Upala pluća simptomi, dijagnoza, terapija, prevencija

Ignorisanje simptoma upale pluća (pneumonije), izbegavanje lečenja, koje obično ne traje dugo, ili primena pogrešne terapije – mogu dovesti do sepse, a onda i do smrti. Ako vas grip prikuje za krevet, ne shvatajte ga olako, jer ukoliko se ne leči pravilno, može dovesti do upale pluća, koja važi za najopasnije oboljenje respiratornog trakta.

Pored bola u mišićima i zglobovima, povišene telesne temperature, nadražajnog kašlja i malaksalosti, simptomi su tada upotpunjeni otežanim, isprekidanim disanjem, a moguće i bolom u grudnom košu.

Kad još može doći do zapaljenja pluća, kakvo je to oboljenje, kako ga prepoznati, kad se treba javiti lekaru i kakva se terapija obično primenjuje saznajte u nastavku…

Slab imunitet – veći rizik za upalu pluća

Upala pluća ili pneumonija predstavlja zapaljenje plućnog tkiva, koje zahvata plućne mehuriće, odnosno alveole, i prostor između njih, deo mehurića tada je slepljen i ispunjen sekretom, zbog čega ne funkcioniše kako bi trebalo. 

Zapaljenje pluća se može javiti u svim starosnim dobima, a naročito su mu podložni oboleli od različitih hroničnih oboljenja, jer je njihov imunološki sistem znatno oslabljen, pa samim tim skloniji infekcijama i upalama. Ako dođe do komplikacija, moguć je čak i smrtni ishod, koji se najčešće javlja kod pacijenata što se leče u jedinicama intenzivne nege ili su na mehaničkoj ventilaciji, tj. dišu pomoću aparata.

Upalu pluća najčešće izazivaju bakterije

Pneumonije u 60 do 80 odsto slučajeva uzrokuju bakterije, i to su tipične upale pluća, kojima u velikom broju slučajeva prethodi virusna infekcija respiratornog trakta, ali napominje da se među uzročnicima mogu naći i virusi i gljivice, kao i fizičke i hemijske noske, odnosno materije koje prodiru u organizam respiratornim putem – tada se govori o netipičnim pneumonijama. Treba imati u vidu da su donji disajni putevi, to jest oni ispod glasnih žica, sterilni, što znači da u njima obično nema bakterija.

Upalu pluća izazivaju bakterije iz gornjih disajnih puteva – nosnih kanala, ždrela, krajnika, grkljana i dušnika. Infekcija se može preneti kapljičnim putem od drugih bolesnika, udisanjem inficiranih čestica životinjskog porekla ili zaraženim kapljicama iz spoljašne sredine.

Simptomi upale pluća

Kašalj je najčešći simptom bakterijske upale pluća, a prati ga povećana količina ili promena boje ispljuvka. Osećaj nedostatka vazduha je simptom koji se javlja kod više od dve trećine obolelih. Od simptoma tu su i povišena telesna temperatura, gubitak apetita, opšta slabost i malaksalost. U slučaju bakterijskih pneumonija može se javiti i herpes na usnama, a starije osobe često se susreću i s promenama mentalnih sposobnosti: teže se koncentrišu, pamćenje im je otežano i imaju poteškoća u komunikaciji s drugim ljudima. Lakši su simptomi kod nebakterijskih upala pluća – telesna temperatura raste postepeno, a kašalj se javlja nakon tri do četiri dana, uz moguć uredan auskultatorni nalaz na plućima. Za razliku od bakterijskih upala, koje karakteriše ispljuvak, u slučaju nebakterijskih zapaljenja kašalj je obično suv i iritirajući.

Kako se postavlja dijagnoza

Radi postavljanja pravilne dijagnoze, pored uvida u simptome, mora se sprovesti klinički pregled kojim se utvrđuje postojanje patološkog auskultatornog nalaza nad plućima. Laboratorijske analize pokazuju povišene vrednosti parametara upale, poput sedimentacije eritrocita, C-reaktivnog proteina i slično. Potrebno je uraditi i radiografiju grudnog koša, kojom se mogu sagledati novonastale promene na plućima i radi se bakteriološki pregled sputuma, to jest ispljuvka, mada on nije od presudnog značaja za početnu dijagnostiku i ne odlaže početak primene inicijalne terapije.

