kalcifikati u ramenu

Vodič za pacijente

Uvod

Kalcificirajući tendinitis ramena nastaje kada se formiraju naslage kalcijuma na tetivama ramena (kalcifikati ramena). Tkivo oko naslaga može da bude upaljeno i da izaziva veoma jeke bolove u ramenu. Ovo oboljenje koje izaziva bolno rame je prilično često. Najčešće pogađa osobe starije od 40 godina.

Ovaj vodič će vam pomoći da razumete sledeće:

  • šta se događa u ramenu koje je zahvaćeno kalcificirajućim tendinitisom
  • kroz kakva ispitivanja ćete morati da prođete kako bi lekar dijagnostikovao oboljenje
  • šta možete da uradite da biste ublažili bol u ramenu

kalcifikat u ramenu simptomi

Anatomija ramena

Koji deo ramena je zahvaćen?

Kalcificikacija ramena se javlja na tetivama (tetive pričvršćuju mišiće za kosti) mišića rotatorne manžetne. Rotatorna manžetna se sastoji od nekoliko tetiva koje povezuju mišiće koji okružuju rameni zglob sa humerusom (velika kost nadlaktice/nadlaktična ili ramena kost).

Naslage kalcijuma se obično formiraju na tetivi rotatorne manžetne koja se zove tetiva supraspinatusa (nadgrebni mišić čija je funkcija podizanje i okretanje ruke).

kalcifikacija ramena

Postoje dve različite vrste kalcificirajućeg tendinitisa ramena: degenerativna kalcifikacija i reaktivna kalcifikacija ramena.

Primarni uzrok degenerativne kalcifikacije ramena je habanje usled starenja. Kako starimo, smanjuje se dotok krvi u tetive rotatorne manžetne. Usled toga tetive počinju da slabe. Zahvaljujući habanju prilikom korišćenja ramena, vlakna tetiva počinju da se krzaju i troše, poput starog kanapa. U oštećenim tetivama se formiraju naslage kalcijuma kao deo procesa isceljenja.

Reaktivna kalcifikacija je drugačija i javlja se kod mlađih osoba. Nije u potpunosti jasno zašto do nje dolazi. Po svemu sudeći, nije povezana sa degeneracijom, mada je veća verovatnoća da će izazvati bolove u ramenu nego što je to slučaj sa degenerativnom kalcifikacijom. Lekari reaktivnu kalcifikaciju opisuju kroz tri stadijuma.

  • U prekalcifikacijskom stadijumu dolazi do promena na tetivama koje će vrlo verovatno dovesti do kalcifikacije ramena.
  • U kalcifikacijskom stadijumu kristali kalcijuma su nataloženi u tetivama. Potom počinju da nestaju. Organizam jednostavno resorbuje naslage kalcijuma. Ironično, ovo se događa tokom faze kada su šanse za pojavu bola najveće.
  • U postkalcfikacijskom stadijumu organizam leči tetivu i ona je preoblikovana novim tkivom.

Niko ne zna šta pokreće organizam da počne da resorbuje naslage kalcijuma. Ali kada do ovoga dođe i kada se tkivo obnovi, bol koji je izazivala kalcifikacija ramena obično jenjava ili u potpunosti nestaje.

Uzroci kalcifikacije ramena

Zbog čega se javljaju kalcifikati u ramenu ?

Niko ne zna sasvim sigurno šta je uzrok kalcifikacije ramena. Ozbiljno habanje, starenje ili kombinacija ova dva faktora imaju uticaj na pojavu degenerativne kalcifikacije. Neki istraživači smatraju da do nakupljanja kalcijuma dolazi usled nedostatka kiseonika u tkivu tetiva. Drugi su mišljenja da pritisak na tetive može da prouzrokuje njihovo oštećenje i dovede do formiranja naslaga kalcijuma.

Reaktivna kalcifikacija je još veća misterija. Ovaj problem se javlja kod mlađih pacijenata i izgleda da u većini slučajeva sam prolazi.

Simptomi kalcifikacije ramena

Koji su simptomi ovog oboljenja?

Tokom taloženja kalcijuma možete da osećate blag ili umeren bol, a moguće je da bola uopšte nema. Iz nepoznatih razloga, kalcificirajući tendinitis postaje veoma bolan kada se naslage resorbuju tako da se simptomi na samom početku na osećaju. Bol i ukočenost zbog kalcifikacije mogu da dovedu do nemogućnosti pokretanja ramena. Podizanje ruke može da bude bolno. U najtežim oblicima bol može da ometa san.Ako imate bolno rame i druge probleme sa ramenom to mogu biti i simptomi nekog drugog oboljenja.

Saznajte>>> šta sve može izazvati bol u ramenu

Dijagnostikovanje kalcifikacije ramena

Koje preglede i ispitivanja će preduzeti lekar kako bi utvrdio da li je uyrok ya bol kalcifikacija ramena ?

Lekar će pregledati vašu detaljnu istoriju bolesti i obaviti fizikalni pregled ramena. Bol koji iyayiva kalcifikacija ramena može da liči na druga oboljenja koja izazivaju bolove u ramenima. Obično je neophodno rendgensko snimanje kojim se potvrđuje prisustvo kalcifikata. Rendgen pomaže i da se odredi tačna lokacija kalcifikata.

Vremenom ćete verovatno morati da obavite više rendgenskih snimanja. Na taj način će lekar moći da prati promene količine kalcifikata. Praćenjem promena u naslagama kalcijuma, lekar može da utvrdi da li će kalcifikacija ramena sama proći ili će biti neophodna operacija.

Lečenje kalcifikacije ramena

Kako možete da ublažite bol?

Neoperativno lečenje

Prvi cilj lekara je da ublaži bol i upalu koju iyayiva kalcifikacija ramena. Inicijalno lečenje kalcifikacije ramena će najverovatnije podrazumevati mirovanje i antiinflamatorne lekove, poput ibuprofena. Antiinflamatorni lekovi se uglavnom koriste za suzbijanje bola. Lekar može da vam predloži injekcije kortizona kada je bol iste jačine i nakon drugih neoperativnih načina lečenja. Kortizon je veoma jak steroid. Kortizon može da bude veoma delotvoran za privremeno ublažavanje upale i otoka koje ;esto iyayiva kalcifikacija ramena.

U periodu resorpcije naslaga kalcijuma, bol može da bude izuzetno jak. Lekar može da vam predloži uklanjanje kalcifikata uvođenjem dve velike igle u regiju i ispiranjem fiziološkim rastvorom (fiziološki rastvor je rastvor soli u vodi). Ova procedura se naziva lavaža. Ponekad se lavažom razlabave kalcifikati u ramenu. Potom oni mogu da se uklone pomoću igli. Odstranjivanje kalcifikata iy ramena može da ubrza ozdravljenje. Čak i kada lavaža ne ukloni kalcifikat, ona može da smanji pritisak na tetivu, a time i ublaži bol.

Lekar će verovatno prepustiti program rehabilitacije fizioterapeutu ili radnom terapeutu. U početku se terapija usredsređuje na ublažavanje bola i upale. U tretman spada i naizmenično hlađenje i grejanje regije (led – topla obloga). Terapeut može da primeni i tretman ultrazvukom. Ultrazvuk se pokazao korisnim kod smanjenja veličine kalcifikata, kao i kod ublažavanja bola i bolje pokretljivosti ruke. Međutim, da biste imali potpunu korist, ultrazvučni tretmani moraju da se ponavljaju često (i do 24 puta) u periodu od 6 nedelja.

Terapija radijalnim udarnim talasima je novija metoda za neoperativno lečenje kalcifikacije ramena.Kod nje se koristi aparat koji proizvodi pulsirajuće udarne talase (poput udara čekićem) koji se uvode u bolnu regiju. Pacijenti kod kojih se razvila kalcifikacija ramena se obično podvrgavaju ovom tretmanu jednom nedeljno u periodu od najviše 3 nedelje. Smatra se da impulsi razbijaju kalcifikate u ramenu pa organizam može lakše da ih apsorbuje. Skorašnje studije pokazuju da ovaj tretman ublažava bol i smanjuje veličinu kalcifikata u ramenu.

Operacija

Ukoliko se bol i nemogućnost pokretanja koje izazivaju kalcifikati u ramenu pogoršavaju ili utiču na svakodnevni život, možda ćete morati da se podvrgnete operaciji. Operacija za lečenje kalcifikacije ramena obično podrazumeva da će pacijent morati da ostane u bolnici preko noći. Operacija se obavlja pod anestezijom.

Artroskopska resekcija

Većina operativnih zahvata kojima se leči kalcificirajući tendinitis ramena, spada u artroskopsku hirurgiju (artroskopija). Artroskop je specijalna kamera koja se uvodi u rameni zglob kroz mali rez na koži. Drugi mali rezovi omogućavaju hirurgu da uvede i male hirurške instrumente u rameni zglob. Hirurg artroskopom locira kalcifikate u tetivi rotatorne manžetne. Kada pronađe kalcifikat, hirurg koristi male instrumente za resekciju (uklanjanje) kalcifikata i ispiranje regije. Oslobođeni kristali kalcijuma moraju da se uklone. Oni mogu da nadražuju okolno tkivo u velikoj meri.

Otvorena resekcija

U retkim slučajevima je neophodna otvorena operacija. Kod otvorene operacije hirurg dopire do kalcifikata zasecanjem mišića i drugog okolnog tkiva. I sama tetiva se zaseca da bi se omogućilo uklanjanje kalcifikata iz ramena. Hirurg ispira regiju da bi je očistio od kristala kalcijuma, a potom ušiva mišiće i kožu.

Rehabilitacija nakon lečenja kalcifikacije ramena

Šta pacijent može da očekuje nakon lečenja?

Neoperativna rehabilitacija

Čak i ako niste podvrgnuti operaciji, možda ćete morati da prođete kroz program rehabilitacije. Lekar će vam preporučiti rad sa fizioterapeutom ili radnim terapeutom u trajanju od 4 – 6 nedelja. Vaš terapeut može da osmisli individualni program vežbi za jačanje i istezanje ramena.

Veoma je važno da se ojačaju mišići rotatorne manžetne jer ovi mišići kontrolišu stabilnost ramenog zgloba. Jačanje ovih mišića može da smanji pritisak na kalcifikat u tetivi. Vaš terapeut može da pregleda vaše radno mesto ili način na koji držite telo dok obavljate aktivnosti i nakon toga da vam predloži neke promene. Jednostavne promene u načinu sedenja ili stajanja mogu da ublaže bol i da vam pomognu da izbegnete buduće probleme.

Postoperativna rehabilitacija

Rehabilitacija nakon operacije ramena zbog kalcifikata može da bude spor proces. Verovatno ćete morati da idete na terapije 6 – 8 nedelja, a za potpuni oporavak će vam trebati od 3 – 4 meseca. Veoma je važno da počnete da pokrećete rame što je moguće pre. Međutim, ove kretnje moraju da budu uravnotežene jer tkivo koje zarasta mora da bude zaštićeno.

Lekar može da vam preporuči nošenje remenika/uprtača nekoliko dana nakon operacije, kako biste imali potporu i zaštitu za rame. Tokom prvih nekoliko terapija moguće je da terapeut koristi led i elektrostimulaciju da bi ste lakše suzbili bol i otok nakon operacije. Terapeut može da primeni i masažu i druge vrste manuelnih terapija da bi ublažio grč i bol.

Nakon jednostavne artroskopske resekcije terapija može brzo da napreduje. Lečenje počinje setom vežbi za povećanje pokretljivosti i postepeno prelazi na aktivno istezanje i jačanje. Jedino morate da pazite da ne vežbate previše i prebrzo.

Nakon otvorene operacije kalcifikata u ramenu oporavak je sporiji jer postoji rez na mišićima ramena. Terapeut će čekati oko 2 – 3 nedelje pre nego što počne vežbe za pokretljivost. Vežbe počinju pasivnim pokretima. Kod pasivnih vežbi rameni zglob se pomera ali mišići ostaju opušteni. Terapeut vam pažljivo pomera rameni zglob i postepeno ispravlja ruku. Možete i da naučite kako da radite pasivne vežbe kod kuće.

Aktivna terapija počinje 4 – 6 nedelja nakon operacije. Koristite sopstvene mišiće u aktivnim vežbama pokretljivosti. Možda ćete početi sa laganim izometrijskim vežbama za jačanje mišića. Ove vežbe aktiviraju mišiće tako da ne dolazi do zatezanja operisanog tkiva.

Za oko 6 nedelja počećete da radite teže vežbe za jačanje. Vežbe su usmerene na snagu i kontrolu mišića rotatorne manžetne i mišića oko lopatice. Terapeut će vam pomoći da uvežbate ove mišiće tako da glava humerusa ostane u čašici. Na taj način će se rame glatko pokretati prilikom aktivnosti.

Neke vežbe koje ćete raditi su osmišljene tako da vaše rame funkcioniše slično vašim radnim zadacima i sportskim aktivnostima. Terapeut će vas naučiti kako da obavljate radne zadatke tako da rame ne opterećujete previše. Pre kraja terapije, terapeut će vas naučiti brojnim načinima koji će vam pomoći da izbegnete probleme u budućnosti.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply