Sindrom karpalnog tunela

Takozvani sindrom karpalnog tunela ili kanala može dovesti do pojave bolova i drugih neprijatnih simptoma u predelu šaka. Do ovog oboljenja dolazi usled pritiska nerva u ruci.Lečenje je prilično efikasno.

Šta je karpalni tunel ?

U zglobu se nalazi osam malih karpalnih kostiju. Ligament pod nazivom retinakulum leži na prednjoj strani zgloba. Prostor između pomenutog ligamenta i karpalnih kostiju zove se karpalni tunel. Tetive koje povezuju mišiće podlaktice i prste prolaze kroz karpalni tunel. Glavni ili središnji nerv šake takođe prolazi kroz karpalni tunel pre diferenciranja na šakama.

Središnji nerv omogućava osećaj u pokretima palca, kažiprsta, srednjeg prsta, kao i polovini domalog prsta. Istovremeno kontroliše pokrete minijaturnih mišića osnove palca.

Šta je sindrom karpalnog kanala ?

Sindrom karpalnog tunela predstavlja skup simptoma koji se manifestuju pod dejstvom pritiskanja (kompresije) središnjeg nerva u karpalnom tunelu. Oboljenje je češće prisutno kod osoba u kasnim 50-tim (naročito kod žena), i kod ljudi u poznim 70-tim (oba pola). Takođe, veće šanse za oboljevanje od istog imaju gojazna lica i trudnice, a bitan je i nasledni faktor.

sindrom karpalnog kanala

Simptomi sindroma karpalnog tunela

Prepoznatljivi simptomi su:

  • Bockanje i probadanje praćeno osećajem opšteg ili parcijalnog peckanja i žarenja u datoj regiji. Predstavlja jedan od početnih simptoma, najpre zahvatajući kažiprst i srednji prst.
  • Pojava bola u nekim prstima. Osećaj bola može se prostirati od nadlaktice, sve do ramena.
  • Ukočenost prsta ili dela šake može dovesti do pogoršanja stanja.
  • Suvoća kože može se proširiti i na prste.
  • Slabost pojedinih mišića u prstima ili palcu, u težim slučajevima. Može dovesti do lošeg držanja i gubitka mišićne mase na dnu palca.

Simptomi sindroma karpalnog tunela se mogu razlikovati od osobe do osobe, kao i po stepenu ozbiljnosti. Može biti pogođena jedna šaka ili obe. Simptomi imaju tendenciju da se brzo pojave i nestanu, često neposredno nakon korišćenja šake. Obično se pogoršavaju noću, i mogu vas probuditi jačinom svog intenziteta.

Neprijatni simptomi mogu se trenutno ublažiti podizanjem šake i ostavljanjem u visećem položaju. Takođe, nagli pokreti zgloba mogu biti od pozitivnog značaja u umirivanju simptoma ovog sindroma. Simptomi uporno opstaju paralelno sa povećanjem stepena ozbiljnosti oboljenja.

Koji činioci mogu dovesti do pojave sindroma karpalnog tunela ?

Uzroci ovog oboljenja u mnogim slučajevima su nepoznati-naime, smatra se da dolazi do manjih promena u tetivama ili drugim strukturama koje su prisutne u karpalnom tunelu, što može dovesti do povećanja pritiska unutar istog. Povećanje pritiska utiče na kompresiju i ograničava dotok krvi do središnjeg nerva. Iz svega navedenog, može se izvesti zaključak da središnji nerv igra ulogu uzročnika simptoma.

Geni mogu igrati veliku ulogu-genetski faktori mogu biti od presudnog značaja za sticanje oboljenja sindroma karpalnog tunela. Jedna od četiri osobe obolele od pomenutog sindroma imaju bliskog člana porodice koji je bolovao od sindroma karpalnog tunela.

Koštana i artritična oboljenja zglobova (reumatoidni artritis ili frakture zgloba) mogu dovesti do pojave sindroma karpalnog tunela.

Mnoga druga zdravstvena stanja mogu biti u korelaciji sa oboljenjem sindroma karpalnog tunela, poput trudnoće, gojaznosti, oslabljene funkcije tiroidne žlezde, dijabetesa, menopauze i pojedinih oblika retkih bolesti, kao i propratni efekti drugih bolesti. Neki od mogućih uzročnika sindroma karpalnog tunela uključuju edeme koji mogu delovati na zglobove izazivajući pojavu sindroma. Manje zastupljeni uzročnici karpalnog sindroma podrazumevaju pojave poput cisti, izraslina i oticanja koje nastaju pod uticajem tetiva ili krvnih sudova karpalnog tunela.

Da li su testiranja neophodna ?

Simptomi su uglavnom očigledni, zbog čega dijagnostička provera nije potrebna. Ukoliko je dijagnoza nejasna, u rasvetljavanju iste poslužiće merenje brzine nervnih impulsa kroz karpalni tunel (test nervne kondukcije). Usporeni protok impulsa duž karpalnog tunela ukazaće na prisustvo sindroma. U nekim slučajevima za dalje dijagnostifikovanje neophodna su ultrazvučna i testiranja putem magnetne rezonance.
Koji su mogući tretmani sindroma karpalnog tunela?

