Okluzija – infarkt oka simptomi, lečenje, posledice

Zdravlje oka je u poslednje vreme narušeno mnogim faktorima sredine – gojaznost, razvoj digitalnih tehnologija, preterano izlaganje svetlu i reflektorima. Iako se često ne navodi kao rizični faktor za bolesti oka, gojaznost i nakupljanje masnih naslaga, zapravo, mogu da dovedu do ozbiljnih oštečenja oka.

Infarkt oka predstavlja hitno stanje u medicini, i ukoliko dođe do razvoja infarkta, potrebna je hitna medicinska intervencija kako ne bi došlo do ozbiljnih posledica – gubitka vida delimično ili u potpunosti.

Patološki uzrok koji dovodi do razvoja infarkta jeste začepljenje bilo kog krvnog suda oka koji blokira normalnu cirkulaciju i snabdevanje krvlju za normalno funkcionisanje vida.

Začepljenje krvnih sudova oka tj. okluzija oka nastaje usled formiranja tromba, a opet, da bi se formirao tromb, mora da postoji masna naslaga ili krvni ugrušak koji se “začepio” u krvnih sudovima perifernih delova tela, kao što su to arterije nogu, a onda, nakon što se “otkači”, putuje po krvnim sudovima tela i zaustavlja se u onom krvnom sudu koji je nedovoljno širok da bi tromb, odnosno, embolus, nastavio svoj put.

Arterije i vene oka, generalno, imaju malu širinu, tako da predstavljaju krvne sudove koji su podložni začepljivanju tj. okluzija oka može veoma lako da se javi.

U zavisnosti od toga koji je krvni sud začepljen, okluzija oka se deli na:

– infarkt retinalnih arterija

– infarkt centralne retinalne arterije

– infarkt centralne retinalne vene

– infarkt retinalnih vena

Infarkt oka simptomi

Simptomi infarkta oka variraju od toga koji je krvni sud začepljen.

Ukoliko je infarkt oka nastao začepljenjem retinalnih arterija, karakteristično je da ne dolazi do pojave bola. U većini slučajeva ne postoje simptomi, javlja se iznenada i veoma često dovodi do potpunog gubitka vida, centralnog ili perifernog. Gubitak centralnog vida u najvećem broju slučajeva usled oštećenja žute mrlje u vidu nedovoljne ishrane ovog dela oka.

Embolus je najčešći uzrok opstrukcije centralne retinalne arterije koja, poput okluzije retinalnih arterija, dovodi do bezbolnog gubitka vida, razlika je što se u ovom slučaju, gubitak vida dešava na jednom oku. Ovakva vrsta opstrukcije se često viđa kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom, kardiovaskularnih bolestika i kod bolesnika sa oštećenim karotidnim arterijama.

Okluzija –blokada cirkulacije retinalne vene se uglavnom dešava asimetrično – na jednom oku.

Uglavnom dovodi do delimičnog smanjenja vida, a u ređim slučajevima, može doći i do potpunog gubitka vida. Nekada dolazi i do pojava slepih mrlja. Ova vrsta infarkta se često događa kod osoba sa hronično povišenim krvnim pritiskom i kod dijabetičara u odmaklom stadijumu bolesti. Prilikom pregleda očnog dna oftalmoskopom, mogu se uočiti sitne kapi krvi. Ukoliko se pregledom ustanovi da je došlo do formiranja novih krvnih sudova, preventivno se izvodi fotokoagulacija laserom.

Tromb se navodi kao najčešći uzrok začepljenja retinalne vene.

Ipak, infarkt nastao začepljenjem retinalne vene se često javlja i kod osoba koje imaju problem sa koagulacijom krvi, u trudnoći, prilikom korišćenja oralnih kontraceptiva, kod osoba sa povišenim očnim krvnim pritiskom.

Često se javlja kod starijih osoba, mada može i kod mlađih, pogotovo kod dece kojoj su dijagnostikovane bolesti poput trombofilije ili antifosfolipidni sindrom, kao i kod dece koja imaju poremećen lipidni status.

