Tromb – Tromboza dubokih vena – simptomi i prevencija

Stvaranju fatalnih krvnih ugrušaka podložniji su ljudi koji većinu vremena provode sedeći ili ležeći, a komplikacije izazvane trombom krive su zavise od 50 odsto smrtnih slučajeva u Srbiji. Preko 50 odsto smrtnih slučajeva u Srbiji uzrokovano je trombozom, što znači da tromboza svake godine odnese više života nego maligna oboljenja, infektivne bolesti i traume.

Koji su simptomi tromboze kako prepoznati trombozu i stati joj na put, i zašto je bitno lečiti je na vreme saznajte u ovom članku.

Tromb otežava cirkulaciju

Tromb je, u stvari, krvni ugrušak.To je masa u čvrstom stanju koja se sastoji od fibrinske mreže i elemenata krvi (krvnih pločica, belih i crvenih krvnih zrnaca). Oni se u dodiru s oštećenim krvnim sudom međusobno slepljuju i izlučuju materije koje pokreću proces zgrušavanja krvi. Posle posekotine ili udarca uloga ugruška je da spreči krvarenje, ali ako on nastane unutar krvnog suda, dolazi do začepljenja krvnog suda i otežanog protoka krvi. Posebno je problematično odvajanje ugruška od ivice krvnog suda, jer on onda može stići do mozga, srca ili pluća i imati fatalan ishod. Najčešće se javljaju venske tromboze a krvni ugrušak se može stvoriti u površinskim, ali i u dubokim venama, obično ako je venski zid oštećen ili je posredi upala.

Noge najugroženiji

Najčešće se javlja tromboza noge, posebno kod ljudi koji se malo kreću. Pod uticajem gravitacije, krv bi se zadržavala u venskom simptomu nogu, ali to se ne dešava zahvaljujući kretanju i zaliscima, koji sprečavaju vraćanje krvi unazad. Kretanje poboljšava oticanje krvi iz nogu i smanjuje rizik od stvaranja ugruška. Tromboze vena mogu nastati i u drugim delovima tela, najčešće rukama, to se dešava kad je uzak prolaz za potključnu venu koja iznosi vensku krv iz ruke ispod ključnače i prvog rebra, gde ta vena ulazi u grudni koš. Ako je taj prolaz sužen ligamentima ili pripojima mišića, može doći do tromboze. Spavanje s rukom iznad glave takođe može izazvati otežano oticanje venske krvi iz ruke i stvaranje ugruška.

Operacija i pušenje povećavaju rizik od tromboze

Operacije uzrokuju oštećenja krvnih sudova i tkiva, ali i materijama koje mogu provocirati trombozu omogućavaju da uđu u krv. Naročito su problematične ortopedska i onkološka hirurgija. Pored toga, hirurške intervencije često su praćene kraćim ili dužim mirovanjem, koje takođe može izazvati nastanak ugruška. Neke maligne bolesti se luče u krv materije koje mogu izazvati trombozu. Na nastanak venskih tromboza mogu uticati i gojaznost, dugotrajno sedenje ili ležanje, povrede, pušenje, korišćenje oralnih kontraceptivnih sredstava, dugi letovi avionom, ali i urođena sklonost ka stvaranju ugrušaka. Žene u drugom stanju su podložnije stvaranju krvnih ugrušaka.

Otekla potkolenica – znak za uzbunu

Simptom venske tromboze često je naglo otekla potkolenica, ili čak cela noga, uz bolnu osetljivost koja prati velike vene. Ponekad se može javiti tamnija, plavičasta prebojenost kože, koja ukazuje na duboku vensku trombozu.Prvi simtpomi duboke venske tromboze su iznenadni bol, crvena koža koja je topla na dodir, uvećane i upaljene površinske vene. Naime, površinske vene nogu često su izložene povredama, upalama i trombozi, a ponekad tromb iz njih može ući u duboki venski sistem. Slično zbog tromba može da otekne i ruka, koja poprima plavičastu nijansu. S druge strane, ako dođe do embolije pluća, koja je najčešća komplikacija duboke venske tromboze, mogu se javiti nagli gubitak vazduha, otežano disanje i bol u grudima.

Kretanje – najbolji lek za trombozu

Kretanje je najbolja prevencija, ali i lek protiv tromboze. Vrlo je važno što pre ustati iz kreveta posle porođaja, bolesti ili povrede. Da bi se sprečile tromboze nakon hirurške intervencije, koriste se razni antikoagulantni lekovi. Međutim, oni se primenjuju dve do četiri nedelje posle operacije, iako je rizik od nastanka tromboze duži. Danas se kompletnoj prevenciji i lečenju može pristupiti novim, oralnim antikoagulantnim lekovima, koji su bezbedniji, ne zahtevaju merenje antikoagulantne aktivnosti na dve do četiri nedelje i nemaju toliko izražene reakcije s hranom ili drugim lekovima.

Moguće komplikacije

Nelečena venska tromboza može da se širi i da dovede do embolije. Širenje tromba, u stvari, podrazumeva zahvatanje sve većih vena, što može ugroziti krvotok u nozi, ruci ili nekom durgom organu čija je vena trombozirana. U slučaju dubokih venskih tromboza nogu može se razviti takozvani posttrombotični sindrom, sa stalno oteklom nogom i hroničnim oštećenjem kože. Tad nastaje otvorena rana, koja vrlo teško zarasta i može biti izvor teških sistemskih infekcija. Kad je reč o emboliji pluća, nagomilani trombovi u plućnim arterijama mogu dovesti do povećanog pritiska u plućnoj arterijskoj cirkulaciji, a s vremenom i do srčane slabosti, što se manifestuje izraženim zamorom, gušenjem pri najmanjem naporu, kao i oticanjem stomaka i nogu.

Kako sprečiti trombozu

Tromboze se mogu sprečiti. S obzirom na to da gojaznost igra veoma važnu ulogu u nastanku venskih tromboza, održavanje normalne telesne mase vrlo je važna preventivna mera. Prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost i izbegavanje dugih, neprekidnih vožnji takođe mogu pomoći, a žene bi posebno trebalo da obrate pažnju na oralne kontraceptive. Kontraceptivne pilule ne preporučuju gojaznim pripadnicama lepšeg pola, onima koje konzumiraju cigarete ili u familiji imaju nekog člana koji se već susreo s trombozom.

Arterijske tromboze i šlog

Osim venskih tromboza, postoje i arterijske, koje nastaju kad se trombociti aktiviraju na mestima aterosklerotskih naslaga u arterijama. Te naslage mogu pući i tada mast dolazi u dodir s krvlju, što pokreće proces arterijske tromboze – trombociti se onda lepe jedan za drugi, što dovodi do zgrušavanja. Arterijska tromboza leći se antitrombocitnim lekovima, za razliku od venske, koja se leči antikoagulantnim medikamentima. Ukoliko se arterijska tromboza ne leči, može izazvati srčani i moždani udar, a prepoznaćete je po utrnulosti, bolu i smanjenom osećaju na dodir u pogođenom području, dok je deo tela u kome se nalazi pogođena arterija najčešće bled i hladan.