Upala Ahilove tetive simptomi, uzrok, lečenje, moguće komplikacije

Tendinitis, Ahilova tendinoza ili upala Ahilove tetive nastaje kada, usled prevelikog opterećenja, Ahilova tetiva postane upaljena.

Ahilova tetiva spaja mišiće lista noge sa petnom kosti i nalazi se na zadnjem delu potkolenice. To je najveća tetiva u telu i može da trpi veliku silu ali je podložna povredama.

Upala Ahilove tetive je rezultat napornih treninga sa jakim udarima, kao što je trčanje.

Ukoliko se ne leči, upala Ahilove tetive može da dovede do cepanja ili pucanja i zato je važno da odmah tražite neophodno lečenje.

Ponekad, lečenje nije ništa drugo do mirovanje ili promena rutine treninga. Međutim, u ozbiljnijim slučajevima, moguće je da operacija bude neophodna.

Ukratko o upali Ahilove tetive

Tendinitis nastaje kada dođe do upale Ahilove tetive.
Oboljenje je najčešće rezultat napornog treninga sa jakim udarima.
Upala Ahilove tetive može da se javi i usled neodgovarajuće obuće, kao i kada se pre treninga ne praktikuje pravilno zagrevanje.
Razlike u anatomiji stopala, noge ili gležnja, usled čega se tetiva izlaže većem naporu, takođe mogu da izazovu upalu Ahilove tetive.
Upala Ahilove tetive je degenerativno oboljenje kod koga tetiva postaje podložnija ozbiljnim oštećenjima.
Moguće je da se smanji rizik za pojavu upale Ahilove tetive, mada nije moguće u potpunosti sprečiti njen nastanak.
Dijagnostikovanje podrazumeva pitanja koja lekar postavlja pacijentu, a koja se tiču simptoma, kao i fizikalni pregled.
Lečenje upale Ahilove tetive za cilj ima ublažavanje bola i smanjenje otoka.
Lečenje podrazumeva, obloge od leda, mirovanje, vežbe i istezanje, ublažavanje bola i steroide.

Šta izaziva upalu Ahilove tetive?

Postoji više uzroka za razvoj upale Ahilove tetive. Neke uzroke je lakše izbeći od drugih, međutim, svest o njima može da pomogne ranom dijagnostikovanju i spreči ozbiljnu povredu.

U uzroke upale Ahilove tetive spadaju:

Nošenje nepodesne ili iznošene obuće tokom vežbanja.
Nepravilno zagrevanje pre vežbanja.
Prebrzo povećanje intenziteta vežbi (tj. brzina trčanja ili udaljenost).
Trčanje na tvrdim i neravnim podlogama.
Povreda mišića lista ili nedovoljna fleksibilnost istog (tako se Ahilova tetiva izlaže većem naporu).
Iznenadna intenzivna fizička aktivnost, kao što je sprint do cilja.

Upala Ahilove tetive može da bude posledica različite anatomije stopala, noge ili gležnja. Na primer, neke osobe imaju ravna stopala umesto normalnog luka; tako se tetiva više opterećuje.

Znaci i simptomi upale Ahilove tetive

Simptom je nešto što pacijent oseća i prijavljuje, dok su znaci nešto što otkrivaju druge osobe, na primer, lekar. Shodno tome, bol je simptom, dok je osip znak. Najtipičniji simptom upale Ahilove tetive je postepena pojava bola koji se vremenom pojačava.

Drugi znaci i simptomi upale Ahilove tetive su:

Ahilova tetiva je bolna nekoliko centimetara iznad hvatišta pete.
U potkolenici se javlja osećaj ukočenosti.
Potkolenica je usporena i slaba.
Blagi bol na zadnjoj strani noge koji se javlja nakon trčanja ili treninga, a koji se pojačava.
Bol u Ahilovoj tetivi tokom trčanja ili nekoliko sati nakon toga.
Jači bol koji se oseća tokom brzog trčanja (kao što je sprint), dugog trčanja (kao što je kros kantri) ili čak prilikom penjanja stepenicama.
Ahilova tetiva otiče ili formira izbočinu.
Ahilova tetiva „škripi“ na dodir ili prilikom pokreta.

Molimo vas, imajte na umu da ovi simptomi, kao i njima slični, mogu da se jave i usled drugih oboljenja; da bi dijagnoza bila potpuno tačna, pacijent mora da se javi lekaru.

Moguće komplikacije

Najveća komplikacija sa Ahilovom tetivom je upala Ahilove tetive. Tendinitis, Ahilova tendinoza ili upala Ahilove tetive je degenerativno oboljenje kod koga se struktura tetive menja i ona postaje podložna ozbiljnim oštećenjima. Ovo oboljenje može da dovede do cepanja tetive i jakih bolova.

Kada se pojavi upala Ahilove tetive, a tetiva je pokidana, najverovatnije će se šteta na njoj popraviti operacijom.

Američka Uprava za hranu i lekove je tražila da se u uputstvo za upotrebu antibiotika fluorokinolona doda posebno naznačeno upozorenje, tzv. black box upozorenje. Pacijenti koji uzimaju ove lekove mogu da budu izloženi većem riziku od nastanka upale Ahilove tetive, kao i njenom pucanju. Fluorokinoloni obuhvataju ciprofloksacin, gemifloksacin, levofloksacin, moksifloksacin, norfloksacin, ofloksacin i ciprofloksacin hlorid. Treba imati na umu da se prestankom uzimanja leka ne smanjuje rizik od povreda. Prijavljeni su slučajevi kod kojih su se problemi sa tetivom javili mesecima nakon prestanka uzimanja leka.

