Gubitak mišićne mase – atrofija, uzroci, simptomi, sprečavanje

Šta je atrofija

Atrofija mišića je trošenje ili gubitak mišićnog tkiva. Glavni uzrok za gubljenje mišićne mase je nedostatak fizičke aktivnosti. Ovo se može desiti u slučaju kada određena bolest ili povreda otežavaju ili onemogućavaju da osoba pomera ruke ili noge. Glavni simptom atrofiranih mišića je ruka ili noga koja je manja, ali ne kraća, od druge ruke.

Trebalo bi da se javite lekaru ako mislite da doživljavate atrofiju mišića. Vaš lekar će odrediti kakav tretman vam je neophodan. U nekim slučajevima, gubljenje mišićne mase se može povratiti uz pomoć pravilne ishrane, odgovarajućih vežbi ili fizikalne terapije.

Mogući uzroci        

Gubitak mišićne mase na nogama je pojava koja se često sreće kod ljudi koji su usled nekog razloga neaktivni, tj. onemogućeno im je kretanje. Ovo se najčešće javlja kada je pacijent prosto prikovan za krevet, usled neke bolesti ili povrede. Ukoliko se pacijent ne kreće, dakle – mišići nogu se ne koriste – javlja se atrofija mišića nogu. Proces starenja često dovodi do spore, ali progresivne atrofije mišića.

Postoje dve vrste mišićne atrofije: atrofija mišića usled neaktivnosti i neurogena.

Atrofija mišića usled neaktivnosti, kao i što i sam naziv kaže, jeste izazvana ako ne koristite dovoljno mišiće. Ova vrsta atrofije se često može preokrenuti sa vežbama i boljom ishranom. Ljudi koji su najviše pogođeni su oni koji:

– imaju sedeći posao, zdravstvene probleme koji ograničavaju kretanje ili smanjen nivo aktivnosti

– koji su nepokretni

– ne mogu da pomere svoje udove zbog moždanog udara ili druge bolesti mozga.

Neurogena atrofija je najteža vrsta atrofije mišića. Ona se može javiti zbog povrede ili bolesti nerava koji inervišu mišiće. Ova vrsta atrofije mišića se obično javlja više naglo, u odnosu na atrofiju mišića usled neaktivnosti.

Primeri bolesti koje utiču na nerve koji kontrolišu mišiće:

– Amiotrofična lateralna skleroza

– Oštećenje jednog nerva, kao sindrom karpalnog tunela

– Guillain-Barre sindrom

– Oštećenje nerava uzrokovano povredom, dijabetesom, toksinima ili alkoholom

– Polio (poliomijelitis)

– Oštećenje kičmene moždine

Iako ljudi mogu da se prilagode atrofiji mišića, čak i mala mišićna atrofija uzrokuje neki gubitak kretanja ili snage.

Ostali uzroci atrofije mišića mogu uključivati:

– opekotine

– dugoročna terapija kortikosteroidima

– malnutricija (neuhranjenost)

– mišićna distrofija  i druga oboljenja mišića

– osteoartritis

– reumatoidni artritis.

Gubitak mišićne mase simptomi

Možete imati atrofiju mišića ako primećujete sledeće simptome:

– jedna od vaših ruku i nogu je primetno manja od druge

– doživljavate značajnu slabost u jednom ekstremitetu

– bili ste fizički neaktivni dugo vremena.

Obratite se svom lekaru kako bi obavio kompletan lekarski pregled, ako mislite da možete imati atrofiju mišića ili ako niste u stanju da se normalno krećete. Možda imate medicinsko stanje koje zahteva tretman. Vaš lekar će moći da vas uputi na izmenjen režim ishrane i određenu terapiju koja podrazumeva vežbe za zaustavljanje gubitka mišićne mase.

Atrofija mišića može pratiti druge simptome koji se razlikuju u zavisnosti od osnovne bolesti, poremećaja ili stanja. Simptomi koji često utiču na mišiće mogu uključivati i druge sisteme tela.