U fiziološkim uslovima, začepljenje retinalne vene se može javiti kada osoba leži u dužem vremenskom periodu i onemogućava normalnu cirkulaciju.

Šlog oka generalno dovodi do simptoma slabljenja ili gubitka vida, međutim, u blažim varijantama, može doći do tačkastog gubitka vida, to jest, pacijent ukazuje na to da ispred oka vidi “mušice ili kao da je u vidnom polju roj leptira koji mašu krilima”.Kad je u pitanju infarkt oka takođe, treba voditi računa o pacijentima koji su u nemogućnosti da reaguju, na primer, ležeći ili imobilisani bolesnici.

Lečenje infarkta oka

Brzo prepoznavanje infarkta oka i otkrivanje uzroka prate hitne mere koje mogu spasiti vid u potpunosti ili delimično.

Posebni značaj u dijagnostici i lečenju ima bezbolan gubitak vida – koji se često može javiti kod pacijenata sa aterosklerozom, dubokom venskom trombozom, trperenjem komora ili plućnom embolijom. Takođe, ukoliko je pacijent psihijatrijski bolesnik, često može da ne prijavi gubitak vida, a koji je bezbolan i često biva neprepoznat.

Najurgentnije stanje oka jeste začepljenje retinalne arterije i ono iziskuje mere spasavanja oka sa čijom se primenom mora krenuti odmah! U mnogim eksperimentima na životinjama, uvideo se značaj brzine postupka reanimacije krvnih sudova oka – potpuni i nepovratni gubitak oka nastaje već nakon sat i po vremena od inicijalne okluzije oka.

Lekovi koji se koriste za poboljšanje krvotoka i razbijanja tromba jesu acetazolamid ( koji se u ovom stanju daje u dozi od 500 miligrama intravenski ), metilprednizon ( intravenski, oko 100 miligrama ).

Dodatne terapijske metode za lečenje uključuju tehničkog uklanjanja očne vodice koja je u višku, kako bi se smanjio očni pritisak i omogućio neometani protok arterija.

U poslednje vreme, za lečenje začepljenja krvnih sudova oka koristi se hiperbarična medicina.

Ukoliko nijedna od ovih metoda nije pomogla u lečenju, primenjuju se hirurške intervencije ugradnje stenta i čišćenja arterija oka, mada, kod ovakvih intervencija treba biti obazriv jer se radi o veoma sitnim arterijama a i o činjenici da se u blizini nalaze strukture i krvni sudovi čijim slučajnim oštečenjem može doći do razvoja datalnih posledica.

Posledice infarkta oka

Uvek treba imati na umu da je okluzija ili infarkt oka često samo usputna stanica otkačenom trombu koji dalje može da nastavi svoj “put” i da krči ostale arterije, a imajući u vidu činjenicu da se krvni sudovi oka nalaze u neposrednoj blizini krvnih sudova koji ishranjuju mozak, često posle infarkta oka može doći do moždanog šloga ili pojave cerebrovaskularnog insulta.

Da bi se ozbiljna oboljenja oka sprečila, potrebno je da se na mesečnom nivou meri krvni pritisak, kontroliše prolaznog krvnih sudova oka, kao i da se regulišu lipidni status i količina masti u organizmu: ova metoda ima dvojako dejstvo – čuva zdravlje oka, a takođe i čuva zdravlje arterija i vena čitavog organizma i sprečava nastanak tromboze, odnosno, embolije.

Ukoliko je, pak, došlo do infarkta oka i gubitka vida, potrebno je sprovesti odgovarajuće mere rehabilitacije i socijalne podrške kako bi se osobama koji su izgubili vid omogućio kvalitetan nastavak života i omogućilo obavljanje rodne, socijalne i lične uloge koju ima.

Gubitak vida u starijem životnom dobu se znatno češće dešava usled dugogodišnjeg nakupljanja štetnih materija u organizmu pogubnih po oko, međutim, gubitak vida u mlađem životnom dobu predstavlja ozbiljan izazov za veliki broj stručnjaka, jer kod mladih ljudi, gubitak vida može da dovede do nastanka anksioznosti i depresije.