Sjogrenov sindrom simptomi, uzrok, lečenje, ishrana

Sjogrenov sindrom je hronični poremećaj imunog sistema – dugoročna autoimuna bolest – kod koje bela krvna zrnca napadaju pljuvačne i suzne žlezde, što dovodi do suvih usta i suvih očiju jer je smanjeno lučenje pljuvačke i suza. Ponekad su pogođene i žlezde odgovorne za lubikaciju vagine, tako da dolazi i do vaginalne suvoće. Ponekad se javljaju i bolovi i ukočenost u zglobovima i bolovi u mišićima.

Autoimuna oboljenja se javljaju kada imuni sistem organizma napada zdrava tkiva i ćelije. Imuni sistem je predviđen da napada patogene mikroorganizme koji mogu da oštete ljudski organizam. Kod ljudi sa autoimunim bolestima javlja se abnormalan broj antitela u krvi, i ta antitela napadaju zdrava tkiva jer ih organizam pogrešno prepoznaje kao infektivne viruse i bakterije.

Sjorgenov sindrom se deli na primarni i sekundarni.

Primarni Sjorgenov sindrom je stanje koje se javlja samo po sebi i nije posledica neke druge bolesti. Sekundarni Sjorgenov sindrom se javlja kao rezultat neke druge bolesti, npr. lupusa ili reumatskog artritisa.

Sjogrenov sindrom (Sjogrenova bolest) se može javiti u bilo kojoj životnoj dobi. Najčešće se ovaj sindrom dijagnostikuje oko četrdesete godine i preko 90% pacijenata su žene. Simptomi se obično sami povuku nakon nekog vremena. Procenjuje se da u Americi oko četiri miliona ljudi ima Sjogrenov sindrom.

Koji su znaci i simptomi Sjogrenovog sindroma ?

Simptomi su ono što pacijent oseća i može da opiše, dok su znaci ono što uočavaju drugi ljudi (uključujući lekara). Na primer, znak je osip, a simptom je bol.

Najčešći simptomi Sjogrenovog sindroma su suve oči i suva usta, a kod žena se javlja i suvoća vagine. Ponekad suve oči i suva usta mogu izazvati i druge simptome i znake.

Simptomi Sjogrenovog sindroma povezani sa suvim ustima:

• Propadanje i gubljenje zuba
• Neprekidan suv kašalj
• Problemi sa žvakanjem
• Problemi sa gutanjem
• Glas postaje promukao
• Kod nekih ljudi se javljaju i poteškoće sa govorom
• Pljuvačne žlezde postaju natečene
• Hronična gljivična infekcija usta

Simptomi povezani sa suvim očima:

• Osećaj da je nešto upalo u oko
• Oči postaju umorne i izgledaju umorno
• Svrab u očima
• Iscedak iz očiju
• Fotofobija – osetljivost na svetlo
• Peckanje u očima
• Natečeni očni kapci
• Iritirani očni kapci

Duvanski dim, klima-uređaji i vetar mogu pogoršati simptome, kao i putovanje avionom.

U nekim slučajevima, imuni sistem može napadati i druge delove organizma, uzrokujući sledeće znakove i simptome:

• Iscrpljenost
• Bolove u mišićima
• Upalu, ukočenost i bolove u zglobovima
• Perifernu neuropatiju – utrnulost, a ponekad i bolove u rukama i nogama
• Rejnoov fenomen – šake postaju bolne, hladne i utrnule
• Vaskulitis – upala krvnih sudova

Koji su uzroci Sjogrenovog sindroma ?

Već je rečeno da je Sjogrenov sindrom autoimuna bolest – imuni sistem napada zdrave ćelije i tkiva jer ih pogrešno smatra patogenim mikroorganizmima.

Stručnjaci još uvek ne znaju zbog čega se Sjogrenov sindrom kod nekih ljudi javlja, a kod nekih ne. Istraživanja pokazuju da uzrok može biti bakterijska ili virusna infekcija.

U početku, imuni sistem napada i oštećuje pljuvačne i suzne žlezde, što dovodi do lučenja manje vlage – manje pljuvačke u ustima i manje suz u očima. Mogu biti pogođene i vaginalne žlezde, što dovodi do suvoće vagine. Pljuvačne, suzne i vaginalne žlezde su poznate kao egzokrine žlezde. Egzokrine žlezde su žlezde koje svoj produkt oslobađaju u spoljašnju sredinu. One luče svoje supstance kroz kanal. Neki primeri su pljuvačne, suzne i znojne žlezde, kao i žlezde koje se nalaze u probavnom traktu. I neki drugi organi mogu biti napadnuti i oštećeni – nervi, koža, zglobovi, pluća, bubrezi i štitna žlezda.

