Ateroskleroza simptomi, komplikacije, lečenje, ishrana

Ateroskleroza, ukoliko se ne leči, može dovesti do suženja arterija, aterotromboze, infarkta srca ili moždanog udara…

Šta je ateroskleroza ?

Ateroskleroza je bolest sužavanja i otvrdnjavanja krvnih sudova, do koje dolazi usled nagomilavanja žućkastih pločica (ateromatoznog plaka), te ove masne naslage otežavaju cirkulaciju krvi.Ukoliko se ne preduzme lečenje ateroskleroze ona može dovesti do ozbiljnih komplikacija.

Proces ateroskleroze počinje vrlo rano, već u drugoj deceniji života, međutim, tada se on širi u samom zidu krvnog suda, tako da ne ugrožava njegovu prohodnost, te se prva faza ateroskleroze ne može lako dijagnostikovati. U sledećoj fazi dolazi do formiranja ateromatoznog plaka, koji postepeno sužava lumen krvnih sudova, i tek kad se prohodnost krvnih sudova smanji na manje od 25 posto njihovog poprečnog preseka, javljaju se simptomi ateroskleroze u vidu
tegoba koje pacijenta teraju da se obrati lekaru.

Ateroskleroza aorte, nogu i mozga je najčešća

Ateroskeroza najčešće zahvata arterije srca i mozga te krvne sudove ekstremiteta i trbuha.Najčešće se otkriva ateroskleroza nogu, mozga, aorte… Ovo stanje prati i drugi proces koji se odvija u arterijama a sastoji se od njihovog očvršćavanja i gubljenja elastičnosti, što dovodi do njihovog prevremenog starenja.

Ateroskleroza simptomi

Simptomi zavise od zahvaćenosti arterije
Arterije transportuju krv obogaćenu kiseonikom, a izmenjene arterije imaće smanjen protok krvi, te će tkivo biti manje ishranjeno, što će rezultovati simptomima i znakovima bolesti. Dva osnovna ishoda aterosklerotske bolesti jesu hronični nedostatak hranljivih materija i kiseonika u tkivu koje snabdeva obolela arterija i infarkt tkiva usled naglog začepljenja arterije zbog pucanja ateromskog plaka u njenom zidu.

Simptomi i znaci ateroskleroze pre svega zavise od arterije koja je zahvaćena, pa ako, na primer, postoji ateroskleroza srčanih arterija, javljaju se simptomi koronarne bolesti sve do infarkta srca – anginozni bol u grudima i osećaj nelagodnosti i pritiska simptomi su koji nam ukazuju na to da srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika. Ateroskleroza arterija koje dovode krv do mozga ili karotidne arterije uzrokuje cerebrovaskularnu insuficijenciju, tranzitorni ishemijski napad ili moždani udar. Simptomi uključuju naglu utrnulost dela tela, njegovu slabost, vrtoglavicu, nemogućnost govora, krizu svesti, viđenje duplih slika i slično. Zatim, prema ateroskleroza arterija ruku i nogu izaziva simptome poput bolova i grčeva u nogama pri hodu i netoleranciju napora (intermitentnu klaudikaciju), dok ateroskleroza krvnih sudova polnog uda dovodi do erektilne disfunkcije.

Hipertenzija je jedna od bolesti koje nastaju usled generalizovane arterioskleroze ili uznapredovale ateroskleroze bubrežnih arterija.

Povišenje lipida, holesterola i triglicerida
Dijagnostičke procedure zavise od zahvaćenosti organa ovom bolešću. Tako, na primer, laboratorijska dijagnostika može ukazati na povišenje lipida, holesterola i triglicerida, šećera u krvi, homocisteina, fibrinogena, kao i na snižen vitamin D. Doppler sonografija arterija pokazuje njihova strukturna oštećenja, ali i mesta poremećenog protoka krvi, dok elektrokardiogram ukazuje na lošu prokrvljenost srčanog mišića, ali pokazuje i strukturna srčana oštećenja. Ergometrija ili popularno nazvan test opterećenja određuje stepen tolerisanja napora i često je pokazatelj uznapredovalih pramena na krvnim sudovima srca, dok koronarna angiografija i periferna angiografija pokazuju stepen prohodnosti arterija na srcu i perifernim delovima tela. Zatim, kao dijagnostičke metode u slučaju ateroskleroze ponekad se rade i skener ili kompjuterizovana tomografija, kao i nuklearna magnetna rezonanca. Oni takođe mogu dati detaljne slike pramena na krvnim sudovima tela.