Određivanje terapije

Pre određivanja terapije mora se sagledati nekoliko parametara. Treba uzeti u obzir težinu kliničke slike, postojanje udruženih bolesti, imati u vidu starost bolesnika i proceniti postoji li potreba za bolničkim lečenjem i objašnjava da se težina pneumonije procenjuje kako na osnovu starosti i pridruženih oboljenja tako i po brzini disanja, merenjem arterijskog krvnog pritiska, vrednosti leukocita i uree, kao i kiseonika u arterijskoj krvi. Lečenje pneumonija podrazumeva primenu antimikrobne terapije, ali i simptomatskih lekova poput antipiretika i analgetika, uz obavezno mirovanje i unošenje dosta tečnosti i vitamina. Upotreba pomoćnih lekovitih supstanci u cilju jačanja imuniteta preporučuje samo uz prethodnu konsultaciju s farmaceutom ili lekarom, i to isključivo kao dodatak konvencionalnoj terapiji.

Lečenje traje 7 dana

Inicijalna, empirijska antimikrobna terapija sprovodi se odmah po otkrivanju pneumonije, nakon osnovne rutinske dijagnostike i bez poznatog izolovanog uzročnika. Preporučuje se oralno uzimanje lekova, a ako to nije moguće, onda se pribegava intramuskularnom ili intravenskom lečenju. Nakon što stigne nalaz bakteriološkog pregleda ispljuvka, lečenje se sprovodi antimikrobnom terapijom prema antibiogramu. Preporuka za trajanje antimikrobne terapije sedam dana ako je tok bolesti povoljan, a ukoliko je posredi teži oblik pneumonije, onda terapija traje deset dana i duže. U prvoj liniji terapije u ambulantnim uslovima koriste se aminopenicilin, amoksicilin, makrolidni antibiotik ili betalaktamski antibiotik u kombinaciji s makrolidom. Kao druga linija terapije preporučuju se oralni cefalosporini, hinoloni, makrolidi ili tetraciklini.

Opasnost od sepse

Pneumonija može ugroziti život pacijenta ako se ne otkrije na vreme i adekvatno ne leči. Tada se može razviti sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS). Kriterijumi za postavljanje dijagnoze jesu telesna temperatura viša od 38 °C ili niža od 36 °C, više od 100 otkucaja srca u minuti, preko 30 udisaja u minuti, vrednost leukocita veća od 12.000 ili manja od 4.000, od čega više od deset odsto čine nezreli neutrofili. Ako su prisutna bar dva od navedenih parametara, pacijent je SIRS pozitivan, a ukoliko infekcija potiče od upale pluća, što se potvrđuje patološkim radiografskim nalazom, govori se o sepsi. Ukoliko su jetra i bubrezi oštećeni, reč je o multiorganskom disfunkcionalnom sindromu, a ako je sepsa praćena hemodinamskom nestabilnošću – o septičkom šoku.

Prevencija pneumonije

Prevencija upale pluća je moguća. Ona, pre svega, podrazumeva zdrav način života – hranite se pravilno, bavite se fizičkim aktivnostima, nemojte konzumirati alkohol ni cigarete i izbegavajte stresne situacije. Veoma je važno i pravilno lečenje infekcija gornjih disajnih puteva. Tu spadaju hronični sinusitis, hronični faringitis, tonsilitis i slično. Doktorka napominje i da je pneumokokna vakcinacija jedan od vidova prevencije pneumonija. Ona se posebno preporučuje osobama starijim od 65 godina, kao i HTV pozitivnim pacijentima, ali i onima koji boluju od hronične opstrukcijske bolesti pluća, kardiovaskularnih i bubrežnih oboljenja, dijabetesa, oboljenja jetre ili malignih bolesti. Vakcina sprečava infekciju ili smanjuje težinu oboljenja u 45-65 odsto slučajeva, ali treba imati na umu da se ne sme primenjivati u trudnoći i tokom akutne infekcije. U cilju prevencije može se primeniti i vakcina protiv gripa, koja je efikasna u 70 odsto slučajeva. Ona se takođe preporučuje starijima od 65 godina, hroničnim bolesnicima i korisnicima kolektivnog smeštaja.
Dr. Jelena Vuković