Pre nego što krenemo da razgovaramo o lečenju raka (karcinoma) debelog creva najvažnije je upoznati se sa ovim čudesnim organom. To je veoma važno jer može odigrati ključnu ulogu u odabiru adekvatne terapije, razumevanju same bolesti i sticanju psihofizičke snage za lečenje iste. Jednom rečju toliko je važno da vam može spasiti život.
Poznati Američki lekar prirodne medicine dr Ričard Šulc je rekao: Od usta do anusa (čmara) postoji crevo koje je dugačko kao dva spojena automobila parkirana jedna naspram drugog (oko 10m). Ako znate šta se dešava u zadnjih metar i po tog creva, to vam može spasiti život!
Anatomija debelog creva
Debelo crevo je završni deo sistema organa za varenje. Pruža se od završnog dela tankog creva do čmarnog otvora. Dugo je 1,5-2m i široko u proseku 4-7cm. Deli se na tri dela:
- Slepo crevo (lat. cecum) je početni i najširi deo debelog creva, dugo je 6-7cm a smešteno je u desnoj bedrenoj jami. Slepom crevu je pridodat i crevuljak dugo oko 8-10cm, širok oko 0,5cm. Važno je napomenuti da se paraziti obično nalaze u slepom crevu i crevuljku, to je njihov omiljeni deo.
- Kolon (lat. colon) je srednji deo debelog creva, dug 1,6 -1,8m, sastoji se iz četri dela. (uzlazni deo, poprečni deo, silazni deo, sigmoidni deo). Važno je napomenuti da se zatvori obično dešavaju u silaznom i sigmoidnom delu debelog creva.
- Čmarno crevo (lat. rectum) je završni deo debelog creva, nalazi se u karličnoj duplji i dugo je 13-15cm. Sastoji se iz početnog dela (ampula) i završnog suženog dela koji se završava analnim otvorom.
Funkcija debelog creva
Debelo crevo ima raznovrsne funkcije, ali mi ćemo vam izdvojiti samo osnovne za koje smatramo da je važno da ih znate:
1. Upijanje
U debelom crevu su najizraženiji procesi upijanja. Ovde se upijaju glukoza, vitamini i aminokiseline, koje proizvode bakterije crevne šupljine, do 95% vode ali takođe i elektroliti. Da bi smo bolje razumeli ovu funkciju možda je najbolje dati praktičan primer.
Svakodnevno se iz tankog creva u debeo crevo dopremi oko 2kg kašaste hrane (himusa), da bi nakon upijanja na kraju ostalo samo 200-300g izmeta. Dakle ovo je jedan izuzetno kompleksan proces, iako prosečan čovek toga gotovo da nije ni svestan.
2. Odstranjivanje
U debelom crevu se svakodnevno nagomilavaju i zadržavaju fekalije sve do njihovog izbacivanja. Iako se fekalije sporo kreću kroz debelo crevo (primer radi hrana prolazi kroz tanko crevo koje je dugo oko 5-7m za 4-5h, dok sadržaju u debelom crevu koje je dugo oko 2m je potrebno 12-18h dok se ne izbace vani).
Vrlo je važno znati da u koliko u toku 24-32 časa ne dođe do pražnjenja creva (stolice) ta pojava se svrstava u zatvor. Sadržaj se u debelom crevu ne sme zadržavati i svaka osoba bi morala da u toku dana ima 2-3 pražnjenja.
U koliko toga nema osoba ima predispoziciju za zatvor koji su obično propraćeni sledećim simptomima:
- Jezik je prekriven skramom,
- disanje sa smradom (zadah iz usta),
- iznenadna glavobolja,
- nesvestica,
- apatija,
- sanjivost (pospanost),
- mučnina u donjem delu stomaka,
- nadimanje stomaka,
- bolovi i krčanje u stomaku,
- smanjenje ili gubitak apetita,
- razdražljivost.
3. Izlučivanje
Debelo crevo ima sposobnost da izlučuje u uzani otvor creva sokove za varenje hrane sa manjom količinom fermenata. Iz krvi u otvor creva mogu se lučiti soli, alkohol i druge materije, koji ponekad mogu da nadražuju sluzokožu i podstiču razvoj bolesti vezanih za sluzokožu debelog creva.
Kancer debelog creva u Srbiji
Prema poslednjim istraživanjima, u Srbiji od kancera debelog creva svake godine oboli oko 4000, a umre oko 2.500 ljudi. Ova bolest sve više uzima maha i po učestalosti nalazi se odmah iza raka pluća. Statistike pokazuju da su najčešći oboleli, ljudi starosne grupe iznad 50.godina. Ovaj podatak nam ukazuje na još jednu vrlo važnu stvar. Naime u četrdesetim godinama našeg života debelo crevo se često puni ekskrementom. Što ima za posledicu da se sve više rasteže, deformiše, pritišće i sa svojih mesta stešnjava okolne organe trbusne duplje.
Ti organi izgledaju kao da su zagnjureni u fekalnu vrećicu, naročito na primer materica kod žena. Ne samo da ovi organi ne mogu pravilno funkcionisati već ni vrše pritisak na samo debelo crevo. Pritiskanje zidova debelog creva, a takođe i duzi kontakt fekalne mase sa crevnim zidom (postoji ekskrement, koji se godinama „taložio” najednom mestu) dovode do slabe ishrane tog dela debelog creva i njegovog slabog snabdevanja krvlju. Što ima za posledicu zastoj krvi i trovanje toksinima od ekskrementa. Kao rezultat toga nastaju različita oboljenja pa i sam rak debelog creva.
Dakle prvo nastaje oštećenje sluzokože debelog creva, zbog čega se javljaju različite vrste kolitisa. Takođe od prevelikog grčenja i zastoja krvi u samom zidu debelog creva nastaju hemoroidi i varikozno (sa kvrgama) proširenje vena, i na kraju od dugotrajnog dejstva toksina na jednom mestu polipi i rak debelog creva. Naravno ovo nije nikakvo pravilo, jednostavno kod ljudi koji imaju slab imuni sistem kancer može da se razvije i pre bilo koje crevne upale.
Statististika pokazuje da na profilaktičkim pregledima praktično zdravih ljudi bolovi u čmaru ispoljavaju se kod 306 od 1000 ljudi. Dakle rak ne nastaje preko noći, godinama čovek truje i razara svoj organizam. Nepravilne dijete, nedozvoljene hemijske supstance, aditivi u hrani, nedovoljna fizička pokretljivost, kasni obroci i prejedanje godinama zagađuju i deformišu debelo crevo. Isto tako u zreloj dobi: jutarnja žurba, neodgovarajući toalet, česta službena putovanja, sedelački način života tipični su uzroci zbog kojih se javlja rak debelog creva. To se posebno odnosi na žene. Statistika pokazuje da od 100 žena koje se leče od bilo koje bolesti 95 njih boluje od nekog oblika i nepravilnog rada debelog creva.
Šta znači ‘kolorektalni’?
Kolorektalni deo obuhvata debelo crevo i rektum. Oba su deo gastrointesnialnog trakta, koji počinje u ustima, a završava se sa rektumom. Kada jedemo ili pijemo, hrana i tečnost se kroz jednjak spuštaju u stomak. Stomak usitni hranu, koja zatim putuje u tanko crevo. Tanko crevo je dugačko nekoliko metara, i u njemu se hrana vari i apsorbuje. Nesvarena hrana, voda i „otpad“ zatim idu u veliko crevo, koje je dugo otprilike 150 centimetara. U njemu, ostaci se dele na 4 dela, a nešto vode i soli se upija kroz debelo crevo. Zadnji deo creva je rektum, oki je dugačak 15-ak centimetara. U njemu se skupljaju fekalije koje se izbacuju kroz anus.
Šta uzrokuje rak debelog creva?
Danas od strane lekara možete čuti različita tumačenja, nagađanja i mišljenja, ta tumačenja ne samo da su škrta i nedovoljna već su vrlo često i iracionalna. Pošto sam kancer spada u neizlečive bolesti, a svaka neizlečiva bolest se uglavnom od strane lekara svrstava u misteriozu bolest tako je isto i sa rakom debelog creva.
Zato je najčešće objašnjenje za nastanak ove bolesti uglavnom loša genetika, faktor okoline ili neki drugi faktor na koji mi navodno nemožemo uticati. Međutim sada ćemo videti da li je to zaista tako.
Isto kao što loša navika da se glad utoli sendvičem sa čajem ili kafom dovodi do toga da se stvara u crevima malo fekalne mase koja ne izaziva refleks na stolicu ima za posledicu nastanak zatvora. Isto tako druge loše životne navike imaju za posledicu nastanak i razvitak svih savremenih bolesti pa i raka debelog creva.
Upamtite dobro, nepravilna ishrana je prvi i osnovni razlog za nastanak raka. Skrobasta i kuvana hrana, lišena vitamina i mineralnih elemenata (krompir, testenine od sitno mlevenog brašna, obilno dodavanje masti, šećera), pomešana sa belančevinastom hranom (mesom, kobasicama, sirom, jajima, mlekom), prolaskom kroz debelo crevo ostavlja na zidovima creva sloj ekskrementa tj. „talog”.
Ovaj talog vremenom fermentiše i zakiseljava debelo crevo. Kada se debelo crevo zakiseli do te mere da je prisutnost kiseonika u ćelijama debelog creva veoma niska, ćelije da bi preživele polako prelaze da fermentišu glukozu (u normalnim okolnostima potreba za energijom u zdravoj ćeliji se zadovoljava respiracijom kiseonika). Ovakva pojava se naziva ćelijska mutacija.
Znajući anatomiju i ulogu debelog creva neće nam biti teško da zaključimo da je glavni ubica i krivac koji uzrokuje rak debelog creva nije genetika već loša ishrana, hemijski suplementi i piće koja svakodnevno konzumiramo. Nekada je rak debelog creva bio nepoznata bolest, danas se on širi poput epidemije u celom svetu, šta se to promenilo? Američka statistika pokazuje da:
Faktori rizika
Iako se rak debelog creva može javiti bez nekog očiglednog razloga, postoje određeni faktori rizika koji povećavaju šanse za njegovo razvijanje. Faktori rizika su:
- starenje: rak debelog creva je najčešći kod starijih ljudi. 8 od 10 osoba koje imaju rak debelog creva, imaju više od 60 godina
- genetika: proverite da li je neko u bližoj porodici imao rak debelog creva
- retke nasledne bolesti, poput adenomatozne polipoze ili ne-polipni rak debelog creva
- ulcerativni kolitis ili Hronova bolest, prisutna više od 8-10 godina
- gojaznost
- loše životne navike: malo vežbanja, unos većih količina alkohola
Faktori smanjenog rizika
Postoje manje šanse da dobijete rak debelog creva u sledećim slučajevima:
- žene koje primaju terapiju zamene hormona
- osobe koje jedu puno voća i povrća
- osobe koje uzimaju aspirin. Nekoliko istraživanja pokazalo je da svakodnevno uzimanje aspirina smanjuje rizik od dobijanja raka debelog creva. Ipak, postoje drugi razlozi zbog kojih aspirin nije dobar – krvarenje stomaka npr. Zbog toga, za preventivu od raka debelog creva, ne preporučuje se uzimanje aspirina, dok se ne uradi još istraživanja
Koji su simptomi raka debelog creva ?
Ne postoje simptomi kada se rak debelog creva tek pojavi. Kako raste, znaci koji ukazuju na njega variraju, u zavisnosti od mesta na kom se razvija.
Najčešći simptomi raka debelog creva su:
- krvarenje koje dolazi iz tumora. Primetićete krv pomešanu sa stolicom. Ponekad, boja stolice zbog kvi može promeniti boju i postati tamna. Krvarenje obično nije jako, čak je slabo primetno. Ipak, čak i malo krvarenje koje se javlja redovno, može dovesti do anemije, zbog koje se možete osećati umorno i bledo
- sluz u stolici
- promena u radu creva. Ovo znači da možete primetiti da odlazite češće ili ređe do toaleta, ili da čak patite od zatvora, ili dijareje
- osećaj da niste potpuno ispraznili creva
- bolovi u stomaku
Kako tumor raste i razvija se u debelom crevu ili rektumu, simptomi se pogoršavaju i uključuju:
- sve simptome koji su već navedeni, samo pogoršani
- generalno se osećate loše, umorno ili mršavite
- ukoliko rak postane velik, može napraviti blokadu u debelom crevu, zbog kog se javlja jak bol u stomaku, mučnina i povraćanje
- ponekad, rak može probušiti zid creva, zbog čega se fekalije mogu izliti u stomak. Ovo izaziva jake bolove
Ukoliko se rak iz debelog creva proširi na druge delove tela, razni simptomi se mogu javiti. Oni zavise od mesta na kom se rak pojavio.
Svi navedeni simptomi mogu biti i razlozi nekih drugih bolesti, pa je potrebno obaviti testove kako bi se potvrdio rak debelog creva.
Rak je bolest koja napada ćelije u telu. Naš organizam se sastoji iz miliona sitnih ćelija. Postoji mnogo različitih vrsta ćelija u telu, i mnogo tipova raka, koji se javljaju u različitim ćelijama. Ono što sve vrste raka imaju zajedničko je da deformišu ćelije i nekontrolisano se šire.
Zloćudni tumor je kvržica ili izraslina na tkivu, sastoji se od ćelija raka koje se dalje množe. Zloćudni tumori napadaju okolna tkiva i organe, i prave štetu na njima. Takođe, mogu se proširiti na druge delove tela. To se dešava ukoliko se neke ćelije oslobode prvog (primarnog) tumora, i putem krvotoka ili limfe stignu do drugih organa. Ove male grupe ćelija imaju sposobnost da se ponovo množe i naprave sekundarne (metastazirane) tumore u jednom, ili više delova tela. Ovi sekundarni tumori onda mogu dalje da rastu i oštećuju okolna tkiva i organe.
Neke vrste raka su ozbiljnije od drugih, neke se lakše leče (pogotovo ako se ustanove u ranoj fazi), a neke imaju bolje prognoze za oporavak od drugih.
Dakle, rak nije samo jedna bolest. U svakom slučaju je važno znati tačno koji tip raka postoji, koliko je velik, i da li se proširio. Te informacije vam omogućavaju da dobijete tačna uputstva o lečenju i izgledu za oporavak.
Šta je rak debelog creva ?
Ovaj tip raka se nalazi na debelom crevu ili rektumu. U zavisnosti od toga, može se i nazivati drugačije, ali jedan je od najčešćih vrsta raka. Suprotno ovom, rak tankog creva jedan je od najređih. Rak debelog creva može zahvatiti bilo koji deo debelog creva ili rektuma. Najčešće se razvija u opadajućem delu, sigmoidnom delu debelog creva ili na rektumu.
Rak debelog creva obično počinje malom izraslinom (polipom) koja se formira na posteljici debelog creva ili rektuma (pogledati ispod). Ponekad, rak debelog creva počinje u ćeliji unutar posteljice velikog creva ili rektuma pa postaje kancerogena.
U retkim slučajevima, rak nastaje iz nekih drugih delova ćelija debelog creva ili rektuma, kao što su karcinoid, limfom i sarkom.
Kada se ćelije raka množe, formiraju tumor. Tumor prodire duboko u zid debelog creva ili rektuma. Neke ćelije se mogu osloboditi i dospeti u krvotok ili limfni kanal. Tako se rak može proširiti (metastazirati) na limfne čvorove koji su u blizini, ili, češće, na jetru i pluća.
Rak debelog creva kod dece
Treba navesti još jednu pojavu, a to je sve veći broj mladih ljudi koji imaju rak debelog creva. Pitate se kako se sada to dogodilo ako mladići/devojke još nisu ni stigli da pojedu dovoljno nezdrave hrane. Da bi odgovorili na ovo pitanje potrebno je pratiti život mladića/devojke od samoga detinjstva.
Ono što je dosta upadljivo a to je da se kod ovih ljudi još od detinjstva razvija atonija (mlitavost, malaksalost) debelog creva, te su ove osobe najčešće gojazne. Zbog trovanja zidova debelog creva, a takođe i njegovog rastezanja fekalijama, nervi i mišići zida debelog creva toliko se parališu, da prestaju da reaguju na normalni refleks, peristaltika gotovo da i ne postoji.
Tako nastaju prvi problemi i zdravlje creva se ozbiljno narušava. Pošto simtomi nisu naročito izraženi i ne obraća se pažnja na njih u početku i običn zatvor i upala prouzrokuje rak debelog creva.
Prvi počeci ozbiljnijih zatvora, upale sluzokože debelog creva i njegovog nepravilnog rada počinju još u školskim klupama. Naime kada na nekoliko minuta pre odmora učenik oseća potrebu za nuždom, ali trpeći, ne odlučuje da za to zamoli učitelja, iz straha da mu to neće dozvoliti, da će obratiti na sebe pažnju ili zbog drugih razloga, antiperistaltički pokret odbacuje fekalni materijal u podudisajni deo creva, gde se on taloži i gomila. Nagon se stišava ili čak potpuno nestaje.
Kada zvoni za odmor, dete se sa zanosom igra i nužda ponovo daje znake o sebi, ali ono to opet trpi, misleći da će imati vremena posle igre da ode u toalet. Kada se dete vrati u učionicu, a nužda takođe daje znake o sebi dete bojeći se primedbi opet ne odlučuje da zamoli za izlazak i čini sve napore da istrpi.
Ako se takva praksa često ponavlja ona ubrzo izaziva smanjenje aktivnosti o osetljivosti nerava, koji odgovaraju na tu funkciju debelog creva. Refleksi ne daju potrebnu kontrakciju, a osećaj nužde slabi, kao da odlazi u drugi plan.
Dete čak i ne primećuje, bez obzira na loše varenje, ostale tegobe (bolove) u glavi, smanjen uspeh u školi, jer tokom 4-5 dana uzastopce nije išlo u toalet. Iako sve ovo na prvi pogled vama i vašem detetu može zvučati bezazleno ovakva praksa može biti kobna jer se iz nje može kroz par godina „roditi“ rak debelog creva.
Polipi i rak debelog creva
Polip na debelom crevu (adenom) je mala izraslina koja se ponekada formira na unutrašnjem zidu velikog creva ili rektuma. Većina polipa na debelom crevu javlja se kod starijih osoba. Otprilike, 1 od 4 osobe starije od 50 godina, ima barem jedan polip na debelom crevu. Polipi su benigni (nisu kancerogeni) i obično ne prave probleme.
Ali, ponekad benigni polip može postati kancerogen. Ukoliko se to desi, obično do promene dolazi u toku nekoliko godina. U većini slučajeva, rak debelog creva nastao je iz polipa koji je bio prisutan 5-15 godina.
Rak debelog creva dijagnoza
Inicijalna procena
Ukoliko doktor sumnja na rak debelog creva, pregledaće vas. To obično znači pregled rektuma. Doktor će staviti rukavice, i prstom pokušati da napipa da li se tumor nalazi u donjem delu rektuma. Ipak, pregled je često običan, pogotovo ako je rak u ranoj fazi. Najverovatnije će vas doktor uputiti na pregled kod specijaliste. Pre toga, trebaćete da uradite neki od testova:
- kolonoskopija: dugačak, tanak i savitljiv teleskop (kolonoskop) se kroz anus stavlja u rektum i debelo crevo pacijenta. Ovaj metod omogućava kompletan pregled iznutra
- fleksibilna sigmoidskopija: vrlo sličan proces kolonoskopiji, razlika je u dužini teleskopa, i tome što se pregleda samo rektum i sigmoidni deo debelog creva
- CT kolonografija: pregled rektuma i debelog creva rentgenom. Kasnije, kompjuter organizuje slike kako bi se videlo postoje li polipi ili bilo šta drugo što ne bi trebalo da stoji na površini debelog creva i rektuma
- barium enema: pregled rektuma i debelog creva rentgenom. Na običnom rentgenu, debelo crevo i rektum se ne vide baš dobro. Ali, kada se barijum sipa u debelo crevo i rektum, linija se odlično vidi na rentgenu. Ovaj test se sve ređe radi, od kada je kolonoskopija postala dostupna
Biopsija- za potvrdu dijagnoze
Biopsija obuhvata uzimanje malog uzorka tkiva. Uzorak se proučava pod mikroskopom i traže se abnormalne ćelije. Ukoliko idete na kolonoskopiju ili sigmoidskopiju, doktor ili sestra će uzeti uzorak pogođenog tkiva. To se postiže postavljanjem tankog instrument pored kolonoskopa ili sigmoidoskopa. Rezultati biopsije čekaju se oko dve nedelje.
Procena širenja
ukoliko je potvrđeno da imate rak debelog creva, radiće se dalji testovi, kako bi se utvrdilo koliko se raširio. Na primer, doktor će vas poslati na CT, magnetnu rezonancu ili ultrazvuk. Ove procene nazivaju se stadijum raka. Cilj je saznati:
- koliko je tumor u debelom crevu ili rektumu porastao, i da li je izrastao u potpunosti ili samo delimično kroz zid creva ili rektuma
- da li se rak raširio na obližnje limfne čvorove
- da li se rak raširio na druge delove tela (da li je metastazirao)
Kada se otkrine stadijum raka, doktor može dati bolje opcije za lečenje. Tada je lakše odrediti i šansu za ozdravljenje. Kod raka debelog creva, možda nije moguća precizna procena stadijuma sve do operacije i uklanjanja tumora.
Koji je tretman za polip na debelom crevu?
Ukoliko se polip otkrije tokom kolonoskopije (ili sigmoidoskopije), obično se lako uklanja.
- Većina polipa ne sadrže kancerogene ćelije. Ipak, uklanjanje polipa vas štiti od rizika da će možda postati kancerogene, nekad u budućnosti
- Neki polipi sadrže kancerogene ćelije. Ukoliko se te ćelije nalaze unutar polipa, onda njegovo odstranjanje znači i izlečenje. Ako ćelije deluju kao da su počele da se šire na zid debelog creva ili rektuma, onda će možda biti potrebna dodatna operacija, kako bi se uklonio i taj deo creva ili rektuma.
Koje su opcije za lečenje raka debelog creva ?
Opcije za lečenje su operacija, hemoterapija i radioterapija. tretman je drugačiji kod svakoga jer zavisi od mnogih faktora, kao što je stadijum raka (koliko je velik i da li se proširio) i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Razgovarajte o svim opcijama sa specijalistom koji je upućen u vaš slučaj. On će vam najbolje pružiti odgovore na mnoga pitanja kao što su razlozi za i protiv svakog tretmana, moguće nuspojave i druge, slične detalje koji su vezani za vaš slučaj i tip raka. sa specijalistom razgovarajte i o ciljevima svakog tretmana. Na primer:
- Lečenje može imati za cilj da izleči rak. Neke vrste raka creva su izlečive, pogotovo ako se tretiraju u ranim fazama bolesti. Doktori radije koriste izraz ‘remisija’ što znači da nakon tretmana nema znakova raka. ukoliko ste u remisiji, možete biti izlečeni. Ali, u nekim slučajevima, rak se može vratiti posle nekoliko meseci ili godina. Zbog ovoga, lekari ne koriste olako termin ‘izlečen’.
- Lečenje može imati za cilj kontrolu raka. Ukoliko izlečenje nije realno moguće, tretmanima je često moguće ograničiti brzinu širenja raka, tako da sporije napreduje. Na ovaj način možete duže živeti bez simptoma.
- Lečenje može biti u ulozi smanjenja simptoma. Ukoliko izlečenje nije moguće, tretmanima se smanjuje veličina raka, što ublažava simptome poput bola. Ukoliko je rak uznapredovao, možda će vam biti neophodni suplementi u ishrani, lekovi protiv bolova ili će se naći drugi način za ublaženje simptoma i bolova.
Operacija raka debelog creva
Često je moguće uklanjanje primarnog tumora hirurškim putem. Uklanjanje tumora može voditi do izlečenja, ukoliko je rak u ranoj fazi. Najčešći tip operacije uključuje rez kroz crevo ili rektum iznad i ispod tumora. Oboleli deo se uklanja i ukoliko je moguće, zašivaju se isečeni delovi.
- Ponekad se radi privremena kolostomija, kako bi se zašiveni krajevi spojili bez prolaska fekalija kroz taj deo. Kolostomija se obično preokreće nekoliko meseci kasnije, kada su zašiveni delovi creva i rektuma normalno srasli
- Ukoliko se tumor nalazi u donjem delu rektuma, tada se i anus i rektum uklanjaju. Pacijentima je tada potrebna stalna kolostomija.
U kolostomiji se pravi otvor u zidu stomaka (abdomena). Deo debelog creva se zaseče i ti delovi se spoje sa otvorom u zidu abdomena. Ta veza se zove ’stoma’ i omogućava fekalijama da izađu iz creva u kesu koja je zakačena na stomu.
Čak i ako je rak uznapredovao i izlečenje nije moguće, operacija je i dalje opcija za ublažavanje simptoma. Na primer, stent se može postaviti kako bi rešio začepljeno crevo. Stent je tanka metalna cev, koja se smešta u uzak ili blokiran deo debelog creva. Onda se može raširiti i ostati u crevu, kako bi sprečila dalje blokiranje.
Hemoterapija i radioterapija
U zavisnosti od mesta na kom je rak i njegovog stadijuma, doktor može odrediti jednu od ovih terapija:
- Hemoterapija je tretman u kom se koriste anti-kancerogeni lekovi, koji ubijaju ćelije raka ili ih sprečavaju u daljem množenju. Hemoterapija se često koristi kod ljudi sa rakom debelog creva.
- Radioterapija je tretman u kom se koriste visoko enegetski zraci, direktno u kancerogeno tkivo. Ovo ubija ćelije raka ili ih zaustavlja u širenju. Najčešće se koristi kada pacijent koji boluje od raka debelog creva ima tumor u rektumu.
Kada se hemoterapija ili radioterapija koriste uz operaciju, zovu se pomoćna radioterapija ili pomoćna hemoterapija. Na primer, nakon operacije ćete možda primati tretmane hemoterapijom ili radioterapijom. To za cilj ima da ubije sve kancerogene ćelije koje su se možda raširile iz primarnog tumora. Ponekad, pomoćna hemoterapija ili radioterapija se primaju pre operacije, kako bi se tumor smanjio, pa da bi operacija bila lakša i uspešnija.
Kakve je prognoza za oporavak ?
U poslednjoj deceniji, veće su šanse za oporavak kod ljudi sa rakom debelog creva. Bez tretmana, kancerogeni tumor u crevu će postati veći i proširiće se na druge delove tela. Ipak, u mnogim slučajevima rak raste polako, i može ostati skriven u zidu creva ili rektuma nekoliko meseci, dok ne probije zid debelog creva ili rektuma i počne da se širi. Ukoliko se rak otkrije u ranoj fazi, šanse za izlečenje su dobre.
Brojke koje su 2009. godine govore da osobe kod kojih je dijagnostikovan rak u ranoj fazi (A stadijum), imaju 90% šanse da prežive bolest. Trenutno, samo se kod 1 od 7 ljudi ustanovi rak u A stadijumu, jer bolest ne pokazuje simptome u ranoj fazi. Ali, snimanje može povećati broj osoba kod kojih se rak dijagnostikuje u ranoj fazi.
Ukoliko se rak ustanovi kada izbije iz zida creva ili rektuma, ili se kad se raširi na druge delove tela, manje su šanse za izlečenje. Ipak, tretmanima se može usporiti napredovanje raka.
Tretmani za rak su grana medicine koja je u razvoju. Novi tretmani se razvijaju i informacije su sve dostupnije. Specijalista će vam pružiti više informacija o vašim šansama za oporavak, i o tome kako će vaš tip raka reagovati na tretmane.
Snimanje raka debelog creva
Snimanje ima za cilj da otkrije bolest pre nego što nastanu simptomi, dok je izlečenje još uvek moguće.
Snimanje raka debelog creva koje uključuje testiranje na tragove krvi u stolici, nedavno je predstavljeno i kod nas. Ovaj test je dostupan u domovima zdravlja starijim osobama, kao i nekim mlađim, ukoliko su u nekoj od rizičnih grupa, npr. ako je neko u porodici već imao rak debelog creva.