Kako se sprečava upala Ahilove tetive?

Premda se upala Ahilove tetive ne može sprečiti u potpunosti, rizik za njen nastanak može da se smanji. Svest o mogućim uzrocima je od koristi, međutim, rizik može značajno da se smanji, ako se preduzmu sledeće mere opreza:

Raznovrsne vežbe – naizmenične vežbe sa jakim udarom (kao što je trčanje) i vežbe sa slabim udarom (kao što je plivanje) mogu da budu od pomoći, budući da to znači da će biti dana kada je Ahilova tetiva pod manjim opterećenjem.
Ograničenje nekih vežbi – previše trčanja uzbrdo, na primer, može da izloži Ahilovu tetivu preteranom naporu.
Adekvatna obuća i zamena pošto se pohaba – obuća mora da daje podršku tabanskom luku i da štiti petu jer će tako Ahilova tetiva biti izložena manjem naporu.
Ulošci za tabanski luk u obući – ako je obuća u dobrom stanju ali nema podršku za tabanski luk, onda je ovo jeftinija (i verovatno efektivnija) alternativa od kupovine nove obuće.
Istezanje – pre i posle vežbanja pomaže da Ahilova tetiva bude rastegljiva, što znači i manje podložna upali. Nema štete od svakodnevnog istezanja (čak i tokom dana mirovanja) jer se tako samo poboljšava rastegljivost tetive.
Postepeno povećavanje intenziteta vežbi – upala Ahilove tetive može da se javi kada se tetiva iznenada izloži velikom naporu; zagrevanje i postepeno povećavanje intenziteta aktivnosti, daju mišićima dovoljno vremena da se opuste i izlažu tetivu manjem naporu.

Kako se dijagnostikuje upala Ahilove tetive ?

Da bi dijagnostikovao upalu Ahilove tetive, lekar će postaviti pacijentu nekoliko pitanja o simptomima, a potom obaviti fizikalni pregled. Tokom fizikalnog pregled Ahilove tetive lekar će blago dodirivati zadnji deo gležnja i tetivu da bi lokalizovao izvor bola ili upale. Proveriće i pokretljivost i fleksibilnost stopala i gležnja.

Lekar može da traži i snimanje tetive. Tako će lakše eliminisati druge moguće uzroke bola i oticanja, a osim toga, bolje će proceniti stepen oštećenja (ako ga ima) tetive.

Snimanje može da bude:

Magnetna rezonanca
Rendgen
Ultrazvuk

Lečenje upale Ahilove tetive

Cilj lečenja upale Ahilove tetive je ublažavanje bola i smanjenje otoka.Terapija može da se razlikuje, u zavisnosti od ozbiljnosti stanja, kao i od toga da li je pacijent profesionalni sportista. Nakon dijagnoze, lekar će odlučiti kojem metodu lečenja je potrebno podvrgnuti pacijenta, a najverovatnije će preporučiti kombinovano lečenje.

Metodi lečenja upale Ahilove tetive:

Hladne obloge – kese sa ledom, stavljaju se na tetivu kada boli ili nakon vežbanja, a mogu da ublaže bol i upalu.
Mirovanje – daje vremena tkivu da zaceli. Vrsta mirovanja zavisi od ozbiljnosti simptoma. U slučaju blage upale Ahilove tetive, to može da znači samo smanjenje intenziteta vežbi, a u ozbiljnijim slučajevima može da znači potpuno mirovanje danima ili nedeljama.
Podizanje stopala – otok može da se smanji ako je stopalo podignuto iznad nivoa srca.
Vežbe i istezanje – lekar može pacijentu da pokaže neke vežbe istezanja koje pomažu isceljenju Ahilove tetive, a isto tako sprečavaju nove povrede. Umesto toga, lekar može pacijenta da uputi na fizikalnu terapiju ili kod drugog specijaliste. Ove vežbe poboljšavaju fleksibilnost zahvaćene regije i jačaju snagu mišića lista.
Lekovi protiv bolova – nesteroidni antiinflamatori, kao što je ibuprofen, mogu da ublaže bol i smanje otoke. Ako patite od astme, bolesti bubrega ili jetre, nemojte uzimati nesteroidne antiinflamatore bez konsultacije sa lekarom.
Injekcije steroida – mogu da smanje otok tetive ali ih treba obazrivo uzimati, pošto mogu da izazovu pucanje tetive. Lekar će vam dati injekciju dok vas bude pregledao ultrazvukom, kako bi smanjio rizik.
Bandaža i ortotička sredstva – kao što su podupirači za gležanj i ulošci za obuću mogu da doprinesu oporavku jer preuzimaju pritisak sa Ahilove tetive.
Operacija – kao što smo pomenuli, operacija se izvodi da bi se popravila šteta na tetivi u slučaju upale Ahilove tetive. Ona može biti neophodna i ako pacijent ima ponavljajuću upalu Ahilove tetive i ako je trenutna upala izazvala pucanje tetive. Lekar može da se odluči za operaciju i u slučaju da neki od pomenutih metoda nisu imali efekta.