Bol u stopalu – uzroci, povezani simptomi i lečenje

• Stopalo je kompleksna anatomska struktura koju mogu napasti i bolest iz tela i bolesti specifične za ovaj deo tela.
• Luk stopala je primarna struktura koja kontroliše količinu sile zemlje koja se prenosi u telo.
• Kada vam bol u stopalu remeti svakodnevne aktivnosti, zatražite lekarsku pomoć.
• Lečenje bola u stopalu zavisi od uzročnika bola, i može biti raznovrsno: od lekova, preko istezanja, jačanja mišića, do fizikalne terapije.

Kako izgleda stopalo ?

Stopalo ima komplikovanu strukturu od 26 kostiju, 33 zgloba, nekoliko mišića, tetiva, krvnih sudova, nervne i limfne mreže. Kosti formiraju dva luka stopala – uzdužni luk prostire se dužinom stopala, a poprečni širinom. Zglob članka čini vezu između stoapala i donjeg dela noge, a prsti se nalaze na krajevima. Kosti stopala na mestu drže međuzglobovi, okruženi zglobnim kapsulama i povezani vlaknastim tkivima, poznatijim kao ligamenti. Mišići stopala, zajedno sa jakim, žilavim tkivom zvanim plantar fascia, obezbeđuju sekundarnu podršku stopalu. Stopalo ima unutrašnje mišiće koji postoje samo u njemu, ali ima i eksterne mišiće, tj. one koji počinju u donjem delu noge i završavaju negde među kostima u stopalu. Za lakše nošenje težine, ublažavanje sile prilikom doskoka i sličnih udara, u stopalu se nalaze i jastučići masti.

Stopalo je osnova kretanja donjih ekstremiteta. Bol u stopalu znači da nešto nije u redu sa internom strukturom, ili postoji neka reakcija na eksterne uticaje. Kako i kada se javlja bol, mesto bola… to su sve primarni znaci koji mogu ukazivati na to šta ga izaziva. Kada postoji bol, telo samo reaguje tako što  menja način na koji funkcioniše, kako bi ublažilo bol. Ove kompenzacije ili biomehaničke promene mogu sprečiti normalno kretanje i izazvati dalje povrede u stopalu i/ili drugim delovima tela.

Povezano>>> Bol u stopalu odozgo

Šta izaziva bol u stopalu ?

Bol u stopalu mogu izazvati razne bolesti, deformiteti, biomehaničke promene, neudobna obuća ili povrede.

Infekcije, virusi, gljivice i bakterije mogu izazvati bol u stopalu. Bradavice na tabanu izaziva virus, zbog kog se oseća iritacija i bol. Atletsko stopalo, koje uzrokuje vrsta gljivica, takođe izaziva iritaciju i bol. Još jedan čest uzročnik bola u stopalu je urastao nokat. Kod uraslih noktiju, ivice nokta rastu prema koži ili u nju, zbog čega se oseća jak bol, pogotovo na pritisak, a često ovo vodi i do infekcije.

Mnoge sistemske bolesti, poput dijabetesa, lupusa, gihta i reumatskog artritisa mogu izazvati bol u stopalu. Reumatski artritis izaziva bolnu upalu u zglobovima stopala.

Deformiteti, poput čukljeva, spajanja zglobova, kandžastih prstiju, savijenih prstiju, kurjih očiju i naprsnuća kostiju, često izazivaju bol u stopalu.

Biomehaničke abnormalnosti, koje se javljaju zbog istegnuća ili labavosti tetiva, ravnih stopala ili podignutog luka, često vode do disbalansa među mišićima, deformiteta i bola u stopalu.

Povreda, bilo da je akutna ili neka akumulativna od puno ponavljanja, takođe izaziva bol. Povrede kože i unutrašnjih struktura mogu biti uzrokovane pritiskom ili malim povredama. Mikropovrede mogu se desiti zbog trčanja na neravoj površini, podlozi koja je suviše čvrsta ili suviše meka, nošenjem obuće koja loše upija silu, one koja nije predviđena za aktivnosti ili prosto, ne pristaje stopalu.

Suviše uska obuća, kao i visoke štikle, mogu izazvati bol u prednjem delu stopala. Patike koje su suviše jako stegnute na primer, mogu izazvati bol i modrice na gornjem delu stopala. Neadekvatna obuća, koja nije predviđena za sportske aktivnosti poput trčanja ili vožnje bicikla, može izazvati bol tokom vežbanja. Neudobna obuća kratkoročno izaziva samo žuljeve i modrice, ali je i uzrok atletskog stopala. Dugoročni efekat neudobne obuće su čukljevi, kurje oči, iritacija zglobova i nerava, i trajno pomeranje prstiju.