Primarni Sjogrenov sindrom: kao što je već pomenuto, nije poznato koji je tačan uzrok Sjogrenovog sindroma. Većina ljudi smatra da je u pitanju kombinacija genetskih i environmentalnih faktora, kao što su hepatitis C, virusna infekcija ili infekcija Epštajn-Barovim virusom. Ova oboljenja mogu izazvati nepravilno funkcionisanje imunog sistema.

Kako Sjogrenov sindrom pogađa uglavnom žena, a pošto se dijagnoza najčešće postavlja tokom menopauze, lekari smatraju da i estrogen, ženski hormon, igra važnu ulogu kad je u pitanju ovaj poremećaj. Moguće je da niži nivo estrogena na neki način remeti rad imunog sistema.

Sekundarni Sjogrenov sindrom: ovaj sindrom se javlja kao posledica nekog drugog oboljenja, najčešće lupusa ili reumatskog artritisa.

Kako se postavlja dijagnoza Sjogrenovog sindroma?

Sjogrenov sindrom dijagnostika

Pošto su simptomi Sjogrenovog sindroma slični simptomima nekih drugih bolesti, ponekad je teško postaviti dijagnozu. Pacijent može posećivati različite lekare, možda i zubara zbog suvoće usta ili ginekologa zbog suvoće vagine, kao i oftalmologa zbog suvoće očiju. Neki lekovi imaju nuspojave koje su slične kao Sjogrenov sindrom.

Postoje neka pitanja koja mogu pomoći u postavljanju dijagnoze Sjogrenovog sindroma. Ako je vaš odgovor na većinu ovih pitanja „da“, onda je možda vreme da posetite lekara. To ne znači nužno da imate Sjogrenov sindrom, ali je mogućnost velika.

• Da li koristite kapi za oči više od tri puta dnevno, kako biste navlažili oči?
• Imate li utisak da vam je nešto upalo u oko (npr. trun ili zrnce peska?
• Da li imate svakodnevni problem sa suvim očima duže od tri meseca?
• Da li vam pljuvačne žlezde (ona između vilice i uha) otiču?
• Da li često imate potrebu da pijete nešto kada pokušavate da progutate hranu?
• Da li imate problem sa suvim ustima duže od tri meseca?

Nakon razmatranja odgovora na ova pitanja, lekar će vam možda preporučiti dodatne preglede.

Rouz bengal i Širmerov test će uraditi oftalmolog. Rouz bengal test proverava stanje i funkciju suznih žlezda. To se radi tako što se netoksična boja kapa na površinu očiju. Zbog karakteristične boje, ovaj test pomaže da se odrati koliko dobro funkcionišu suzne žlezde i koliko je vremena potrebno da suze krenu.

Širmerov test se svodi na to da se traka sterilnog papira „uranja“ ispod donjeg kapka i stoji oko pet minuta. Tada se uklanja i analizira kako bi se utvrdilo koliko je tečnosti papir apsorbovao.

Ponekad se radi i biopsija usne. Uzima se uzorak tkiva iz unutrašnjeg dela usne i gleda pod mikroskopom. Ako su prisutni klasteri limfocita, to može ukazivati na Sjogrenov sindrom. Limfociti su vrsta belih krvnih zrnaca.

Test krvi: kada je imuni sistem pogođen Sjogrenovim sindromom, u krvi se javljaju posebna antitela, SS-A i SS-B (ili anti-Ro i anti-La). Pošto se ova antitela pojavljuju kod samo 60% pacijenata sa Sjogrenovim sindromom, ako ih nema u krvi, to ne znači da nemate Sjogrenov sindrom.

Merenje količine pljuvačke: ovaj postupak se svodi na to da pljunete onoliko pljuvačke koliko god možete da skupite za pet minuta. Merenjem pljuvačke lekar će odrediti da li vaše pljuvačne žlezde funkcionišu kako treba. Ako nemate dovoljno pljuvačke, to može biti znak Sjogrenovog sindroma.

Sijalogram: reč je o posebnoj vrsti rentgena. Boja se ubrizgava u parotidne žlezde (koje se nalaze iza vilice, ispred uha). Cilj je da se utvrdi koliko pljuvačke dolazi u usta.

Scintigrafija: ubrizgavaju se i prati se reakcija radioaktivnih izotopa kako bi se utvrdila funkcija pljuvačnih žlezda.

