Kad ova žlezda hipofiza luči premalo ili previše hormona, trpi ceo endokrini sistem i ceo organizam. Hipofiza je žlezda veličine graška smeštena u koštanom delu lobanje koji se zove tursko sedlo, a nalazi se na bazi mozga. Ona luči brojne hormone i kontroliše funkciju štitaste žlezde preko hormona TSH, nadbubrežnih žlezda preko ACTH, polnih organa preko FSH i LH, zatim kontroliše stvaranje mleka u dojkama preko prolaktina, a rast i razvoj mišića i kostiju preko hormona rasta. Ovi hormoni se pod uticajem hormona koji dolaze uglavnom iz hipotalamusa luče iz prednjeg režnja hipofize, dok njen zadnji režanj skladišti i otpušta hormone pristigle iz hipotalamusa koji regulišu ravnotežu vode u organizmu (antidiuretski hormon), kao i izlaženje mleka iz dojki i stezanje materice (oksitocin).
Poremećaji u radu hipofize mogu biti okidač za mnoga oboljenja. Kad nastanu tumori u hipofizi, sem promena u nivoima hormona, mogu se javiti i glavobolja i gubitak vida zbog kompresije koju tumor vrši na optičke nerve što se ukrštaju iznad same hipofize.
Smanjena aktivnost hipofize
Kad prednji režanj hipofize luči previše ili premalo svojih hormona, druge endokrine žlezde takođe luče prekomerno ili nedovoljno svojih hormona. Hipopituitarizam ili smanjena aktivnost hipofize jeste delimični ili potpuni gubitak funkcije prednjeg režnja. Simptomi nekad počinju iznenada i dramatičnom kliničkom slikom, ali se često razvijaju postepeno i dugo vremena ostaju neprepoznati.
Nedostatak gonadotropina LH i FSH
Može da se razvije nedostatak jednog, nekoliko ili svih hormona prednjeg režnja hipofize. Nedostatak gonadotropina (LH i FSH) kod žena pre menopauze dovodi do prestanka menstrualnog ciklusa (amenoreja), steriliteta, suvoće vagine ili gubitka ženskih polnih karakteristika, dok je kod muškaraca uzrok impotencije, smanjivanja (atrofije) testisa, smanjenog stvaranja sperme i neplodnosti, pa i gubitka muških polnih karakteristika, kao što su smanjen rast ili gubitak dlaka na licu. Nedostatak hormona rasta kod dece rezultuje zaostajanjem u rastu, a kod odraslih (nekad može da nastane i nekoliko godina posle povreda glave) često neprepoznatim simptomima smanjene snage i energije u telu ili nagomilavanjem masnih naslaga na trbuhu.
Nedostatak TSH hormona
Kako ističe, nedostatak hormona koji stimuliše štitastu žlezdu (TSH) uzrokuje smanjeno lučenje tiroidnih hormona, a posledica toga jeste pojačan umor, rast težine, nepodnošenje hladnoće, zatvor, suva koža dok je nedostatak ACTH redak i izaziva smanjenje aktivnosti nadbubrežne žlezde, što uzrokuje pad krvnog pritiska, umor, pad šećera u krvi, slabiju toleranciju stresa (usled većih povreda, infekcija ili hirurških intervencija). Slični problemi javljaju se kod osoba koje uzimaju kortikosteroide, jer oni prave blokadu ACTH u hipofizi, i to kad se naglo prekine njihovo uzimanje. Nedostatak prolaktina redak je kao izolovan deficit i može biti uzrok pomanjkanja mleka na dojkama posle porođaja. Često se javlja kao Šihanov sindrom, i to kao posledica prekomernog gubitka krvi i šoka tokom porođaja, koji prethode delimičnom oštećenju hipofize. Od simptoma su uočljivi umor, gubitak maljavosti u pubičnom predelu i pazuhu, kao i nemogućnost dojenja posle porođaja, a kasnije i izostanak menstrualnog ciklusa.
Oslobađanje antidiuretskog hormona
Antidiuretski hormon (ili vazopresin) iz zadnjeg režnja hipofize održava balans vode u organizmu, kad je osoba dehidrirana posebni receptori u srcu, plućima, mozgu i aorti javljaju hipofizi da proizvede više antidiuretskog hormona. Nivoi elektrolita u krvi, kao što su natrijum, hlor i kalijum, moraju biti u normalnom opsegu da bi ćelije normalno funkcionisale. Visoke vrednosti elektrolita, posebno natrijuma, podstiču lučenje antidiuretskog hormona, čije oslobađanje izazivaju i bol, stres, prostaglandini i neki medikamenti, a alkohol i lekovi kao što su steroidi smanjuju njegovo stvaranje. Nedostatak ovog hormona pak dovodi do dijabetesa insipidusa stanja usled koga se voda prekomerno izlučuje putem bubrega. Antidiuretski hormon nekad se stvara prekomerno, kao u slučaju sindroma neadekvatnog lučenja antidiuretskog hormona (SIADH). Tada je nivo ovog hormona visok, a vrednosti natrijuma opadaju.