Neuromuskularni simptomi koji se mogu javiti zajedno sa atrofijom mišića

– Problemi sa ravnotežom, teško hodanje i padovi

– Teškoće sa govorom i gutanjem

– Slabost lica

– Postepena teškoća hodanja i govora, gubitak pamćenja, peckanje ili slabost ekstremiteta

– Oštećena ravnoteža i koordinacija

– Gubitak koordinacije mišića

– Ukočenost ili peckanje u rukama ili nogama

– Progresivni gubitak kretanja

– Progresivna slabost i neosetljivost na nogama

– Simptomi multiple skleroze, kao što su slabost, ukočenost ili peckanje, problemi sa vidom, nestabilan hod, umor i depresija

Drugi simptomi koji se mogu javiti zajedno sa gubitkom mišićne mase

Atrofija mišića može pratiti simptome koji se odnose na druge delove tela i uslove, uključujući:

– Umor i opšte loše osećanje

– Generalna ukočenost koja traje više od jednog sata nakon ustajanja ujutru

– Češće epizode pada

– Oticanje povređenog područja

Ozbiljni simptomi koji bi ukazivali na stanja opasna po život

U nekim slučajevima, gubitak mišićne mase može biti opasna po život. Potražite hitnu medicinsku negu ako vi ili neko koga znate, ima bilo koji od ovih iznenadnih simptoma opasnih po život, uključujući:

– Promena u nivou svesti ili budnosti

– Izobličen ili nerazgovetan govor ili nesposobnost da se govori

– Paraliza ili nesposobnost da se kreće deo tela

– Nagle promene u vidu, gubitak vida, ili bol u oku

– Iznenadna slabost i obamrlost na jednoj strani tela

– Najgora glavobolja u vašem životu.

Lečenje

Lečenje atrofije mišića može značajno da varira i zavisi od vrste mišićne atrofije od koje bolujete. Kvalitet života pacijenata sa atrofijom mišića se smanjuje jer nisu u stanju da obavljaju mnoge normalne poslove koji su obavezni za svakodnevni život. Njihovi rizici za slučajne povrede su još veći kada se obavljaju određeni poslovi.

Drugi faktori koji utiču na izbor tretmana mogu uključiti dužinu vremena koliko ovo stanje traje, kao i prisustvo drugih pratećih simptoma. Atrofija mišića može biti reverzibilna.

Razne opcije tretmana koje su na raspolaganju su:

– Fizikalna terapija

– Lekovi

– Hirurgija

– Električne stimulacije.

Atrofija mišića – tretman sa fizikalnom terapijom

Gubitak mišićne mase usled neaktivnosti se normalno ispravlja tokom programa fizičke aktivnosti. Vežbanje ima za cilj jačanje zahvaćenih mišića i obnavljanje toliko normalne funkcije koliko je moguće. Ključ je da se često koriste pogođeni mišići kako bi se izbeglo gubljenje njihove mase.

Fizički program terapije koji se koristi može zavisiti od osnovnog uzroka atrofije, stepena atrofije i lokacije atrofiranih mišića. To uključuje povećanje obima pokreta zahvaćenog zgloba i poboljšava stabilnost zgloba. Rutinske progresivne vežbe se vrše uz pomoć fizioterapeuta. Kako se stanje pacijenta poboljšava, dodaju se vežbe koje zahtevaju više otpora.

Muskuloskeletalna manipulacija se vrši u slučaju neurogene atrofije da se smanji kompresija nerava. Ovaj postupak se normalno obavlja od strane kiropraktičara, podrazumeva istezanje kičme da se ublaži pritisak na komprimovani nerv.

Uz pravilnu fizičku aktivnost kao vid tretmana atrofije mišića, atrofija mišića usled neaktivnosti se može popraviti u roku od 12 nedelja.

Atrofija mišića – tretman sa lekovima

Kako bi se smanjila upala i kompresija pogođenih nerava, doktori mogu prepisati terapiju antiinflamatornih lekova kod pacijenata sa neurogenom atrofijom, posebno za pacijente sa autoimunim poremećajima. Anabolički steroidi se obično daju pacijentima za lečenje teške mišićne atrofije.

Gubljenje mišićne mase koje nastaje usled neadekvatnosti unosa proteina u ishrani ili odsustva određene aminokiseline koja izgrađuje mišiće – može biti lečeno terapijom sa aminokiselinama. Terapija aminokiselinama može olakšati regeneraciju oštećenog tkiva.

Atrofija mišića – da li bi operacija bila korisna?

Kada se atrofija javlja kao posledica kontrakture uzrokovane teškim opekotinama, operacija je neophodna da bi se ispravile kontrakture. Ovo može biti praćeno ekstenzivnom rehabilitacijom koja uključuje fizikalnu terapiju. Uslovi kao što je diskus hernija takođe zahtevaju hirurške intervencije.

Atrofija mišića – električne stimulacije

Elektro-mišićna stimulacija, niskog napona, se koristi za stimulaciju denervisanih mišića gde postoji periferno oštećenje nerava.

Transkutana električna nervna stimulacija je još jedna neinvazivna tehnika koja se koristi za lečenje atrofije mišića kod pacijenata koji imaju bolove zajedno sa atrofijom.

Mogućnosti lečenja mogu biti ograničene za neizlečive i progresivne bolesti, ali upravljanje bolom i mehanička pomagala kako bi se aktivnosti iz svakodnevnog života lakše obavljale – deo su sadašnjih dostignuća u medicini.

Vežbe protiv gubitka mišićne mase

Dugi niz godina se terapija vežbama efikasno koristi za lečenje pacijenata sa atrofijom mišića. Oporavak mišića posle atrofije je moguć i ovde je potrebno vođstvo fizioterapeuta. Važno je da se uzmu u obzir osnovni razlozi za atrofiju. Ne postoje standardne vežbe koje su razvijene za lečenje atrofije mišića, već su propisane vežbe obično prilagođene za pacijenta.

Pre početka režima vežbanja, važno je da izvrši detaljna procena sposobnosti pacijenta, a obavljaju se i određena ispitivanja kako bi se utvrdila vrsta terapije koja je potrebna. To može da uključuje:

– Merenje motorne funkcije

– Fizički pregled od glave do pete

– Testovi za kapacitet vežbanja, koji mogu da uključuju vožnju sobnog bicikla ili hodanje na najbrži mogući način u određenom vremenskom periodu.

Cilj fizičke aktivnosti u terapiji atrofije mišića je i preventivno i lekovito dejstvo. Atrofija usled neaktivnosti, koja se javlja kod osoba sa nedostatkom fizičke aktivnosti, može da utiče na one koji sede u kancelarijama duži vremenski period. Imajući ovo u vidu, mnogi postupci su razvijeni, tako da se vežbe mogu izvesti u sedećem položaju. Sistemi vežbanja koji su razvijeni uključuju upotrebu fitnes lopti koje treba da zamene kancelarijske stolice u okruženju kakvo je  kancelarijsko. Veruje se da fitnes kugle automatski deluju na mišiće leđa, nogu, ramena i stomaka. Studija sprovedena 2012. godine u SAD-u je otkrila da su službenici koji su koristili fitnes lopte umesto kancelarijske stolice poboljšali mišićnu aktivnost u mišićima.

Vežbe protiv gubitka mišićne mase – slede primeri jednostavnih vežbi koje mogu da pomognu u sprečavanju gubljenja mišića kod ljudi koji moraju da sede dugo vremena:

– Ekstenzije kolena, koje ciljaju na butne mišiće i mišiće listova. One uključuju lagano ispružanje nogu više puta u sedećem položaju.

– Kontrakcije kvadricepsa: ovo je još jedna vežba koja cilja na prednje butne mišiće. Vrši se sedenjem sa opruženim nogama i zategnutim kolenima, dok pete dodiruju pod. Kvadriceps se zatim zategne i drži se tako oko deset sekundi.

Zatezanje cevanice se takođe izvodi u sedećem stavu. To ćete uraditi tako što ćete saviti prste na nogama na gore. Ovaj pokret se ponavlja 10 puta. Neka težina može biti postavljena na vrhu stopala dok izvodite vežbu.

Još jedna vežba, stisak unutrašnjeg dela butina, koja se izvodi postavljanjem male lopte između kolena i njihovim pritiskanjem zajedno na nekoliko sekundi. Otpor se oseća na unutrašnjoj strani butina.

Za starije osobe, neke jednostavne vežbe, poput onih ispod, se često propisuju:

– stiskanje teniskih loptica sa jednom rukom

– korišćenje malih tegova za grudne mišiće

– šetanje: jednostavan program hodanja može obrnuti efekte atrofije kod starijih pacijenata. Preporučuje se da se sprovodi 30 minuta hoda tri puta nedeljno.

– akvatična terapija se koristi dugi niz godina. Korišćenje vode smanjuje efekte gravitacije i čini vežbe lakšim.

Pacijenti sa atrofijom kičmenih mišića mogu imati koristi od pomagala koja mogu pomoći da se obavljaju funkcionalni zadaci. Vežbe koje izazivaju preteran zamor treba izbegavati, posebno kod pacijenata kod kojih su ugrožene respiratorne funkcije. Potrebno je pažljivo praćenje i korišćenje oksimetrije.

U cilju poboljšanja efekata vežbi za atrofiju mišića i povratak mišića, neophodan je multi disciplinarni pristup. Važne su i nutritivne potrebe pacijenta, koje treba da budu ispunjene. Povećanje unosa proteina pomaže obnovu mišića.