Opšte mere

Izbegavajte da izlažete svoje zglobove prekomernom pritisku, stezanju, uvrtanju i tako dalje. Ukoliko ste gojazni, potrudite se da skinete koji višak kilograma. U svrhu suzbijanja bolova koristite analgetike. Ukoliko je navedeno oboljenje praćeno pojavom reumatoidnog artritisa ili pak drugog zdravstvenog obobljenja, tretman istog pomoći će u lečenju sindroma.

Nepreduzimanje mera lečenja može biti vid terapije!

Na primeru jednog od četiri slučaja oboljenja, simptomi nestaju sami od sebe, bez preduzimanja mera terapije. (U dva od tri slučaja, simptomi se javljaju isključivo tokom trudnoće i nestaju nakon rođenja deteta). Dakle, preduzimanje mera za lečenje nije uvek najbolja opcija, pogotovo ukoliko su ispoljeni simptomi srednjeg intenziteta. U slučaju pogoršavanja simptoma, može se razmotriti preduzimanje medicinskih mera. Kod osoba mlađih od trideset godina simptomi nestaju bez preduzimanih mera tretmana.

Saznajte više>>>  Bolovi u desnoj ruci mogući uzroci

Imobilizacija zgloba

Čini jedan od primarnih tretmana. Cilj ovog postupka jeste pozicioniranje zgloba pomiću steznika u neutralan ugao bez primenjivanja sile na karpalni tunel, kako bi se izbeglo ostvarivanje pritiska na nerv. Imobilizacija se mora obavljati par nedelja. Obično se fiksator nosi tokom noći, radi ublažavanja simptoma.

Steroidne injekcije

Predstavljaju jednu od terapijskih mera. Istraživanja su utvrdila da jedna steroidna injekcija može ublažiti simptome u tri od četiri slučajeva. Kod nekih obolelih, simptomi se mogu obnoviti tokom naredne godine. Međutim, neke druge studije navode da steroidne injekcije i nisu tako efikasno sredstvo u borbi protiv sindroma karpalnog tunela.

Operativni zahvati

Mali operativni zahvat presecanja ligamenta u prednjem delu zgloba, pri čemu će doći do smanjivanja pritiska na karpalni tunel i oslobađanja presije nerva. Hirurški postupak obično nosi rešenje problema i obavlja se pod lokalnom anestezijom. Zastupljena su dva tipa hirurških intervencija: otvorene operacije i laparoskopski zahvati. Vaš hirurg će vam sugerisati adekvatan operativni zahvat. Nakon operacije, par nedelja nećete moći da upotrebljavate ruke u radu, i ostaće vam mali ožiljak u predelu zgloba. Takođe, postoji određeni rizik od infekcije ili oštećenja nervnih i krvnih sudova.

Ostale metode za lečenje

Tokom godina nastao je veliki broj različitih vidova tretmana sindroma karpalnog tunela. Neki od njih uključuju ciljanu terapiju hlađenjem, terapiju ledom, laserske tretmane i vežbe. Nijedan od navedenih vidova terapije nema naučnu zaleđinu i potvrđene korisne efekte po lečenje oboljenja, ali mogu pomoći u određenim slučajevima. Jedan od takvih primera je i primena akupunkture u lečenju karpalnog sindroma.

Steroidne tablete

U nekim slučajevima mogu doprineti ublažavanju simptoma. Ipak, uvek postoji rizik od pojave pratećih efekata usled primene istih. Takođe, smatra se da lokalne injekcije imaju efikasniji učinak. Dakle, zbog svega navedenog, steroidne injekcije nisu uvek preporučljivo terapeutsko sredstvo.

Koja je metoda za lečenje najbolja za Vas ?

Nehirurške metode lečenja savetuju se u slučaju blažih simptoma prolaznog karaktera koji se manifestuju u vidu bockanja, peckanja i osećaja nelagodnosti u predelu šake. U određenim slučajevima nošenje steznika za zglobove može biti od koristi u lečenju simptoma, ali se ipak kao najefikasnije sredstvo ističe primena steroidnih infekcija.
Ukoliko nehirurške metode ne daju rezultate, ponovo se obratite doktoru. Prisustvo stalne ukočenosti u bilo kom delu ruke ili slabost mišića u blizini palca predstavlja jasan znak slabog funkcionisanja središnjeg nerva i potencijalni rizik od trajnog oštećenja istog.

Hirurški postupak predstavlja dugoročno gledano najefikasnije sredstvo lečenja sindroma karpalnog tunela. Standardni operativni zahvati se preduzimaju u slučaju produženog delovanja simptoma uprkos preduzetim prethodnim tretmanskim merama, ili usled prisustva težih simptoma koji mogu dovesti do trajnog nervnog oštećenja.

Tretman ozbiljnih i značajnih simptoma

Ukoliko imate teške oblike simptoma poput slabljenja mišića osnove palca, operativni zahvat predstavlja nužnu meru. Hirurški postupak podrazumeva efikasnu dekompresiju ukleštenog nerva sa ciljem sprečavanja dugotrajnog nervnog oštećenja.

Sindrom karpalnog tunela i trudnoća

Simptomi obično nestaju nakon porođaja. Najčešće se preporučuju nehirurške metode poput nošenja zglobnih steznika, dok operativni zahvat predstavlja krajnju opciju.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply