Aspergerov sindrom simptomi, učestalost, uzrok, tretman

Aspergerov sindrom je razvojni poremećaj koji utiče na to kako mozak obrađuje informacije. On oblikuje socijalne, emocionalne i komunikacione veštine neke osobe i njeno ponašanje. Aspergerov sindrom obično postaje očigledan tokom detinjstva i dalje tokom života, sa različitim stepenom invaliditeta.

Ne postoji lek. Međutim, veštine osobe sa Aspergerovim sindromom mogu biti potpomognute kombinacijom podrške, redovne rutine i terapijske intervencije.

Aspergerov sindrom je poremećaj iz spektra autizma

Aspergerov sindrom je jedan od poremećaja autističnog spektra (ASD). To znači da ljudi sa Aspergerovim sindromom mogu ispoljiti širok spektar ponašanja i socijalnih veština, a ne postoje dve osobe koje će imati isti skup osobina.

Neki ljudi će pokazati sposobnosti koje su uglavnom u skladu sa svojim vršnjacima, dok drugi mogu ispoljavati ‘čudno’ ponašanje. Drugi ljudi će izgledati znatno različito od svojih vršnjaka.

Istorija Aspergerovog sindroma

Aspergerov sindrom je postao priznat razvojni poremećaj 1994. Pre toga, osoba sa Aspergerovim sindromom se smatrala društveno neprijatnom ili nedruštvenom. Neki ljudi su pogrešno dijagnostikovni sa psihijatrijskim poremećaja, označeni kao opsesivno-kompulzivni ili jednostavno smatrani “čudnim”.

Aspergerov sindrom simptomi

Osobe koje imaju Aspergerovi sindrom mogu da ispolje:

• Teškoće u formiranju prijateljstva
• Preferencije da se igraju same ili sa starijom decom i odraslima
• Očigledno dobro znanje jezika, ali problem sa komunikacijom. Jezik se može smatrati veoma naprednim ili preranim u odnosu na vršnjake. Osoba može biti u mogućnosti da intenzivno razgovara na temu interesa, ali ima poteškoća sa više praktičnim zadacima kao što je prepričavanje događaja od toga dana, naracija priče, ili razumevanje šale i sarkazma.
• Nedostatak procene da komunikacija podrazumeva slušanje kao i govor. Na primer, oni mogu da ne dozvole da njihov partner u komunikaciji ima priliku da se uključi u razgovor.
• Vrlo doslovno shvatanje onoga što je rečeno. Na primer, kada se takvoj odobi kaže “gubi se” (idi) ona će verovatno postati zbunjena i može bukvalno pokušati da ” se izgubi “
• Nemogućnost da razume pravila društvenog ponašanja, osećanja drugih i teškoće “čitanja” govora tela. Na primer, osoba sa Asperger sindromom ne mogu shvatiti da neko pokazuje da je nesrećan ako se mršti.
• Ponašanje varira od blago neobičnog, ekscentričnog ili “čudnog”, do veoma agresivnog i teškog
• Imaju pravila i rituale i insistiraju da ih svi članovi porodice prate
• Bes i agresija kada se stvari dešavaju kako ne žele
• Osetljivost na kritiku
• Uska polje interesovanja. Na primer, osobe sa Aspergerovim sindromom mogu da se fokusiraju na učenje svega što se može znati o automobilima, vozovima ili računarima.

Učestalost među polovima

Svetska zdravstvena organizacija ističe da je odnos  obolelih muškaraca prema ženama osam prema jedan. To znači da oko osam puta više muškaraca nego žena oboli od Aspergerovog sindroma. Međutim, ova naklonjenost ka muškom polu može postojati zbog činjenice da devojke sa Aspergerovim sindromom bolje uče i kopiraju socijalne veštine, a samim tim su simptomi Aspergerovog sindroma manje primetni.

