koja je lokalizovana na stranama osnove prstiju ruke. Kroz mali rez se izvlače sićušni nervi koji se nalaze oko krvnog suda. Ova procedura se zove i digitalna simpatektomija.

Kakve su prognoze kod Rejnoovog fenomena?

Prognoze za pacijente koji pate od Rejnoovog fenomena razlikuje se u zavisnosti od težine i toga da li je povezan sa osnovnom bolešću. Većina osoba koje pate od Rejnoovog fenomena odlično reaguju na jednostavne mere, sa ili bez lekova.

Da li je moguće sprečiti  Rejnoov fenomen?

Rejnoov fenomen može da se spreči izbegavanjem faktora koji mu prethode, kao što su izlaganje hladnoći ili vrućini, pušenje itd.

Neke lekove bi trebalo da izbegavate. U lekove koji mogu da pogoršaju simptome Rejnoovog fenomena, tako što pojačavaju spazme krvnih sudova, spadaju preparati u slobodnoj prodaji koji se koriste za lečenje prehlade i za kontrolu telesne težine, kao što je pseudoefedrin. Beta blokatori, lekovi koji se koriste kod povišenog krvnog pritiska i bolesti srca, takođe mogu da pogoršaju simptome Rejnoovog fenomena. U njih spadaju atenolol, metoprolol, nadolol i propranolol.

Kakva se istraživanja Rejnoovog fenomena obavljaju ?

Istraživači su objavili da su otkrili značajan genetski (nasledni) doprinos simptomima Rejnoovog fenomena i promenama na krvnim sudovima koje su povezane sa njim, kod pacijenata koji pate od ovog oboljenja.

Drugi istraživači se bave ispitivanjem azot monoksida (ili azot oksida) i njegove moguće veze sa Rejnoovim fenomenom. Ispitivan je gel koji može da pospeši lokalnu proizvodnju azot monoksida u zahvaćenim prstima. Lokalni azot monoksid, kako se čini, može da proširi krvne sudove i poboljša slabu cirkulaciju krvi.