Klebsiella u urinu – kako se prenosi i leči ova bakterija

Šta je klebsiella bakterija

Klebsiella je rod nepokretne, gram-negativne, oksidaza negativne bakterije oblika štapa sa istaknutom kapsulom na bazi polisaharida. Ime je dobila po nemačkom mikrobiologu Edvinu Klebsu (1834-1913).

Klebsiella vrste se nalaze svuda u prirodi. One se mogu naći u vodi, zemljištu, biljkama, insektima, životinjama i ljudima. Spisak vrsta roda Klebsiella je dat u nastavku:

– K. granulomatis

– K. oxytoca

– K. michiganensis

– K. pneumoniae (tip-vrsta): K. p. subsp. ozaenae; K. p. subsp. pneumoniae; K. p. subsp. rhinoscleromatis

– K. quasipneumoniae: K. q. subsp. quasipneumoniae i K. q. subsp. similipneumoniae

– K. variicola.

Klebsiella bakterije imaju tendenciju da budu oblije i deblje od ostalih članova porodice Enterobacteriaceae. One se obično javljaju kao prave šipke sa zaobljenim ili blago šiljastim krajevima. One se mogu naći pojedinačno, u parovima ili u kratkim lancima.

Nemaju specifične zahteve rasta i dobro rastu na standardnom laboratorijskom mediju, ali najbolje uspevaju na temperaturi između 35 i 37 ° C i pri pH 7,2. Vrste su fakultativni anaerobi, a većina sojeva mogu preživeti sa citratom i glukozom, kao njihov jedini izvor ugljenika i amonijaka kao njihov jedini izvor azota.

Članovi roda proizvode istaknutu kapsulu, ili sluzavi sloj, koji se može koristiti za serološku identifikaciju, ali molekulski serotiping može zameniti ovu metodu.

Kako se prenosi

Klebsiella vrste bakterija se rutinski mogu naći u ljudskom nosu, ustima i gastrointestinalnom traktu kao deo normalne flore. Međutim, one takođe mogu da se ponašaju kao oportunistički ljudski patogeni. Za Klebsiella vrste je poznato da mogu da zaraze niz drugih životinja, i kao deo normalne flore i kao oportunistički patogeni.

Klebsiella organizmi mogu dovesti do bolesnih stanja širokog raspona, posebno upale pluća, infekcije urinarnog trakta, septikemije, meningitisa, proliva i infekcije mekih tkiva. Klebsiella vrste su takođe implicirane u patogenezi ankiloznog spondilitisa i drugih spondiloartropatija. Većina ljudskih infekcija Klebsiellom je izazvana K. pneumoniae, zatim K. oxytoca. Infekcije su češće kod vrlo mladih, veoma starih i onih sa drugim osnovnim bolestima, kao što je rak. Većina infekcija uključuje zagađenje invazivnih medicinskih alata.

Kako se dobija Klebsiella?

Zdravi ljudi obično ne dobijaju Klebsiella infekciju. Međutim, ljudi koji su hospitalizovani i pod tretmanom za druge uslove mogu da budu podložni ovoj infekciji. Ljudi koji zahtevaju duge terapije antibiotika i/ili koriste uređaje kao što su ventilatori (mašine za disanje) ili intravenozne katetere imaju najviše rizika za Klebsiella infekciju.

Ove bakterije nisu u vazduhu, tako da ne možete da dobijete K. pneumoniae infekciju disanjem istog vazduha sa zaraženom osobom. Umesto toga, K. pneumoniae se prenosi putem direktnog lice-u-lice kontakta, kao kada neko sa kontaminiranim rukama dodiruje ranu.

Infekcije se mogu javiti kroz upotrebu kontaminirane medicinske opreme.

K. pneumoniae infekcije su obično “nozokomske” infekcija, što znači da se dobijaju u bolnici ili okruženju zdravstvene nege.

Sposobnost K. pneumonije da kolonizuje bolničku sredinu, uključujući tepihe, lavaboe, cveće i različite površine, kao i kožu pacijenata i bolničkog osoblja, identifikovana je kao glavni faktor u širenju bolničkih infekcija.

Klebsiella bakterija u urinu

Klebsiella bakterija u urinu je česta pojava. Kao što smo rekli, ova bakterija je deo normalne crevne flore i živi u vašim crevima. Klebsiella u mokraći se pojavljuje kada ovaj mikroorganizam iz crevnog sistema dospe u urinarni sistem – te na taj način njeno prisustvo u urinarnom sistemu uzrokuje urinarnu infekciju. U principu i uvećini slučajeva, infekcije urinarnog sistema nastaju kada bakterije iz crevnog sistema dospeju kroz mokraćnu cev u urinarni sistem i počnu da se prenamnožavaju. Klebsiella je,posle ešerihije, jedna od takvih bakterija.

Žene su pod većim rizikom od dobijanja ove infekcije nego muškarci, jer su urinarni i crevni sistem, tj. njihovi odvodi blisko povezani kod žena. U slučaju loše higijene, pada imuniteta, lošeg pražnjenja creva ili otežanog mokrenja – Klebsiella može da dospe u urinarne ili genitalne organe.

Kada je prisustvo Klebsiella bakterije u mokraći u pitanju, ukoliko se ne leči, može da dovede do upale bešike, mokraćnih puteva i drugih ozbiljnijih oboljenja urinarnog sistema.

Klebsiella kod dece i beba

Klebsiella kod dece i beba može često biti prisutna u mokraći. Kod beba je zapravo veoma teško utvrditi da se radi o urinarnoj infekciji, jer simptomi često izostaju, a ukoliko se i jave – to je obično povišena temperatura. Ako vaša beba često ima povišenu temperaturu iz neobjašnjivih razloga, možda je u pitanju urinarna infekcija i trebalo bi da odvedete dete lekaru. Na spoljašnjem izlazu uretre se uvek nalaze crevne bakterije, posebno kod beba i male dece, a naročito kod devojčica (kod kojih je uretra kratka i prava – pa je put bakterija do mokraćne bešike veoma kratak).

Dešava se da se kod beba prisustvo bakterija u mokraći ispoljava kao sepsa – možete primetiti da je dete nezainteresovano, gubi apetit i težinu, a može da postane i previše osetljivo na dodir.

Kako se leči

Lečenje Klebsiella bakterije treba sprovoditi u skladu sa tim koju bolest izaziva, od gore navedenih, kao i od težine simptoma.

Obično je to terapija antibioticima koju prepisuje vaš lekar. Međutim, problem je što je Klebsiella rezistentna na mnoge antibiotike. Ukoliko se radi o prisustvu Klebsielle u urinu, morate voditi računa o ličnoj higijeni i higijeni upotrebe toaleta, takođe, treba da pijete što više tečnosti (vode i čajeva). Treba da konzumirate voće i povrće bogato vitaminom C, kao i jogurt i sok od brusnice – ovo su sve dobri prirodni lekovi za urinarne infekcije, pa tako i za lečenje Klebsielle u urinu.

Kada je lečenje rezistentnih sojeva Klebsielle u pitanju, lekari se oslanjaju na nekoliko moćnih antibiotika koji još uvek imaju neku efikasnost protiv bakterija, posebno kada se koriste u kombinaciji, navodi se u izveštaju iz januara 2013. godine u časopisu ‘’Dijagnostička mikrobiologija i zarazne bolesti’’.

Ovi lekovi uključuju:

• aminoglikozidi
• polimiksini
• tigeciklin
• fosfomicin
• temocilin.