Rak bubrega simptomi, metastaze, lečenje, prognoza

Zloćudni tumor na bubregu

Bubrezi su dva organa u telu koji filtriraju krv i uklanjaju otpadni materijal i višak vode putem urina.

Rak je rast malignih (abnormalnih) ćelija u telu.

Iako tačan uzrok raka bubrega nije poznat, faktori rizika su pušenje, gojaznost, visok krvni pritisak, dugoročna dijaliza, von Hippel-Lindau (VHL) sindrom, izloženost na poslu (radnici koji rade sa azbestom, na primer) i muškarci su u većem riziku.

Simptomi raka bubrega uključuju krv u urinu, bol u boku koji je konstantan, izraslinu ili masu u stomaku ili sa strane, groznicu, gubitak težine i umor.

Sledeći testovi se koriste da bi se utvrdio rak bubrega: fizički pregled, analiza urina, analize krvi, intravenska pijelografija, CT , MR skeniranja, ultrazvuk, biopsija bubrežnog tkiva i hirurško uklanjanje bubrežnog tkiva.

Zloćudni tumor na bubregu se klasifikuje po fazama merenjem veličine tumora, lokacije ćelija raka (ako je ograničen u bubregu, lokalno se širi ili se širi van fibroznog tkiva koje okružuje bubreg) – stupanj I do IV.

Lečenje raka bubrega obuhvata jednu od ili kombinaciju sledećih načina: hemoterapija, zračenje, embolizacija, biološka terapija i operacija.

Nuspojave lečenja raka bubrega koje se odnosi na metode koje se koriste mogu uključivati mučninu i povraćanje, slabost, gubitak težine, infekcije, simptome slične gripu, proliv, osip na koži i gubitak kose.

Posle tretmana, praćenje je veoma važno da se prati oporavak i da se provere sve moguće ponovne pojave raka bubrega.

Istraživanje je u toku; kombinovana transplantacija matičnih ćelija i hemoterapija je aktivna oblast istraživanja. Druge studije uključuju razvoj vakcine protiv raka da pomogne da imuni sistem napadne ćelije raka.

Ćelije raka bubrega se mogu proširiti odvajanjem od tumora bubrega. One mogu da putuju kroz limfne sudove u okolne limfne čvorove. One se takođe mogu širiti kroz krvne sudove u pluća, kosti ili jetru. Posle širenja, ćelije raka bubrega mogu napasti i druga tkiva, gde rastu i formiraju nove tumore koji mogu da oštete tkiva.

Rak na bubregu simptomi

Uobičajeni simptomi raka bubrega uključuju:

• krv u urinu (od ‘’zarđale’’ boje do duboko crvene)
• bol u boku koji ne prolazi
• izraslina ili masa sa strane ili u stomaku
• gubitak težine bez ikakvog razloga
• groznica
• pojačan umor.

Ovi simptomi mogu biti izazvani rakom bubrega ili drugim zdravstvenim problemima, kao što su infekcije ili ciste bubrega. Ljudi sa ovim simptomima treba da posete svog lekara, tako da se svaki problem može dijagnostikovati i lečiti što je pre moguće.

Simptomi i broj pacijenata sa tumorom

Krv u urinu 59%

Abdominalna masa 45%

Bol u leđima ili boku 41%

Gubitak težine 28%

Nizak broj crvenih krvnih zrnaca (anemija) 21%

Tumor kalcifikacija na rendgenu 13%

Simptomi metastaza 10%

Groznica 9%

Visok kalcijum u krvi 7%

Visok broj crvenih krvnih zrnaca 7%

Saznajte>>> 10 znakova koji nagoveštavaju da rak možda raste u vašem telu

Rak bubrega metastaze

Ovo su faze (metastaze) raka bubrega:

Faza I : Tumor nije veći od teniske loptice (oko 7 cm). Ćelije raka se mogu naći samo u bubregu.

Faza II : Tumor je veći od teniske loptice. Ali ćelije raka se nalaze samo u bubregu.

Faza III : Tumor može biti bilo koje veličine. Tumor se proširio na najmanje jednom obližnjem limfnom čvoru. Ili je narastao kroz bubrege da dostigne obližnje krvne sudove.

Faza IV : Tumor je narastao kroz sloj masnog tkiva i spoljašnjeg sloja fibroznog tkiva koje okružuje bubreg. Ili se ćelije raka proširuju na obližnje limfne čvorove ili na pluća, jetru, kosti ili drugim tkivima.

Rak bubrega lečenje

Uobičajene opcije za tretman obolelih od raka bubrega su hirurgija, ciljana terapija i biološka terapija. Možete dobiti više od jedne vrste tretmana.

Tretman koji je najbolji za pojedinog pacijenta zavisi uglavnom od sledećeg:

• veličine tumora
• da li je tumor izvršio invaziju na tkiva van bubrega
• da li se tumor proširio na druge delove tela
• starosti i opšteg zdravlja.

Možete imati tim stručnjaka za pomoć u planiranju svog tretmana.

Operacija

Hirurgija je najčešći tretman za ljude sa rakom bubrega. Vrsta operacije zavisi od veličine i faze raka, da li imate dva bubrega i da li je rak pronađen u oba bubrega.

Vi i vaš hirurg možete govoriti o vrstama operacije i koje mogu biti pravo rešenje za vas:

Uklanjanje celog bubrega (radikalna nefrektomija): Hirurg uklanja ceo bubreg zajedno sa nadbubrežnom žlezdom i nekim tkivima oko bubrega. Neki limfni čvorovi u području mogu takođe biti uklonjeni.

Uklanjanje dela bubrega (delimična nefrektomija): Hirurg uklanja samo deo bubrega koji sadrži tumor. Ljudi sa tumorom bubrega koji je manji od teniske loptice mogu da biraju ovu vrstu operacije.

Postoje dva pristupa za uklanjanje bubrega. Hirurg može ukloniti tumor tako što napravi veliki rez u telu (otvorena operacija). Ili hirurg može ukloniti tumor tako što pravi male rezove (laparoskopska operacija).

Hirurg može koristiti i druge metode uništavanja raka u bubregu. Za ljude koji imaju tumor manji od 4 centimetara i koji ne mogu da imaju operaciju da uklone deo bubrega zbog drugih zdravstvenih problema, hirurg može da predloži:

Kriohirurgija: Hirurg umetne alatku kroz mali rez ili direktno kroz kožu u tumor. Alat zamrzava i ubija tumor bubrega.

Radiofrekventna ablacija: Hirurg ubacuje posebnu sondu direktno kroz kožu ili kroz mali rez u tumor. Sonda sadrži sitne elektrode koje ubijaju ćelije raka bubrega sa toplotom.

Potrebno je vreme da se oporavite nakon operacije, a vreme potrebno da se oporavite je različito za svaku osobu. To je uobičajeno da se osećate slabo ili umorno neko vreme.

Isto tako, možete imati bol ili nelagodnost tokom prvih nekoliko dana. Lekovi mogu pomoći u kontroli bola. Pre operacije, trebalo bi da razmotrite plan za ublažavanje bola sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom. Nakon operacije, vaš lekar može podesiti plan ako vam je potrebno više kontrole bola.

Vaš tim lekar će vas posmatrati na znake krvarenja, infekcije ili drugih problema. Oni će pratiti koliko tečnosti unosite i koliko urina izlazi iz vašeg tela.

Ako jedan bubreg se radi, preostali bubreg je obično u stanju da obavlja posao oba bubrega. Međutim, ako preostali bubreg ne radi dobro posao čišćenja krvi, možda će biti potrebna dijaliza. Nekim ljudima je potrebno presađivanje sa zdravim bubregom od donatora.

Povezano>>> Ovaj čudotvorni napitak ubija ćelije raka za samo 3 meseca

Ciljana terapija

Ljudi sa rakom bubrega, koji se raširio, mogu dobiti neku vrstu leka koja se zove ciljana terapija. Mnoge vrste ciljane terapije se koriste za rak bubrega. Ovaj tretman može smanjiti tumor bubrega ili usporiti rast. Obično, ciljana terapija se uzima oralno. Možete se osećati jako umorno uzimajući ciljane terapije za rak bubrega. Ostala neželjena dejstva mogu da obuhvataju dijareju, mučninu, povraćanje, rane na usnama ili u ustima i visok krvni pritisak.

Biološka terapija

Ljudi sa rakom bubrega, koji se raširio, mogu dobiti biološku terapiju. Biološka terapija za rak bubrega je tretman koji može poboljšati prirodnu odbranu organizma (odgovor imunog sistema) protiv raka. Tretmani koji se koriste za rak bubrega mogu da uspore rast tumora ili da ga smanje. Biološka terapija se injektira intravenozno ili pod kožu. Tretman se može dati u bolnici ili ordinaciji. Drugi lekovi se mogu dati istovremeno za sprečavanja neželjenih efekata. Sporedni efekti se razlikuju sa biološkom terapijom koja se koristi, i od osobe do osobe. Biološka terapija obično izaziva osip ili otok. Možete se osećati jako umorno tokom tretmana. Tretman takođe može izazvati glavobolju, bolove u mišićima, groznicu ili slabost.

Tumor bubrega prognoza

Faza tumora bubrega stopa 5-godišnjeg preživljavanja

I 81%

II 74%

III 53%

IV 8%

Istraživači su objavili studiju gde evaluiraju njihov sistem kod pacijenata lečenih od 1989. do 2005. godine, gledajući stope preživljavanja kao grupe sa niskim, srednjim i visokim rizikom. Svi ovi pacijenti su imali barem operaciju da uklone tumor na bubregu.

Za pacijente sa lokalizovanim karcinomom bubrega (rak koji se ne širi na limfne čvorove ili udaljenim organima), 5-godišnje stope preživljavanja su 97% za grupe sa niskim rizikom, 81% za grupu srednjeg rizika, a 62% za grupe sa visokim rizikom.

Za pacijente sa rakom bubrega koji se proširio na limfne čvorove ili udaljenim organima kada je prvi put pronađen, 5-godišnje stope preživljavanja su 41% za grupe sa niskim rizikom, 18% za grupu srednjeg rizika, a 8% za grupe sa visokim rizikom.