Metabolički sindrom x lečenje, dijeta, uzrok, simptomi

Metabolički sindrom je posledica niza povezanih bolesti koji se javljaju kod jedne osobe. To uključuje insulinsku rezistenciju, povišen krvni pritisak ( hipertenziju ) i poremećaj nivoa holesterola u krvi. Osobe sa metaboličkim sindromom su često izrazito gojazne. Znanje o postojanju veze između metaboličkih poremećaja i kardiovaskularnih bolesti postoji već 80 godina.

Metabolički sindrom često dovodi do nastanka dijabetesa tipa 2.

U medicini se metabolički sindrom označava još i kao sindrom X, sindrom insulinske rezistencije ili dismetabolički sindrom.

Pokazatelji metaboličkog sindroma

Karakteristike osoba sa metaboličkim sindromom jesu:

1. Gojaznost – obim struka ( 102 cm kod muškaraca i 88 cm kod žena su gornje granice normalne uhranjenosti ) može ukazati na postojanje metaboličkog sindroma.
2. Povišeni trigliceridi u krvi. ( gornja granica je 150 miligrama po decilitru )
3. Snižen nivo HDL holesterola (dobrog holesterola) u krvi. (donje granice jesu 40 miligrama po decilitru kod muškaraca i 50 miligrama po litru kod žena )
4. Povišen krvni pritisak ( veći od 130 / 85 )
5. Povećana glukoza u krvi ( preko 6,1 milimola po litru )

Kolika je učestalost metaboličkog sindroma?

Metabolički sindrom, pored činjenice da se može prevenirati, jako je učestao. Oko 85 % osoba sa dijabetesom tipa 2 ima i metabolički sindrom, a oko 32 % američkog stanovništva ima dijagnostikovan metabolički sindrom.

Oko 25 % odrasle populacije u Evropi i latinskoj Americi ima povećan rizik za nastanak metaboličkog sindroma. Metabolički sindrom se javlja u svim starosnim dobima, međutim, najčešće se javlja u starijoj populaciji – oko 40 % pacijenata ima više od 60 godina.

Uzroci nastanka metaboličkog sindroma

U razvoju metaboličkog sindroma, značajnu ulogu imaju genetska predispozicija ( pogotovo pojava mateboličkog sindroma kod člana uže porodice), kao i životna sredina.

Što se genetske predispozicije tiče, postoji verovatnoća nastanka metaboličkog sindroma i ako su u porodici postojale bolesti kao što su dijabetes tipa 2, povišen krvni pritisak, kao i srčane mane.

Faktori životne sredine i stilovi života mogu dovesti do nastanka metaboličkog sindroma ukoliko osoba vodi pasivan život i ne praktikuje nikakvu fizičku aktivnost, nagli dobitak na telesnoj težini.

Metabolički sindrom je prisutan kod 5 % ljudi sa normalnom telesnom težinom, 22 % ljudi koji su gojazni i kod 60 % ljudi sa izrazitom gojaznošću.

Dobitak na telesnoj težini veći od 5 kilograma po godini života značajno povećava rizik od nastanka metaboličkog sindroma.

Ostali faktori rizika jesu:

• Menopauza
• Dugogodišnje pušenje
• Konzumiranje hrane bogate ugljenim hidratima

Simptomi metaboličkog sindroma

Pored laboratorijskih testova, pokazatelji metaboličkog sindroma jesu obim struka, kao i opšte stanje organizma: pacijent može postojati pri razvijenijim fazama metaboličkog sindroma i ulaska u dijabetes tip 2. Ozbiljniji simptomi nastaju kada metabolički sindrom dovede do drugih oboljenja kao što su dijabetes tipa 2 i insulinska rezistencija: povećanje telesne težine, učestalo mokrenje, poremećaje spavanja, malaksalost, neprijatan miris mokraće kao i niz ginekoloških poremećaja koji mogu dovesti do neplodnosti.

Zašto je značajan metabolički sindrom?