Najopasnija komplikacija – aterotromboza

Ateroskleroza može dovesti do aterotromboze koja je i najopasnija komplikacija ove bolesti.Kad se tokom pregleda krvnih sudova (arteriografije) posmatraju ateromski plakovi, vidi se da oni često ulaze u šupljinu krvnog suda svega 30-50 odsto, ali to ne znači da su manje opasni od onih koji zahvataju više od 73 odsto arterijskog lumena. Skoro da je pravilo da su upravo manji plakovi skloni pucanju, što za posledicu ima glavnu i najopasniju komplikaciju aterotrombozu. Kad unutrašnji sloj krvnog suda pukne, sadržaj plaka se izliva, a organizam pokreće mehanizme kako bi “popravio” oštećenje. Na tom mestu nakupljaju se trombociti i stvaraju trombocitni tromb, a u taj proces uključuju se i drugi faktori koagulacije, da bi se na kraju sve završilo formiranjem tromba koji u sebi sadrži kako trombocite tako i fibrinska vlakna. Ovaj mehanizam primarno zaustavlja krvarenje na oštećenom delu krvnog suda, ali se ne zaustavlja samo na popravljanju oštećenog zida, već se širi, pa se krvni sud često kompletno zapuši, te na tom mestu prestaje protok krvi. Od toga koji je organ zahvaćen aterotrombozom krvnog suda zavisi i kakve će manifestacije imati taj potpuni prekid krvotoka izazvan trombom.

Prevencija i ishrana

Budući da se ateroskleroza pravovremeno dijagnostikuje veoma retko, najbolje je delovati preventivno, što podrazumeva umeren, zdrav način života. To podrazumeva pravilnu ishranu – bez životinjskih masnoća, putera i punomasnih sireva, uz obilniji unos voća i povrća, povećan unos tečnosti i umerenu, aerobnu fizičku akivnost, kao što su brza šetnja, vožnja bicikla i plivanje. Fizička aktivnost reguliše krvni pritisak, snižava masnoće i šećer u krvi, smanjuje stres i prevenira gojaznost, kao jedan od vodećih rizikofaktora za nastanak ateroskleroze.

Proces starenja i genetske predispozicije za nastanak ateroskleroze ne možemo menjati, ali ako znamo da je neko iz naše porodice imao infarkt srca, anginu pektoris ili infarkt mozga (šlog), morali bismo promeniti način života, počevši od navika u ishrani.Ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama smanjuje rizik od nastanka ateroskleroze, ali i ublažava dalji razvoj bolesti. Pušačima se savetuje prestanak pušenja. Smanjenje stresnih situacija i ograničena upotreba alkohola takođe mogu poboljšati zdravlje srca i prevenirati nastanak ili progresiju ateroskleroze.

Lečenje hipertenzije i povišenog holesterola

Pravovremenim lečenjem hipertenzije, povišenih vrednosti holesterola i dijabetesa može se uspešno prevenirati, usporiti ili zaustaviti ateroskleroza. Stoga se savetuje obavljanje redovnih sistematskih pregleda i analiza krvi, pre svega glukoze (standardne i specijalne – test tolerancije na glukozu i glikozilirani hemoglobin), zatim triglicerida i ukupnog holesterola u krvi i njegovih frakcija, dobrog holesterola (HDL) i lošeg holesterola (LDL), kao i njihovog odnosa (HDL/LDL).

Ateroskleroza lečenje

Ponekad je neophodno hirurško lečenje u vidu endarterektomije – vađenje plaka iz arterije na mestu kritičnog suženja, i bajpas operacija – premoštavanje mesta kritičnog suženja venskim graftovima ili veštačkim krvnim sudovima, stoje u domenu vaskularnog hirurga ili kardiohirurga.

Lekovi – moćno oružje protiv ateroskleroze

Lekovi protiv masnoća u krvi (statini) koriste za smanjivanje vrednosti LDL holesterola jer mogu da uspore, zaustave, ili čak i smanje gomilanje masnih naslaga u zidu arterija. Povećanje dobrog, HDL holesterola moguće je samo povećanjem fizičke aktivnosti i korekcijom ishrane. Od lekova se još koriste aspirin – koji u malim dozama pomaže da se spreči stvaranje trombotskih masa, zatim beta-blokatori – koji smanjuju frekvencu srca i krvni pritisak, i ACE inhibitori – koji mogu pomoći da se uspori progresija ateroskleroze snižavanjem krvnog pritiska i poboljšanjam endotelne disfunkcije. Blokatori kalcijumskih kanala snižavaju krvni pritisak i ponekad se koriste u tečenju angine pektoris, dok diuretici smanjuju volumen tečnosti te na taj način snižavaju krvni pritisak.