Mortonov neurom izaziva zadebljanje tkiva oko živce koji se nalazi između prstiju, uzrokuje umrtvljen osećaj i bol, a može ga nadražiti neudobna obuća, kao i drugi deformiteti stopala poput čukljeva, kandžastih prstiju i slično.

Povrede poput istegnuća ligamenata i mišića, modrice i frakture se obično javljaju izenadno (akutno). Iščašenje, istegnuće, modrice i prelomi mogu biti rezultat pritiska na stopalo. Iščašenje stopala ili članka javlja se kada su ligamenti koji drže kosti suviše istegnuti, pa se vlakna cepaju ili pucaju. Labavost ligamenata u zglobovima stopala mogu izazvati hroničan bol i deformitet. Ponovno naprezanje iste strukture stopala može izazvati povredu, frakturu, upalu tetiva, akutni i hronični osteoartritis. Frakture se obično javljaju u metatarsalnim kostima, dugoj kosti stopala, i tarsalnoj ili zadnjoj kosti stopala.

Mišići i tanak sloj vezivnog tkiva u stopalu mogu biti pod velikim pritiskom, previše korišćeni ili istegnuti. Ahilova tetiva je povreda tetiva koja se vezuje za zadnji deo pete. Plantar fasciitis (najčešći uzrok bola u petama) je rezultat mikropovrede, istegnuća velikog ligamenta koji se zove plantar fascia. Bol u tetivi i otok od ovog istegnuća izazivaju disfunkciju zadnje tetive i tendopatiju koje mogu pokidati tetive.

Povredu kostiju i zglobova u stopalu mogu izazvati udarac ili uvrtanje stopala, pritisak ili pokret sa puno ponavljanja. Povreda tupim objektom ili silom (na primer, kada vas neko očepi) rezultira ne samo modricom (kontuzijom), nego se oštećuju i mišići i ligamenti stopala. Direktan udarac u stopalo može izazvati modrice, pucanje kože, pa čak i frakturu kostiju. Metatarsalgija nastaje od neprekidne iritacije zglobova koji se nalaze ispod jastučića na tabanima. Termin ‘kamena modrica’ odnosi se na lokalizovan bol upravo u ovom delu stopala.

Odlaganje lečenja gotovo bilo kog problema sa stopalom vodi do daljih komplikacija, hroničnog i dugoročnog bola, deformiteta i artritisa u stopalu.

Koji simtomi se javljaju uz bol u stopalu ?

Bol i osetljivost u stopalu su indikatori koji ukazuju na to da nešto nije u redu. Otok, crvenilo, modrice, utrnuće, osećaj žmaraca i bol mogu biti lokalizovani. Pojava bola, bilo da je iznenadna ili tokom vremena, je važan indikator koji ukazuje na problem. Sledeća pitanja su takođe važna:

Da li se prilikom pokretanja javlja bol?

Da li na njega utiče težina koju nosimo?

Da li utiče na pokrete kretanja?

Kada treba zatražiti lekarsku pomoć povodom bola u stopalu ?

Čim bol u stopalu počne da ometa vaše svakodnevne aktivnosti, zakažite pregled kod lekara. Indikatori koji će vam staviti so znanja da vam je medicinska pomoć neophodna su: stopalo izgleda deformisano, osećate promenu, funkcionisanje stopala je poremećeno, imate otok i osećate bol, primećujete promenu boje noktiju ili kože, deo koji vas boli je topliji od ostatka stopala, osetljivo je na dodir, krećete se drugačije.

Lečenje bola u stopalu

Lečenje zavisi isključivo od uzroka bola u stopalu.

Kada osetite prve znake neprijatnosti ili blagi bol, sami možete uraditi nekoliko stvari: stavljajte hladne obloge, odmarajte nogu i podignite je na gomilu jastuka dok sedite i ležite. U apoteci možete naći neke lekove i kreme bez recepta, koji će vam pomoći protiv bola i otoka.

Odmor će dozvoliti vašim tkivima da zacele, i tako ćete sprečiti dalje povrede. Ako vam je teško da se oslanjate na stopalo, štake vam mogu biti od koristi. Koristite steznike za članak kako bi se odmorio i rasteretio.

Kada nanosite led, nemojte ga držati duže od 20 minuta. Možete ga staviti u kesu ili peškir. Ukoliko vam hladni oblozi ne pomažu, prestanite da ih stavljate.

Kompresija i podizanje noge će sprečiti pojavu otoka u stopalu.

Lekarski tretmani

Kada se utvrdi stepen povrede, počinje se sa rehabilitacijom. Za lečenje problema sa stopalima može se koristiti mnogo toga: medicinski uređaji poput ultrazvuka, različite vrste električne stimulacije, terapija led svetlima i laserom, kao i fizikalna terapija koja će smanjiti bol, poboljšati cirkulaciju i tako ubrzati proces zaceljenja.