Metabolički sindrom je uzrok nastanka mnogih bolesti, pored dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti, metabolički sindrom može izazvati i:

• Masnu jetru ( usled brzog nakupljanja masti u jetrenim ćelijama ) sa mogućim razvojem ciroze i karcinoma jetre
• Oštećenje bubrega – prvi pokazatelj oštećenja jeste mikroalbuminurija – porast proteina u mokraći
• Poremećaje spavanja ( narkolepsiju i apneu ), sindrom policističnih jajnika ( zbog kojeg može doći do neplodnosti ), demenciju kod starijih osoba i ostale poremećaje kognitivnih funkcija.
• Višak insulina može dovesti do hiperandrogenizma ( poremećaj u vidu viška polnih hormona ) a kao posledica toga se mogu javiti neredovni mentrualni ciklusi do nepostojanja ovulacije i totalnog prestanka menstruacije koji nije izazvan trudnoćom. Žene su posebno pogođene ovim sindromom jer kod njih može da izazove infertilitet.

Kako se leči metabolički sindrom?

Glavni cilj lečenja metaboličkog sindroma jeste da se ukloni uzrok nastanka samog sindroma i sprečavanje posledica kao što je dijabetes tipa 2.

Menjanje stila života značajno može uticati na razvoj sindroma: ukoliko postoji rizik, osoba treba da ima povećanu fizičku aktivnost, da prestane da puši i da spava redovno, minimum 8 sati dnevno, kao i da povede računa o obrocima, kako o namirnicima koje unosi u organizam, tako i o rednovnosti samih obroka. Preporučuje se više manjih obroka dnevno.

Dijeta kao lek za metabolički sindrom

Dijeta koja se preporučuje za sprečavanje metaboličkog sindroma jeste „mediteranska dijeta“. Mediteranska dijeta se odlikuje smanjenim unosom ugljenih hidrata, slatkiša i nezdravih napitaka, a povećanim unosom izvora dobrih masti ( kao što je maslinovo ulje ), i umerenim unosom zdravih izvora ugljenih hidrata ( piletina, ćuretina i riba ).

Osim regulisanja metaboličkog sindroma i nivoa šećera u krvi , mediteranska dijeta povoljno utiče i na smanjenje krvnog pritiska kao i nivoa holesterola u krvi.

Mediteranska dijeta se zasniva na unosu sledećih grupa namirnica:

1. Voće – jedite citruse! Pomorandže, limun i mandarine su odlični antioksidansi i pomažu pri čišćenju Vašeg organizma. Jedite i dinje, jagode i jabuke!
2. Koštunjavo voće – bademi, bundevino seme, pistaći, brazilski orah, semenke suncokreta – ove koštunice su pune zdravog ulja
3. Žitarice celog zrna – smeđi pirinač, ovas i raž
4. Riba i morski plodovi – losos, haringe, sardine, tunjevina, školjke, lignje, rakovi
5. Maslinovo, grožđano i bundevino ulje
6. Mleko i mlečne proizvode: surutku i jogurt
7. Pasulj, sočivo, leblebije i ostale mahunarke
8. Povrće – tikvice, krompir, šargarepa, krastavac, crni luk, mladi luk, beli luk, brokoli, paradajz, karfiol, spanać
9. Meso bogato proteinima: ćuretina, piletina, junetinaž
10. Začine kao što su nana, ruzmarin, cimet, peršun, mirođija

Jako je bitno da unosite veliku količinu vode jer je voda odličan izvor elektrolita i minerala potrebnih za oslabljeni organizam.

Pržena hrana bi strogo trebalo da se izbegava, kao i unos kaloričnih namirnica kao što su kečap i majonez.

Takođe, pokušajte da hranu ne obrađujete termički. Razvoj kulinarskih specijaliteta od sirovog povrća i voća olakšao je „muke“ mnogih pacijenata, tako da se slobodno okrenite sirovim namirnicama ukoliko ste u mogućnosti.

Pored dijete, potrebno je promeniti i nezdrave životne navike. Srbija ima povoljnu klimu, tako da obavljanje lakših fizičkih aktivnosti ( trčanje, brzo hodanje, šetnja ) ne predstavlja napor po organizam. Prilikom vežbanja, uvek sa sobom ponesite flašicu vode sa sobom i omogućićete  svom organizmu da se bori protiv svih nedaća kojima je stalno izložen.