Bolovi u desnoj strani glave (UZROCI)

Uzroci bola na desnoj strani glave

Glavobolja je sastavni deo života svakoga od nas. Postoje nebrojano mnogo faktora koji izazivaju glavobolju.

Nabrojimo neke uzroke koji izazivaju glavobolju:

Glavobolju u najvećem broju slučajeva izazivaju faktori poput:

• stresa
• umora
• preskakanja obroka
• problema sa mišićima vrata
• neželjenih dejstava lekova, kao što je slučaj kod dugotrajne upotrebe analgetika

Infekcije i alergije su takođe bolesti savremenog doba, koje uvek izazivaju glavobolju.

Infekcije sinusa i alergije mogu da budu uzrok glavobolje.

Glavobolja koja nastaje usled infekcije sinusa je posledica upale, koja dovodi do stvaranja pritiska iza jagodičnih kostiju i čela.

Ako je jača upala desnog sinusa samim tim imamo jači bol u desnoj strani glave.

Prekomerna upotreba lekova

Prekomerna upotreba medikamenata za lečenje glavobolje, zapravo može da bude njen uzrok iste. Ovo je najčešći oblik glavobolje kao sekundarnog poremećaja, od koga pati i do 5% opšte populacije.

Usled prekomerne upotrebe medikamenata najjače su glavobolje posle buđenja i to često glavobolje u desnoj strani glave.

Ovo su bili svima nama opšte poznati uzroci glavobolje i glavobolje u desnoj strani glave.

Pozabavimo se u nastavku teksta medicinskim uzrocima koji izazivaju glavobolju i glavobolju na desnoj strani glave.

Neurološki uzroci bola u desnoj strani glave

• Okcipitalna neuralgija – Postoje dva okcipitalna (potiljačna) nerva u kičmi gornjeg dela vrata, koja se pružaju kroz mišiće do vlasišta (skalpa). Iritacija jednog od ovih nerava može da izazove jak bol u potiljku i zadnjoj strani vrata, koji se opisuje kao sevajući, sličan strujnom udaru ili štipajući. Između napada se javljaju bezbolni periodi ili stalno prisustvo tupog bola umerene jačine. Bol se najčešće javlja samo sa jedne strane glave.

• Temporalni arteritis – Ovo je oboljenje kod koga dolazi do upale ili oštećenja arterija koje glavu i mozak snabdevaju krvlju. Drugim rečima, to je zapaljenje temporalne (slepoočne) arterije. Javlja se pritisak koji može  da dovede do pojave drugih simptoma, kao što su poremećaj vida, bol u ramenu ili kuku i gubitak telesne težine, međutim, najkarakterističniji simptomi ovog oboljenja su bol u licu i slepoočnici i to bol u desnoj strani glave. Glavobolja usled temporalno arteritisa je pulsirajuća i obično jednostrana. Ovo oboljenje se najčešće javlja kod starijih osoba i nešto češće kod žena nego kod muškaraca.

• Trigeminalna neuralgija – Ovo je hronično oboljenje koje nastaje usled oštećenja nerva trigeminusa (V moždani nerv, trigeminalni nerv), zaduženog za inervaciju lica. Trigeminus ima tri završne grane: prva inervira čelo, druga regiju gornje, a treća regiju donje vilice. Trigeminalna neuralgija se najčešće javlja u trećoj, ređe u drugoj, a izuzetno retko u prvoj grani trigeminusa. Po pravilu se javlja sa jedne strane glave. I najblaža stimulacija može da dovede do zastrašujućeg bola, za koji se smatra da je najjači koji čovek može da doživi, a koji se opisuje kao kidanje, udar grom, udar struje, probadanje vrelim iglama… Godišnja incidenca trigeminalne neuralgije je 4 obolela na  100.000 stanovnika.

Dođosmo i do uzroka koji izazivaju bol samo u jednoj strani glave. Koncentrišimo se samo na uzroke koji izazivaju bol u desnoj strani glave.

U mnogo ozbiljnije uzroke glavobolje koja se javlja samo sa jedne strane glave, spadaju:

• trauma
• aneurizma
• tumori, kako benigni, tako i maligni (kancerogeni)

Jedino lekar može da dijagnostikuje uzrok glavobolje.

Vrste glavobolje

Postoje različite vrste glavobolje i svaka ima drukčije uzroke i simptome. U nastavku teksta saznajte o tome koji tip glavobolje imate, možete olakšate vašem lekaru da utvrdi njen uzrok.

