Oticanje nogu, stopala i gležnjeva mogući uzroci

Zašto otiču noge ?

Ako se pitate zašto otiču noge – razloga je mnogo. Od nekih blažih i bezazlenih, pa sve do veoma ozbiljnih, poput srčanih i bolesti bubrega. Noge otiču zato što se nakuplja tečnost u određenom delu tela, što svakako da nije normalna pojava. Oticanje nogu, stopala i članaka je takođe poznato kao periferni edem, koji se odnosi na akumulaciju tečnosti u ovim delovima tela. Nakupljanje tečnosti obično nije bolno, osim ako je zbog povrede. Otok je često još očigledniji u nižim delovima tela zbog gravitacije.

Oticanje nogu se najčešće javlja kod starijih osoba. Oticanje nogu kod starijih osoba je u većini slučajeva znak uznapredovalih srčanih bolesti ili artritisa. Otok se može javiti na obe strane tela ili samo na jednoj strani (oticanje leve ili desne noge npr.). Jedna ili više oblasti u donjem delu tela mogu biti pod uticajem otoka.

Iako otok stopala, nogu i skočnog zgloba obično ne predstavlja značajan rizik po zdravlje, važno je da znate kada treba da se obratite lekaru. Otok ponekad ukazuje na ozbiljniji osnovni zdravstveni problem koji treba da se tretira odmah.

Najčešći uzroci oticanja nogu, stopala i gležnja

Postoje mnogi potencijalni uzroci oticanja gležnjeva, nogu i stopala. U većini slučajeva, oticanje se javlja kao posledica određenih faktora načina života, kao što su:

Gojaznost: Višak telesne mase može smanjiti cirkulaciju krvi, zbog čega se tečnost nakuplja u stopalima, nogama i gležnjevima.

Stajanje ili sedenje tokom dugih perioda: Kada su mišići neaktivni, oni ne mogu da pumpaju telesne tečnosti natrag prema srcu. Zadržavanje vode i krvi može izazvati oticanje nogu.

Oticanje nogu oko članaka može doći uzimajući i posebne lekove, kao što su:

• steroidi
• estrogen ili testosteron
• neki antidepresivi, uključujući triciklične i inhibitore MAO
• nesteroidni antiinflamatorni lekovi, uključujući ibuprofen i aspirin

Ove vrste lekova mogu smanjiti cirkulaciju krvi povećavajući gustinu krvi, uzrokujući oticanje nogu. Razgovarajte sa svojim lekarom ako sumnjate da vaš lek izaziva oticanje u vašim donjim ekstremitetima. Nemojte prestati da uzimate lekove dok ne razgovarate sa svojim lekarom.

Drugi mogući uzroci za oticanje nogu, stopala i skočnog zgloba uključuje određene zdravstvene uslove ili promene tela, kao što su:

Prirodne hormonalne promene: Fluktuacija nivoa estrogena i progesterona može izazvati smanjenu cirkulaciju u nogama, što dovodi do oticanja. Ove promene u nivou hormona mogu se javiti tokom trudnoće i menstrualnog ciklusa kod žena.

Povreda ili infekcija: Povreda ili infekcija koja utiče na stopala, noge ili članak rezultira u povećanom protoku krvi u tom području. Ovo se predstavlja kao otok.

Limfedem: Poznat kao limfna opstrukcija, limfedem izaziva blokade u limfnom sistemu. Ovaj sistem se sastoji od limfnih čvorova i krvnih sudova koji nose tečnost u celom telu. Blokada u limfnom sistemu uzrokuje da tkiva postanu otečena usled nakupljanja tečnosti, rezultirajući oticanjem nogu i ruku.

Ciroza: Ovo se odnosi na teško ožiljavanje jetre, koje je često uzrokovano zloupotrebom alkohola ili infekcijom (hepatitis B ili C). Uslov može da izazove visok krvni pritisak i slabu cirkulaciju u nogama, stopalima i gležnjevima.

Oticanje nogu kod srčanih bolesnika:

Kаrdiomiopаtije (bolesti srčаnog tkivа) su često uzrok za oticanje nogu, stopala i gležnjeva.

Tromb u nozi: Ugrušak krvi je grumen krvi koji je u čvrstom stanju. Kada se krvni ugrušak formira u veni noge, može ugroziti protok krvi, što dovodi do oticanja i neprijatnosti.

Venska insuficijencija: Ovo stanje se javlja kada vene nisu u stanju da pumpaju krv adekvatno, zbog čega se krv nakuplja u nogama.

Duboka venska tromboza i tromboflebitis su takođe uobičajeni razlozi za oticanje nogu.

Perikarditis: Ovo je dugoročna upala perikarda, koji je kesasta membrana oko srca. Uslov izaziva teškoće sa disanjem i težak, hroničan otok u nogama i zglobovima.

Preeklampsija: Ovo stanje dovodi do visokog krvnog pritiska tokom trudnoće. Povećanje krvnog pritiska može dovesti do slabe cirkulacije i otoka na licu, rukama i nogama.

Oticanje jedne noge mogući uzroci:

Artritis: Kada imate jak artritis u kolenu ili skočnom zglobu, to može dovesti do ozbiljnog oticanja jedne noge. Ovo može biti veoma bolno stanje koje može otežati kretanje ili savijanje noge, i čak može staviti dodatnu težinu na oboleli ekstremitet. Artritis može biti veoma ozbiljno stanje koje zahteva lekarsku pomoć kako bi se sprečilo dalje oštećenje nogu, skočnog zgloba ili okolnih područja.

Ugrušci krvi: Mnogi ljudi veruju da ukoliko postoje krvni ugrušci u bilo kojoj oblasti tela, da će taj deo tela da boli, ali to možda neće biti slučaj. Ponekad je prvi i jedini znak krvnog ugruška u jednoj nozi otok. Drugi znaci mogu uključivati nedostatak osećaja u nozi ili bol u ugroženom području, ili čak peckanje, bolna senzacija. Noga se takođe može osetiti kao toplija ili hladnija nego druga noga. Važno je da odmah potražite medicinsku pomoć ako sumnjate na ugrušak krvi.

Zadržavanje vode

Ovo je jedan od najčešćih uzroka otoka, ali obično pogađa obe noge. Kada utiče samo na jednu nogu, što može biti razlog za zabrinutost, obratite se lekaru. Zadržavanje vode može biti uzrokovano nečim tako jednostavnim kao stajanjem čitav dan, ali takođe može biti rezultat ozbiljnih problema, kao što su bolesti bubrega ili srčanih bolesti.

Trauma

Ako je vaša noga povređena na neki način, oticanje se može smatrati normalnim problemom i dotična povreda mora da se leči. Fraktura noge, ozbiljne modrice od udaranja o nešto, ili druge vrste povreda mogu da dovedu do oticanja jedne noge. Na žalost, ova vrsta otoka može da poveća bol usled povrede, tako da pomaže da razgovarate sa lekarom o tome šta možete da uradite da ublažite otok.

Kako sprečiti oticanje nogu

Oticanje nogu, stopala i gležnjeva ne može uvek da se spreči. Međutim, postoje koraci koje možete da preduzmete da to sprečite. Neke dobre strategije obuhvataju:

Redovno vežbanje da održavate dobru cirkulaciju. Za odrasle od 18 do 64 godine, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje 150 minuta vežbanja umerenog intenziteta ili 75 minuta vežbanja visokog intenziteta nedeljno.

Izbegavajte sedenja ili stajanja duže vreme. Pobrinite se da ustanete ili da se krećete povremeno ako sedite ili stojite još tokom dužeg vremenskog perioda.

Regulišite unos soli. Preporučuje se da odrasli do starosti 51 godine konzumiraju ne više od 2.300 miligrama soli dnevno. Odrasli preko starosti 51 godine i oni sa određenim zdravstvenim uslovima treba da imaju svoj unos soli ispod 1.500 mg dnevno. Nasuprot tome, treba povećati unos namirnica bogatih kalijumom.

Dodatni saveti:

• vodite računa o telesnoj težini
• eliminišite duvan i alkohol iz upotrebe
• što više šetajte i krećite se
• zdravo se hranite.