Ljudi sa Aspergerovim sindromom mogu biti veoma talentovani

Neke osobe sa Aspergerovim sindromom su jako talentovane u svojoj odabranoj oblasti interesovanja i mogu da uživaju prilično značajan akademski i stručni uspeh. Dok se snage i sposobnosti razlikuju od jednog do drugog, osoba sa Aspergerovim sindromom može imati:

• Prosečnu ili nadprosečnu inteligenciju
• Obiman rečnik – ali mnogi ljudi imaju poteškoća sa praktičnom primenom jezika
• Stručnost u svojoj odabranoj temi interesa – mada može biti teško da to ispolji u društvenim situacijama, jer može samo govoriti o jednoj temi
• Odlična činjenična memorija za izabranu temu interesa
• Posvećenost i predanost svom poslu ako rade u zaštićenim uslovima i posao je pogodan za njene interese
• Motivaciju za dobre rezultate u školi ili na poslu, ako joj se da podrška i inkluzivno okruženje.

Aspergerov sindrom nije bolest

Aspergerov sindrom nije bolest ili oboljenje. Osoba se ne zarazi pa oporavi. Međutim, efekti se često smanje kako osoba postaje starija i razvija kompenzatorne veštine ili svakodnevnu rutinu.

Aspergerov sindrom je prisutan od rođenja, ali često može proći nezapaženo (ili bez dijagnoze) do ranih školskih godina. U nekim slučajevima (naročito kod žena sa Aspergerovim sindromom), do dijagnoze ne mora doći do adolescencije ili čak zrelosti.

Uzroci Aspergerovog sindroma

Nije jasno šta uzrokuje Aspergerov sindrom, ali neke stvari ne uzrokuju. Televizija, stil roditeljstva ili izbori roditelja, brza hrana, ispadi besa i privatne situacije ne izazivaju Aspergerov sindrom.

Trenutna istraživanja pokazuju da postoji verovatnoća da postoji i neurološki i genetski uzrok. To znači da u nekim porodicama postoji više od jednog deteta, odnosno člana porodice, sa ovakvim poremećajem. U mnogim porodicama sa obolelom decom, postoje i drugi članovi porodice koji imaju neke slične probleme, ali nisu dijagnostikovani.

Dijagnoza Aspergerovog sindroma

Roditelji mogu da budu svesni neko vreme da je ponašanje njihovog deteta različito, ali mogu proći godine pre nego što obrazac ponašanja bude povezaa sa Aspergerovim sindromom.

Dijagnostika Aspergerovog sindroma se obično sastoji od pedijatra koji radi sa timom stručnjaka, kao što je psiholog i logoped, da sprovede detaljnu procenu veština i sposobnosti deteta.

Postoji nekoliko vrsta procene, grupe kriterijuma i skala koje se mogu koristiti za dijagnozu Aspergerovog sindroma. Procene obično uključuju pitanja o društvenim i emocionalnim sposobnostima, veštinama komunikacije, sposobnosti učenja, sposobnosti kretanja i posebnim interesima.

Ova procena može biti sprovedena tokom nekoliko dana, u kući, na klinici, ili u vrtiću ili školi. Dok je dijagnostički postupak često dugotrajan, od ključnog je značaja kako bi osoba dobila najbolju moguću negu.

Tretman za Aspergerov sindrom

Ne postoji lek ili poseban tretman za Aspergerov sindrom. Međutim, obuka u polju društvenih veština može biti od pomoći. Dobijanje dijagnoze može da znači da ljudi sa ovim poteškoćama i njihove porodice mogu da pristupe uslugama rezervisanim za osobe sa invaliditetom, finansiranju i podršci – kao što je Odeljenje za obrazovanje i program ranog razvoja za studente sa hendikepom.

Dijagnoza može omogućiti porodici i drugima da razumeju ponašanje i osećanja osobe sa Aspergerovim sindromom. Ovo može da pomogne u razvoju realnijih očekivanja, planiranju promena u rutini i nošenju sa stresom.

Šta je potrebno zapamtiti

• Aspergerov sindrom je poremećaj iz spektra autizma
• Ljudi sa Aspergerovim sindromom vide svet drugačije i imaju problema sa socijalnim, emotivnim i komunikacijskim veštinama. Često se smatraju ekscentričnim.
• Ne postoji lek, ali podrška, razumevanje, rutina i obuka mogu pomoći.