Pre svega, glavobolje se dele na primarne i sekundarne. Primarne glavobolje su posebna oboljenja, koja nisu povezana sa nekim drugim oboljenjem. U primarne glavobolje spadaju migrena, tenziona i klaster glavobolja.

Sekundarne glavobolje su one koje se javljaju kao posledični simptom nekog oboljenja, na primer, virusne ili bakterijske infekcije (akutno zapaljenje mozga, grip, upala moždanih ovojnica, upala sinusa), moždani udar (šlog), aneurizma (proširenje zida nekog krvnog suda u mozgu), tumor mozga.

Glavobolja može da se javi i usled povrede, kao što je potres mozga.

Tenziona glavobolja

Tenziona glavobolja je najčešći tip glavobolje, prema nekim procenama se javlja kod 75% odraslih osoba (90% svih slučajeva glavobolja su tenzione, od njih pati oko 21% svetske populacije, češće su kod žena nego kod muškaraca).

Premda obično zahvata obe strane glave, može da bude i unilateralna, odnosno da se javlja samo sa jedne strane glave najčešće je bol u desnoj strani glave. Obično se javlja usled mišićne tenzije u predelu glave ili vrata.

Osećaj: Bol se obično opisuje kao stalan i obično podnošljiv, ponekad i veoma intenzivan, osećaj pritiska u glavi ili stiskanja glave. Mogu da budu zahvaćena i ramena i vrat.

Migrena

Svi smo nekada imali migrenu, ali da li ste znali koji su simptomi iste? Kod žena se češće javlja nego kod muškaraca.

Migrena može da se javi sa jedne ili obe strane glave, a izaziva osetljivost na svetlost i buku, mučninu, povraćanje, zamućen vid ili paresteziju. Kod žena se češće javlja nego kod muškaraca.

Osećaj: Bol se opisuje kao jak, pulsirajući  i probadajući, a obično se javlja u slepoočnom delu i može da traje tri dana.

Postoje dva tipa migrene – migrena bez aure i migrena sa aurom. Pre ili tokom migrene neki pacijenti doživljavaju „aure“, najčešće vizuelne (manifestuju se kao poremećaj vida, mrlja u vidnom polju, zamućen vid ili gubitak vida na jednom oku).

 Aure mogu da imaju pozitivne ili negativne simptome. Pozitivni simptomi nastaju usled aktivacije centralnog nervnog sistema, a u njih spadaju:

• poremećaj vida, kao što su „izlomljena slika“ ili bleskanje svetlosti
• problemi sa sluhom, poput tinitusa (zujanja u uhu) ili šuma
• somatosenzorni simptomi, na primer parestezije (spontani osećaj trnjenja, bockanja, mravinjanja, žarenja u nekom delu tela, u ovom slučaju glavi, licu ili vratu)
• motoričke abnormalnosti, kao što su trzanje ili ponavljajući pokreti

Negativni simptomi se manifestuju kao gubitak funkcija, poput gubitka vida, sluha ili paraliza.

Klaster glavobolja

Klaster glavobolja, poznata i kao „samoubilačka glavobolja“, je oblik teške i veoma bolne glavobolje koja se javlja sa jedne strane glave i to obično bol u desnoj strani glave, a bol je obično lokalizovan oko oka i u predelu lica.

Napadi glavobolje se javljaju u serijama (otuda i naziv klaster) koje traju nekoliko nedelja, a tzv. klaster period (koji se obično javlja uvek u isto doba godine) karakterišu napadi koji traju od 15 minuta do 3 sata, 1 – 3 puta dnevno, a mogu da nastupe i noću.

Ova vrsta glavobolje je posledica širenja krvnog suda koji vrši pritisak na trigeminalni nerv, koji je zadužen za inervaciju lica.

Uz glavobolju se javljaju i nemir, bledilo ili crvenilo kože, crvenilo i suzenje zahvaćenog oka, kao i curenje nosa na zahvaćenoj strani.

Osećaj: Bol je neizdrživ i obično se opisuje kao ubod noža ili burgijanje, a stručnjaci smatraju da je ovo najintenzivniji bol koji čovek može da podnese (jači od opekotine, preloma kosti i porođaja).

Intenzivan bol se obično javlja u jednom oku i širi se na regije vrata, lica, glave i ramena.

Hronična glavobolja

Kada nam se neko često žali na glavobolju, obično kažemo, da taj neko ima hroničnu glavobolju. Hajde, da preciziramo šta je hronična glavobolja.

Hroničnom glavoboljom se smatra ona koja se javlja 15 ili više dana u toku meseca. To može da bude tenziona glavobolja ili migrena.