Sindrom praznog turskog sedla
Ovaj sindrom može da se javi usled srčane slabosti, bolesti koje oštećuju hipotalamus ili kad postoje prepreke njegovom dolasku do hipofize (tumori). Nekad se stvara i izvan hipofize, najčešće u karcinomu pluća. Sindrom praznog turskog sedla nastaje zbog uvlačenja likvora u tursko sedlo i čest je kod gojaznih žena s hipertenzijom. Ponekad je uzrok ovog sindroma postojanje malog tumora hipofize koji luči neki od hormona hipofize, a nekad je tursko sedlo povećano zbog velikih tumora ili nekog drugog procesa. CT ili MRI mogu pomoći u razlikovanju sindroma praznog turskog sedla od ostalih uzroka njegovog povećanja. Uvećana hipofiza može izazvati glavobolju, ali i gubitak vida, što u početku zahvata samo spoljašnji deo vidnog polja.
Tumor hipofize luči hormon rasta
Višak hormona hipofize potiče uglavnom iz tumora, koji mogu da luče jedan ili više hormona istovremeno. Akromegalija nastaje zbog tumora hipofize, koji luči hormon rasta. Usled ove bolesti uvećavaju se unutrašnji organi, kao što su srce, jetra, bubrezi, pankreas, tiroidna žlezda… Najčešća je kod odraslih osoba u kojih je završen rast dugih kostiju, pa samo kratke kosti nastavljaju da rastu i uvećavaju se prsti na šakama i stopalima (povećava se broj cipela), raste donja vilica, zubi se razmiču, jezik se uvećava, menja se izgled lica. Ove osobe osećaju bolove u kostima i zglobovima, a kasnije imaju srčane probleme i dijabetes. Ako je reč o velikim tumorima, oni u praćeni glavoboljom i gubitkom vida.
Posledice akromegalije
Žene s akromegalijom imaju nepravilne menstrualne cikluse, a otprilike trećina muškaraca s ovim poremećajem postane impotentna. U vrlo retkim slučajevima prekomerno lučenje hormona rasta počinje u detinjstvu, pre nego što se zatvore završne pločice dugih kostiju, pa dolazi do preko-mernog rasta u visinu (hipofizni gigantizam). Prolaktinomi ili tumori hipofize koji luče prolaktin izazivaju kod žena izostanak menstrualnog ciklusa i pojavu mleka na dojkama (galaktoreja). Ginekomastija i, ređe, galaktoreja uz impotenciju se javljaju i kod muškaraca. Prekomerno lučenje prolaktina i razvoj galaktoreje mogu da uzrokuju i neki lekovi, kao i smanjena funkcija tiroidne žlezde. Kad tumori hipofize ne luče hormone, nazivaju se nefunkcijski i njihovi simptomi zavise od njihove veličine i položaja. Ako su veliki, mogu da izazovu glavobolju i gubitak vida (tipično gubitak spoljašnjeg dela vidnog polja) i/ili nedostatak jednog ili više hormona zbog pritiska na normalnu hipofizu.
Lečenje i dijagnostika
Zbog toga što hipofiza stimuliše rad drugih žlezda, nedostatak njenih hormona smanjuje količinu hormona koje stvaraju druge žlezde. Zato se u krvi mere hormoni hipofize (ACTH, prolaktin, TSH, FSH, LH) i drugih žlezda koje ona stimuliše (tiroidni hormoni, kortizol, estrogen, testosteron). Kad simptomi ukazuju na to da je slabije aktivno nekoliko žlezda, sumnja se na hipopituitarizam ili na sindrom poliglandularnog deficita. Sekreciju hormona rasta hipofize teško je proceniti jer se luči u pulsevima i najviše tokom sna, pa se određuje insulinu sličan faktor rasta QGFD u krvi, budući da je njegov nivo stabilniji u krvi. Kad se sumnja na pojačanu funkciju hipofize, mere se hormoni hipofize i ciljnih žlezda i izvode se dopunski testovi Poremećaji hipofize uglavnom ne zahtevaju poseban režim ishrane i način života. Neophodna je pravovremena dijagnoza poremećaja i medikamentno i/ili hiruruško tečenje (nekad i zračenje). Za snimanje hipofize koristi se kompju terizovana tomografija (CD ili, češće, magnetna rezonanca (MRI) kako bi se vizualizovao izgled i eventualno postojanje tumora. Nekad je potrebno i snimanje krvnih sudova (angiografija). Pozitronska emisiona tomografija (PET) u nekim slučajevima može dati više podataka i o izgledu i o funkciji hipofiza Kad je reč o tečenju smanjene funkcije, ono podrazumeva nadoknadu hormona žlezda koje hipofiza stimuliše (tiroidnih hormona, kortizola, polnih hormona) i veoma retko samih hormona hipofize. Hormon rasta sre daje deci s ovim deficitom, ali i nekim odraslim osobama. Tumori hipofize (funkcijski i nefunkcijski) uglavnom se leče operacijom kroz nos savremenim tehnikama, sem tumora koji luči prolaktin, posto se može uspešno lečiti tekovima, u većini slučajeva. Različiti vidovi zračne terapije, uključujući i gama nož, koriste se u slučajevima kad se tumori ne mogu potpuno ukloniti operacijom. Nakon ove terapije redovno se prati funkcija preostalog dela hipofize budući da je sklona postepenom gubitku funkcije.
