Da li pušenje izaziva rak pluća – simptomi, dijagnoza, hemoterapija

Na nastanak raka pluća mogu uticati i zagađeno životno i radno okruženje, kao i genetske mutacije, a lečenje zavisi kako od stadijuma bolesti tako i od pacijentovog opšteg stanja. Rak pluća, poznat i kao karcinom bronhija, budući da nastaje u disajnim putevima, među muškarcima je najčešće dijagnostikovano maligno oboljenje, s ujedno najvećom stopom smrtnosti, dok je kod žena po učestalosti i po smrtnosti drugi na listi odmah iza raka dojke. Nažalost, retko se dijagnostikuje u ranim fazama, zbog čega odstranjivanje tumora hirurškim putem obično nije moguće.

Zloćudna bolest

Rak pluća karakterišu nekontrolisan rast i razmnožavanje ćelija koje u svom razvoju ne sazrevaju do stanja neophodnog za obavljanje fizioloških potreba tkiva iz koga nastaju. Tako u organizmu nastaje nova tvorevina, koja je zloćudna iz dva apspekta. Prvo zahvata organ u kome je nastala, ugrožavajući njegovu funkciju, a onda se širi i u udaljene organe, gde dalje raste i ugrožava rad tih organa. Nije svaki tumor na plućima maligne prirode. Benigni tumori se u plućima mogu naći vrlo retko i uglavnom ne stvaraju veće probleme. Rastu veoma sporo i ne šire se na druge organe, ali se zbog male šanse da postanu zloćudni hirurški odstranjuju kad god je to moguće.

Pušenje – glavni uzrok, ali ne i krivac

Odavno je dokazano da je glavni uzrok nastanka raka pluća pušenje, a potvrda je pre desetak godina stigla i iz SAD, gde je nakon temeljno sprovedene borbe protiv pušenja broj novoobolelih znatno opao. Rak pluća je učestaliji među muškarcima budući da je među njima više pušača. Ranije ankete pokazale su daje u Srbiji svaki drugi odrastao muškarac pušač, kao i svaka treća žena. Taj broj je, prema najnovijim podacima, neznatno smanjen, ali efekat smanjenja broja pušača na pojavu karcinoma pluća pokazaće se tek za pet do deset godina, koliko je potrebno da se ova bolest razvije do klinički prepoznatljivog stadijuma. Pasivni pušači su podložni karcinomu.

Prvi simptomi raka pluća kasne

Rak pluća se u ranom stadijumu najčešće otkriva slučajno, prilikom kontrolnih pregleda ili rendgenskog snimanja grudnog koša u okviru ispitivanja drugih bolesti. Naime, plućno tkivo je veoma vazdušasto, pa se zloćudna bolest unutar njega širi neometano, bez ikakvih simptoma. Tek kad u toku svog rasta zahvati neke od okolnih struktura u sredogruđu ili grudnom zidu ili se pak proširi na druge organe, najčešće mozak, jetru, nadbubrežne žlezde ili kosti, javljaju se prve tegobe. To su, pre svega, bol i kašalj. Generalno se savetuje da se pri pojavi suvog, nadražajnog kašlja koji ne prolazi, promeni karaktera kašlja kod pušača ili prilikom bola u sredogruđu ili zidu grudne duplje treba javiti lekaru.

Bronhoskopijom do dijagnoze

Rak pluća se može dijagnostikovati neinvazivnim i invazivnim metodama. Neinvazivhe su radiološke metode poput rendgenskog snimanja pluća, CT skenera i rede korišćeni ultrazvučni pregledi poput magnetne rezonance i pozitron emisionetomografije. Može se sprovesti i pregled ispljuvka, ali najčešće je potrebna neka od invazivnih metoda. U većini slučajeva koristi se bronhoskopija, kojom se može uzeti uzorak tkiva, kao i iglena punkcija. Tako se dobija materijal za postavljanje dijagnoze. Istovremeno, tim procedurama može se proceniti i proširenost bolesti, to jest njen stadijum.

Hirurgija nije uvek moguća

Lečenje karcinoma pluća zavisi od nekoliko faktora, poput tipa raka, stadijuma bolesti, bolesnikovog opšteg stanja, pridruženih bolesti i slično. Kancer se, prema međunarodnoj, takozvanoj TNM klasifikaciji, može klasifikovati u četiri stadijuma. U prva dva, koja podrazumevaju daje bolest lokalizovana u jednom plućnom krilu, najčešće se pribegava potpunom, hirurškom odstranjivanju tumora, jer takva terapija daje najbolje rezultate. Ako se bolest nije proširila, rezultati su dobri u 90 odsto slučajeva. Hirurgiju u trećem stadijumu je teže primeniti, dok se u četvrtom uopšte ne primenjuje.

Efikasnost hemoterapije

Treći stadijum bolesti je najkompleksniji. Tada se primenjuju kombinacije hirurške terapije, ako je moguće sprovesti hemoterapije i zračne terapije. Koja će se kombinacija primeniti i kojim redosledom odlučuje se od slučaja do slučaja, ali zna se da komibnovano lečenje daje najbolje rezultate. U završnom, četvrtom stadijumu bolesti primenjuje se hemoterapija, a u određenim slučajevima i najnovija, tzv. biološka ili ciljana terapija. Ona se daje pacijentima kod kojih je tačno ustanovljen uzrok nastanka bolesti. Naime, kod jednog broja bolesnika postoje genetske mutacije koje same po sebi predstavljaju razlog za nekontrolisano ćelijsko deljenje i razmnožavanje. Za neke od tih prepoznatih mutacija postoje lekovi koji daju vrlo dobre rezultate, a takav vid lečenja već nekoliko godina sprovodi se i u našoj zemlji.