Ukoliko patite od hronične glavobolje, zakažite pregled kod lekara koji će dijagnostikovati njen uzrok.

Kada bi trebalo da se javite lekaru

U retkim slučajevima glavobolja može da bude simptom hitnog slučaja. Odmah tražite medicinsku pomoć ukoliko osetite glavobolju nakon traume, a isto tako i ako se glavobolja javlja uz bilo koji od navedenih simptoma:

• povišena telesna temperatura
• ukočenost vrata
• malaksalost
• gubitak vida
• udvojeni vid
• nerazgovetan govor
• bol u regiji slepoočnica
• pojačavanje bola pri kretnjama ili kašlju

Možete da posetite lekara i ako je glavobolja iznenadna i jaka, budi vas noću ili se sve više pojačava.

Kako se dijagnostikuje glavobolja

Zakažite pregled kod lekara ukoliko osećate promene u učestalosti ili jačini glavobolje ili bola u desnoj strani glave.

Lekar će obaviti fizikalni pregled i anamnezu, a postavljaće vam i pitanja o specifičnim simptomima koje osećate.

Za ovaj razgovor možete da se pripremite dajući odgovore na sledeća pitanja:

• Kada se bol javio?
• Da li osećate još neke simptome?
• Da li je glavobolja prvi simptom?
• Koliko često patite od glavobolje? Da li se javlja svakodnevno?
• Da li imate porodičnu istoriju glavobolje, migrene ili drugih relevantnih oboljenja?
• Da li ste primetili neke očigledne uzročnike?

Lekar će verovatno obaviti različita ispitivanja da bi mogao da postavi konačnu dijagnozu.

U ispitivanja za uspostavljanje dijagnoze priliko bola u desnoj strani glave spadaju:

• analize krvi radi ispitivanja na prisustvo infekcije kičmene moždine ili mozga, toksina ili problema sa krvnim sudovima

• kompjuterizovana tomografija (CT skeniranje ) glave, kojom se dobija slika poprečnog preseka mozga, a koja pomaže pri dijagnostikovanju infekcija, tumora, krvarenja u mozgu i oštećenja mozga

• magnetna rezonantna tomografija (magnetna rezonanca/MRI) glave, koja daje detaljne slike krvnih sudova i mozga, uključujući i abnormalnosti u mozgu i nervnom sistemu, krvarenje u mozgu, moždane udare, probleme sa krvnim sudovima i infekcije

Brzi načini za ublažavanje glavobolje

Postoji nekoliko načina za brzo ublažavanje glavobolje.

Saveti za brzo olakšanje

• stavite toplu oblogu na zadnji deo vrata
• istuširajte se toplom vodom
• popravite držanje tela da biste ublažili napetost u glavi, vratu i ramenima
• izađite iz kuće i promenite sredinu, naročito ako vam glavobolju ili naprezanje očiju izazivaju svetlost, buka ili mirisi
• odremajte malo, jer ćete tako ublažiti glavobolju izazvanu umorom
• pustite kosu ako je vezana u konjski rep, pletenicu ili skupljena u punđu
• pijte više vode da biste izbegli dehidraciju

Možete da uzmete i neki analgetik koji se kupuje u slobodnoj prodaji ili lek poput ibuprofena. Međutim, izbegavajte da posežete za ovim lekovima ako patite od hronične glavobolje.

Fizikalna terapija je još jedan način za lečenje tenzione ili cervikogenične glavobolje (glavobolja koja potiče iz vrata i njegovih koštanih ili mekih struktura).

Napetost mišića vrata može da dovede do ukočenosti i da vrši pritisak na nerve, usled čega dolazi do pojave bola.

Fizioterapeut može da vam pomogne da razradite ovu regiju i da vas nauči kako da radite vežbe istezanja kojima se opuštaju ovi mišići i koje donose dugoročno olakšanje, pod uslovom da se predano rade.

Zaključak

Postoje različite vrste glavobolje koje izazivaju bol samo na jednoj strani glave ili lica i to najčešće bol u desnoj strani glave ili lica.

Mnoge od njih imaju bezazlene uzroke i prolaze same. Promene u načinu života, kao što je popravljanje držanja tela, konzumiranje veće količine vode ili odmaranje očiju, mogu da budu od koristi.

Ako glavobolja ometa vaš svakodnevni život, zakažite pregled kod lekara. Jedino lekar može da dijagnostikuje tačan uzrok i isključi neka druga ozbiljnija oboljenja.

Lekar može da vam preporuči i načine za ublažavanje bola i izbegavanje budućih glavobolja.