Rentgen grudnog koša: radi se da bi se utvrdilo postoji li upala pluća, koja može biti uzrokovana Sjogrenovim sindromom.

Test urina se sprovodi kako bi se utvrdilo da li je Sjogrenov sindrom uticao na bubrege.

Koji su najbolji tretmani za lečenje Sjogrenovog sindroma ?

Veštačke suze: u srednje teškim slučajevima suvoće očiju veštačke suze su odlična pomoć za osobe koje imaju Sjogrenov sindrom. Možete ih kupiti i bez recepta. Ako vam oči postanu izuzetno iritirane, lekar vam može prepisati kratkoročnu upotrebu kapi za oči koje sadrže kortikosteroide. Ovo koristite samo onoliko koliko vam lekar savetuje, jer dugoročna upotreba ovih kapi za oči povećava rizik od ozbiljnih neželjenih dejstava, kao što je Kušingov sindrom.

Posebne naočari koje vlaže oči se stavljaju oko očiju, slično avijatičarskim naočarima. One pomažu da se vlaga zadrži u očima i štite oči od prašine, prljavštine i drugih iritanasa.

Operacija: mali „čepovi“ se stavljaju u kanale suznih žlezda kako bi se suze duže zadržale u očima. Ovaj postupak se zove punktalna okluzija. Preporučuje se za Sjogrenov sindrom samo ako nijedan drugi metod ne pomogne. Prvo se stavljaju privremeni silikonsti čepići a se vidi da li će postupak biti uspešan. Ako jeste, kasnije se silikonski čepići zamenjuju trajnim.

Neka vam usta budu stalno vlažna:

• Pijte više tečnosti.
• Sisajte kockice leda. To će vam pomoći da održite vlagu u unutrašnjosti usta.
• Rastvori za ispiranje usta: redovno ispiranje usha će vam pomoći da ublažite neprijatnost u ustima, kao i da se zaštitite od infekcija.
• Pazite na oralnu higijenu. Tako ćete sprečiti bolesti desni i propadanje zuba koje često izaziva Sjogrenov sindrom.
• Ostavite pušenje. Pušenje dosta isušuje i iritira usta pa će samo pogoršati Sjogrenov sindrom.
• Žvaćite žvake bez šećera kako biste stimulisali lučenje pljuvačke.
• Koristite zamene za pljuvačku. Dostupne su u obliku septoleta, gela, žvake i spreja. To će vam pomoći da ovlažite usnu šupljinu.
• Koristite prepisane lekove koji služe za ublažavanje suvoće usta i očiju tako što stimulišu suzne i pljuvačne žlezde da luče više suza i pljuvačke. Tu su i lekovi koji usporavaju napad imunog sistema na ove žlezde. To vam može pomoći i kod simptoma kao što su bolovi i ukočenost, kao i bolovi u mišićima. Međutim, kod nekih lekova se efekat ne primećuje tokom prvih nedelja.
• Protiv vaginalne suvoće koristite lubrikante. Tu su i hormonske terapije i kreme koje sadrže estrogen.
• Protiv bolova u zglobovima i mišićima koristite lekove koji nisu na bazi steroida, a deluju protiv upale (npr. Brufen). Lekar vam može i prepisati neki lek.

Sjogrenov sindrom ishrana

Šta bi trebalo jesti ako imate Sjogrenov sindroma?

Simptomi sjogrenovog sindroma su i zatvor i teža gorušica. Kod mnogih ljudi obolelih od Sjogrenovog sidroma javljaju se i bolovi u mišićima i zglobovima, slično artritisu. Srećom, pravilnom ishranom možete u velikoj meri redukovati ove simptome.

Ako imate Sjogrenov sindrom, ishranom treba smanjiti upale koje se često javljaju sa ovom autoimunom bolešću. Ishrana bi trebala da ima jaka antiupalna svojstva i da podrazumeva mnogo celog zrna, koštunjavog voća, zelenog povrća, masne ribe i drugih namirnica poznatih po tome što smanjuju upale. Evo šta je najbolje ubaciti u ishranu:

• Hranu koja je vrlo vlažna. Većina ljudi sa Sjogrenovim sindromom ima suva usta, nos i oči, tako da je potrebno jesti što više hrane koja je vlažna. To podrazumeva jogurt, soseve, majonez i slično, što ćete dodavati u tvrđu hranu kako biste lakše gutali. Hranu koju jedete možete omekšati i otopljenim margarinom, obranim mlekom, supom ili vodom.
• Jedite mnogo voća i povrća. Jedite što više ovih namirnica jarkih boja, jer one sadrže mnogo fitonutrijenata. Takođe, bogate su i antioksidansima i vlaknima. Antioksidansi će smanjiti upale u organizmu. Jedite što više sirovog voća i povrća kako kuvanjem ne biste uništili važne nutrijente.
• Zdrave masnoće.Ishrana treba da uključuje što više zdravih masnoća. Zdrave masnoće sadrže omega-3 masne kiseline koje deluju protiv upala. Omega-3 masnim kiselinama su bogate skuša, sardina i tunjevina, kao i ekstra devičansko maslinovo ulje, određene semenke i koštunjavo voće i avokado. Začinite ih đumbirom, kurkumom i belim lukom, koji takođe imaju jaka antiupalna svojstva.
• Jedite što više vlakana. Hrana bogata vlaknima će vam pomoći da detoksikujete organizam i poboljšate rad creva. Jedna supena kašika lanenog semena na dan je izvrstan izbor, a možete ga koristiti i za druga jela.
• Pažljivo birajte meso. Ishrana ne bi trebalo da se bazira na mesu.Trebalo bi da jedete meso organski uzgajanih životinja. Najbolje je jesti piletinu.

Namirnice preporučljive za ishranu ljudi koji imaju Sjogrenov sindrom:

Šta oboleli od Sjogrenovog sindroma treba da izbegavaju u ishrani?

• Namirnice bogate hidrogenizovanim masnoćama i trans masnoćama. Ovakva ishrana dovodi do upala i treba je izbegavati. Nije preporučljivo ni crveno meso, jer sadrži arahidonsku kiselinu, koja izaziva jake upale. Trans-masnoće su poznate kao jako loš agens za organizam i mogu izazvati i srčane bolesti.
• Prerađenu hranu i rafinisana ulja. Ulja poput ulja repice i kukuruznog ulja sadrže previše omega-6 masnih kiselina, koje se, kada se svare, pretvaraju u arahidonsku kiselinu koja izaziva upale. Prerađena hrana kao što su kukuruzni sirup, slatkiši, testenine, hleb i kolači sadrže mnogo ugljenih hidrata koji brzo podižu nivo šećera u krvi i nastaje upala kao odgovor, kada se oslobađa insulin iz pankreasa kao odgovor na visok nivo šećera u krvi.
• Začinjene i zaslađene namirnice. Nije preporučljivo jesti citrusno voće, kao ni hranu koja je previše začinjena, jer iritira usta. Kod Sjogrenovog sindroma usta su već suva i osetljiva, a ovakva hrana samo pojačava iritaciju. Slatke namirnice (kao i svi veštački zaslađivači) su jako štetni jer nema dovoljno pljuvačke da se razloži i ovakve namirnice pojačavaju rizik od karijesa.
• Izbegavajte kafu i alkohol. I alkohol i kafa bi trebalo da budu sasvim zabranjeni jer dodatno isušuju već suva usta. Pijte što više vode.
• Hrana sa puno konzervanasa može izazvati i pojačati upale u telu.
• Pšenica. Proizvodi koji sadrže pšenicu sadrže i gluten, koji izaziva alergijske reakcije kod većine ljudi koji imaju neku autoimunu bolest.
• Hranu koja je čest alergen. To podrazumeva namirnice poznate po tome da izaziva alergijske reakcije kod ljudi, a to su uglavnom jaja, kikiriki i mlečni proizvodi. Kod ljudi sa autoimunim bolestima češće se javljaju upale kada jedu namirnice koje se smatraju alergenima.
• Izbegavajte meso, jer ono može izazvati iritaciju usne duplje i bol prilikom jela. Zaboravite i na kokice, gazirana pića i hrskava peciva, jer sve to dodatno iritira osetljiva usta.

Komplikacije Sjogrenovog sindroma

Pacijenti koji imaju Sjogrenov sindrom imaju čak 44 puta veći rizik da obole od Hodžkinovog limfoma nego ostali ljudi.

Kod Sjogrenovog sindroma je povećan rizik od gljivičnih infekcija, karijesa i problema sa vidom. Nešto ređe se javljaju i upale, brohnitis i pneumonija, kao i drugi problemi sa plućima koji mogu dovesti do infekcije bubrega, a infekcija bubrega može dovesti do hepatitisa ili ciroze jetre. U retkim slučajevima, žene koje u trudnoći imaju Sjogrenov sindrom mogu roditi dete sa srčanim problemima. Kod bebe su veće šanse da se razvije lupus.

Periferna neuropatija: kod nekih pacijenata se javlja peckanje, golicanje i utrnulost u šakama i stopalima.