Vaše nadbubrežne žlezde su smeštene na vrhu bubrega. Ove žlezde proizvode brojne hormone koji su potrebni organizmu da bi normalno funkcionisao. Adisonova bolest nastaje kada je adrenalni (nadbubrežni) korteks oštećen, a nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno steroidnih hormona – kortizola i aldosterona. Kortizol kontroliše reakciju organizma na stresnu situaciju. Aldosteron učestvuje u regulisanju nivoa natrijuma i kalijuma. Nadbubrežni korteks proizvodi i polne hormone (androgene).
Koji su simptomi Adisonove bolesti?
Osobe koje pate od Adisonove bolesti mogu da imaju sledeće simptome:
- slabost mišića
- iscrpljenost i umor
- potamnelu kožu
- gubitak telesne težine ili manji apetit
- ubrzanje srčanog ritma ili porast krvnog pritiska
- nizak nivo šećera u krvi
- sinkope (nagle i prolazne gubitke svesti koji traju oko 20 sekundi)
- rane u ustima
- potrebu za solju
- mučninu
- povraćanje
- razdražljivost ili depresiju
Ako se Adisonova bolest dugo ne leči, ona može da preraste u Adisonovu (adrenalnu) krizu. Adisonova kriza je po život opasna i zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Pozovite hitnu pomoć ukoliko se kod vas ili nekog u vašem prisustvu pojave ove manifestacije:
- promena mentalnog stanja (konfuzija, strah, uznemirenost)
- gubitak svesti
- visoka temperatura
- iznenadan bol u donjem delu leđa, trbuhu ili nogama
Nelečena Adisonova kriza može da dovede do šoka i smrti.
Adisonova bolest uzrok?
Postoje dve osnovne klasifikacije Adisonove bolesti – primarna adrenalna insuficijencija i sekundarna adrenalna insuficijencija. Da bi mogao da vas leči, lekar mora da utvrdi koja vrsta je odgovorna za vaše stanje.
Primarna adrenalna insuficijencija
Primarna adrenalna insuficijencija nastaje kada su nadbubrežne žlezde oštećene do te mere da više ne mogu da proizvode hormone. Adisonova bolest ovog tipa obično nastaje kada imuni sistem počne da napada nadbubrežne žlezde. Ovo je autoimuno oboljenje. Kod autoimunih oboljenja imuni sistem organizma greškom prepoznaje neki organ ili oblast organizma kao virus, bakteriju ili nekog drugog spoljnjeg napadača.
U druge uzroke primerne adrenalne insuficijencije spadaju:
- produženo uzimanje glukokortikoida (npr., prednizona)
- infekcija organizma
- kancer i izrasline u trbuhu (tumori)
- neki lekovi za razređivanje krvi koji se uzimaju radi kontrole zgrušavanja krvi
Sekundarna adrenalna insuficijencija
Sekundarna adrenalna insuficijencija nastaje kada hipofiza (žlezda smeštena u mozgu) ne može da proizvodi adrenokortikotropni hormon (ACTH). ACTH signalizira nadbubrežnim žlezdama kada da oslobode hormone.
Adrenalna insuficijencija može da se javi i kada ne uzimate kortikosteroide koje vam je prepisao lekar. Kortikosteroidi pomažu kontroli hroničnih bolesti poput astme.
Ko je izložen riziku od Adisonove bolesti?
Riziku da se kod vas javi Adisonova bolest ste izloženi u sledećim slučajevima:
- ako imate kancer
- ako uzimate antikoagulante (razređivače krvi)
- ako imate hroničnu infekciju poput tuberkuloze
- ako ste imali operaciju kojom je uklonjen bilo koji deo nadbubrežne žlezde
- ako imate neko autoimuno oboljenje, kao što su dijabetes tipa 1 ili Grejvs-Bazedovljeva bolest
Adisonova bolest dijagnoza
Lekar će vam postavljati pitanja koja se odnose na vaše zdravstveno stanje i simptome koje osećate. Obaviće fizikalni pregled i možda će vas uputiti na neke laboratorijske analize i testove da bi proverio nivo natrijuma i kalijuma. Lekar može da vas uputi i na snimanja i merenje nivoa hormona.
Adisonova bolest lečenje
Kako se leči Adisonova bolest?
Lečenje Adisonove bolesti će zavisiti od uzročnika bolesti. lekar može da vam prepiše lekove koji regulišu rad nadbubrežnih žlezda.
Veoma je važno da poštujete način za lečenje Adisonove bolesti koji vam je lekar odredio. Nelečena Adisonova bolest može da dovede do Adisonove krize.
Ukoliko se Adisonova bolest dugo ne leči, a ona je uznapredovala do stadijuma opasnog po život koje se zove Adisonova kriza, lekar može da vam prepiše lekove koji će najpre lečiti to stanje. Adisonova kriza izaziva nizak krvni pritisak, visok nivo kalijuma u krvi i nizak nivo šećera u krvi.
Lekovi
Ako je kod vas dijagnostikovana Adisonova bolest možda ćete morati da uzimate kombinaciju glukokortikoida (lekovi koji zaustavljaju upalu) da biste poboljšali zdravlje. Ovi lekovi se uzimaju do kraja života i ne sme se propustiti nijedna doza. Moguće je da vam bude preporučena terapija zamene hormona, kako bi se nadoknadili hormoni koje nadbubrežne žlezde više ne mogu da luče.
Kućna nega
Uvek imajte pri ruci kit za hitne slučajeve koji sadrži vaše lekove. Zamolite lekara da vam prepiše kortikosteroide za samoinjektiranje u hitnom slučaju. Možete da nosite i bolesničku legitimaciju sa sobom ili narukvicu sa obaveštenjem da imate Adisonovu bolest.
Alternativne terapije
Osoba koja ima Adisonovu bolest mora da se čuva stresa. Krupni životni događaji, kao što je smrt voljene osobe ili povreda, mogu da podignu nivo stresa i utiči na način na koji se reaguje na lekove.Osobe kod kojih se razvila Adisonova bolest treba da se posvete i alternativnim načinima za ublažavanje stresa, kao što su joga i meditacija.
Šta možete očekivati dugoročno?
Svako kod koga je dijagnostifikovana Adisonova bolest mora da uzima lekove do kraja života. Lečenje, kao što je terapija zamene hormona, znatno će ublažiti simptome.
Sve dok sledite plan lečenja koji vam je odredio lekar, moći ćete da živite plodnim životom.
Lekove uzimajte uvek onako kako su vam prepisani. Uzimanje premalo ili previše lekova može da bude opasno po zdravlje. Plan lečenja će možda povremeno biti preispitivan i menjan tokom života. Zbog toga je veoma važno da svako kod koga postoji Adisonova bolest odlazi kod lekara redovno.
