Lekoviti efekti biljnih preparata poznati su od davnina, a mnogi savremeni medikamenti biljnog su porekla. Koliko je terapija “travama” zaista delotvorna?
Korišćenje komplementarne i alternativne terapije, uključujući i upotrebu biljnih preparata, jedan je od čestih izazova s kojima se susreću osobe obolele od raka. Međutim, koliko su ovi preparati delotvorni, da li zaista pomažu ili odmažu?
Šta je to “biljni preparat”?
Pojam “biljni preparat” podrazumeva sve proizvode koji kao aktivan ili dominantan sastojak sadrže lekovite i aromatične sirovine biljnog porekla ili biljne izolate – ekstrakte, etarska i masna ulja te slične materije.
Od ključne je važnosti kako se ovi preparati nabavljaju. Najsigurnije je kupovati ih u apotekama, gde se prodaju u vidu biljnih lekova, čajnih mešavina, biljnih ekstrakta i dijetetskih proizvoda, a imaju deklaraciju s jasno naznačenim sastojcima. Međutim, mogu se nabaviti i od “travara” i “narodnih lekara”, osoba koje nemaju odgovarajuću stručnost i propisane uslove za prodaju lekova. Ovakvi preparati najčešće su nepoznatog sastava, higijenski i zdravstveno neprovereni.
Noćurak (ulje)
Korist: lako se u narodnoj medicini upotrebljava kao pomoćna terapija za rak i dijabetes, ne postoji dovoljno dokaza koji bi potvrdili pozitivan uticaj ulja noćurka na zdravstvene probleme.
Astragalus
Korist: U tradicionalnoj kineskoj medicini obično se kombinuje s drugim biljkama, a služi za jačanje imunološkog sistema i kao dodatni lek protiv kancera.Iaako je nekoliko studija pokazalo potencijalnu korist od upotrebe astragalusa u kombinaciji s biljkom Ligustrum lucidum, kao dodatne terapije za lečenje raka, ove podatke treba uzeti s rezervom, zbog malog broja učesnika u istraživanju.
Opasnost: Može negativno uticati na delovanje imunosupresora (lek cikofos-famid, koji se propisuje pacijentima obolelim od raka).
Bela imela
Korist: Laboratorijska istraživanja pokazala su da imela ubija ćelije raka i stimuliše imunološki sistem, ali stručnjaci tvrde da zbog malog broja ispitanika na kojima su sprovedena ispitivanja – rezultati ovih studija nisu validni. U toku je kliničko ispitivanje primene imele zajedno sa gemcitabinom, lekom za kancer. Opasnost: Sirova neprečišćena imela je otrovna. U zemljama gde je dostupna u injekcijama, kao stoje Nemačka, ovi ekstrakti se smatraju generalno bezbednim – ukoliko se koriste prema uputstvu i pod nadzorom zdravstvenog stručnjaka.
Soja
Korist: Primenjuje se u terapiji za rak dojke i kancer prostate, ali ne postoje studije koje potvrđuju njeno pozitivno dejstvo.
Opasnosti: Budući da sadrži izoflavonoide (sastojci slični ženskom hormonu estrogenu), čiji uticaj na zdravlje nije utvrđen, žene s rakom dojke, one koje su izložene povećanom riziku od ovog tumora ili hormonsko-zavisnih stanja (kao što su rak jajnika ili materice) – moraju biti vrlo oprezne pri korišćenju soje i trebalo bi o tome da se konsultuju s doktorom.
Kurkuma
Korist: Upotrebljava se za ublažavanje upala, prevenciju i lečenje raka. Ima malo dokaza koji bi potvrdili daje kurkuma efikasna u lečenju, postoje sprovedeno malo kliničkih istraživanja.
Ehinacea
Korist: Upotrebljava se za podsticanje rada imunološkog sistema i protiv infekcija. Većina dosadašnjih istraživanja ukazuju na to da ehinacea ne sprečava prehladu ili druge infekcije, dok se njen uticaj na imunološki sistem još uvek proučava.
Gujina trava
Korist: Upotrebljava se za usporavanje rasta ćelija kancera dojke, grlića materice i prostate, zahvaljujući silimarinu, biološki aktivnom delu biljke. Postoje istraživanja uticaja gujine trave na bolesti jetre, ali ih je malo. Trenutno raspoloživi rezultati o tome vrlo su raznoliki.
Beli luk
Korist: Beli luk se upotrebljava i za sprečavanje određenih vrsta malignih tumora, kao što su rak želuca i debelog creva. Ne postoje klinička istraživanja koja su to potvrdila.
Opasnost: Beli luk razređuje krv (smanjuje sposobnost krvi da se zgruša), a ovaj uticaj može biti problematičan tokom operacije i posle nje.
Zeleni čaj
Korist: Zeleni čaj i njegovi ekstrakti, kao stoje sastojak EGCG, koriste se pri lečenju različitih vrsta kancera, kao što su rak dojke, želuca i kože. Laboratorijska istraživanja pokazuju da zeleni čaj može sprečiti ili usporiti rast određenih vrsta kancera, ali su istraživanja na ljudima dala različite rezultate.
Ekstrakt koštica grožđa
Korist: Primenjuje se u prevenciji raka i za zarastanje rana, a laboratorijska istraživanja pokazuju da koštice grožđa sadrže anti-oksidanse (sprečavaju oštećenje ćelija koje prouzrokuju slobodni radikali). Ipak, još uvek nije jasno kako semenke grožđa mogu utcati na ljudsko zdravlje, jer postoji samo nekoliko naučnih studija o tome.
Noni
Korist: U laboratorijskim istraživanjima noni je pokazao nekoliko svojstava: dobar je antioksidans i imunostimulator, te se bori s tumorima. Rezultati pokazuju da biljka zavređuje dalje ispitivanje, naročito kada je reč o uticaju na maligna i kardiovaskularna oboljenja.
Gromovnikova loza
Korist: Biljka se upotrebljavala u tradicionalnoj kineskoj medicini za stanja koja uključuju zapaljenje ili preteranu aktivnost imunološkog sistema (autoimune bolesti, kao što su reumatoidni artritis, multipla skleroza i lupus). Laboratorijski nalazi ukazuju na to da može da se bori sa zapaljenjem, da “stišava” imunološki sistem i da ima antikancerogeno dejstvo.
Crvena detelina
Korist: Od davnina se upotrebljavala za lečenje raka i respi- W ratornih problema, ali nema dovoljno naučnih dokaza o tome.
Opasnost: Pošto crvena detelina sadrži sastojke slične estrogenu, postoji mogućnost da njena dugotrajna upotreba poveća rizik od razvoja raka materice. Ipak, istraživanja su bila suviše kratka da bi se
Šta treba znati
• porazgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom o izboru preparata
• na biljnom preparatu mora postojati deklaracija u kojoj piše koji je njihovim efektima i eventualnom deo biljke upotrebljen (koren, cvet, uticaju na lekove koje uzimate; list); ako je reč o mešavini, vrlo je
• ne nabavljajte lekove od osoba koje važno da bude naznačeno u kojim je se bez odgovarajuće stručne spreme količinama i razmerama.
Koliko su korisni, a koliko opasni?
Postoje biljke s potencijalnim lekovitim dejstvom, a svaka od njih zadrži niz materija čije dejstvo treba ispitati. Zbog toga postoji relativno malo onih koje su ispitane, a još je manje je biljaka s potvrđenim pozitivnim dejstvom po zdravlje. S druge strane, iako su neke dokazano korisne, mnoge mogu imati i veoma štetne efekte.
