Zeleni čaj zdraviji od crnog

Čaj (Camellia sinensis) je otporno, zimzeleno drvo ili grm koji naraste 3-5 m, a redje 10 metara visoko. Poreklom je iz Asama, Burme i sa ostrva Hajnana. Već nekoliko hiljada godina se gaji u brdovitim i vlažnim predelima Kine. Od 19. veka gajenje čaja se proširilo po mnogim tropskim predelima: Indiji, Cejlonu, Javi, Sumatri i Rusiji.
Sredinom 20. veka počeo se gajiti i u Africi, Australiji, Srednjoj Americi i čak u krajevima oko Sredozemnog mora. Postoji veći broj gajenih varijeteta ove biljke. Indija i Cejlon danas podmiruju dve trećine svetske potrošnje.
Listovi čaja su kožasti, eliptični, naspramno raspoređeni. Vršni mladi listovi su dlakavi i testerasto nazubljeni. U pazuhu listova se nalaze nekoliko mirisnih belih cvetova. Plod je čaura sa tri semenke.
Drogu predstavljaju osušeni, još nerazvijeni vršni listovi (lisni pupoljci=Orange Pekoe) ili mladi vršni izdanci (Flowery Orange Pekoe) biljke. Pupoljci i mladi listovi su maljavi i kada se potope u vodu vidi se fina, testerasta nazubljenost.

List čaja sadrži 2-4% kofeina i manju količinu drugih purinskih derivata.Nefermentisan list sadrži 20% proteina, 5% šećera, vitamin C i vitamine B kompleksa.

Čaj je osetljiv na duge suše. Hladnoću lakše podnosi. Na Himalajima se kulture čaja nalaze i na visini do 2000 m, gde temperarure padaju ispod 0°C. Planinski čaj je bolji od nizijskog a kvalitet čaja raste sa visinom, kao i kafa. Čaj zahteva obilnije padavine i veću vlažnost vazduha. Od zemljišta mu pogoduje lako peskovito, izrazito kiselo zemljište, zaštićeno od jakih vetrova. Biljke se gaje na međurednom razmaku od 2 metra.
Prilikom gajenja čaja potrebno je pažljivo orezivanje da bi se dobio što veći broj mladih izdanaka i više mladog lišća, a istovremeno da ne dođe do većeg rasta biljke. Na plantažama se čaj obično orezuje na visinu 1-1,5 m.

Ukoliko je lišće mlade, utoliko se čaj više ceni. Čajevo lišće se bere 6-8 nedelja posle orezivanja. U Kini i Japanu bere se tri do četri puta godišnje. Obično se bere pupoljak i 3-4 lista ispod njega. Istovremeno se oberu svi cvetovi i plodovi da ne bi smetali novim izbojcima. Od 100 kg sirovog, dobija se oko 22 kg suvog lista.
Berba se mora obaviti blagovremeno. Ako se zakasni, listovi ostare, izduže se i roba ima mnogo otpadaka. Specifičnost proizvodnje čaja je da ima dva puta više posla oko njegovog gajenja nego oko kafe. To je jedan od razloga zašto je čaj skup i zašto se plantaže pod čajem ne povećavaju. Miris i ukus su važniji od procenta kofeina, jer je čaj prvenstveno sredstvo za uživanje.

Loading...

Nakon branja ručno se odvajaju neoštećeni, vršni pupoljci od razvijenih grubljih listova. Prema načinu sušenja, razlikujemo crni i zeleni čaj.
Crni čaj (Black tea) dobija se tako što se ubrano lišće ostavi 18 časova da provene u tankom sloju na 25-35eC. Zatim se pušta struja toplog vazduha, stavlja 20-30 minuta u mašinu za uvijanje a potom se uvijeno lišće prenosi u komoru za fermentaciju zagrejanu na 35-40 u sloju debelom 4-15 cm. Posle jednog časa, a ponekad i 2-3, prekine se vrenje. Za vreme fermentacije razvija se lepljiva masa prijatne arome. Potom se ova masa suši i ponovo izlaže fermentaciji. Nakon toga razvrstava se, ispituje kvalitet a zatim pakuje. Boja se formira oksidacijom polifenola. Tokom fermentacije deluju različiti enzimi i dolazi do promene ukusa, mirisa i drugih sastojaka. Prilikom ovog procesa dolazi do gubitka mnogih korisnih i vrednih sastojaka, kao što su vitamini, hlorogil i katheini.

Zeleni čaj (Green tea) se dobija slično crnom, ali se ne dopušta fermentacija i ne dolazi do razaranja hlorofila, već se pupoljci brzo suše i mašinski zavijaju. Ovako se dobija nefermentisani zeleni čaj koji zadržava vredne sastojke. Zadržava i prirodnu zelenu boju, oporog je ukusa i bez mirisa. Najviše se koristi u Aziji a u Evropi u poslednje vreme sve više.

Lekovitost zelenog čaja je u podsticanju krvotoka i u olakšanju primanja kiseonika u organima (stimulans), što je važno za dobro funkcionisanje organizma.Jača imuni sistem svojim antibakterijskim dejstvom. Sadrži antioksidanse i deluje preventivno protiv kancera. U kozmetičkim preparatima smanjuje perutanje kože i pomaže njenoj regeneraciji.

Upotrebljava se kao infuz kada se pije posle obroka radi sprečavanja kvarenja zuba i u viduobloga na mesru uboda insekata i svraba. Piti najviše 4 šolje dnevno. Veće količine previše razbuđuju i podstiču nervozu.

Crni čaj je bogat taninima, pa se, nezaslađen, upotrebljava protiv dijareje i prilikom trovanja hranom.Napitak za uživanje se najčešće koristi u kombinaciji sa mlekom ili šećerom.

Zeleni čaj
Podstiče krvotok, jača imuni sistem, deluje preventivno protiv kancera. S druge strane, izaziva nervozu ako se pije više od 4 šolje dnevno.

Crni čaj
Fermentacijom menja ukus i miris i gubi mnoge vitamine ali odlično deluje u slučaju dijareje.

“Bolje gladovati tri dana nego propustiti čaj jedan dan” (Stara kineska poslovica)

Loading...
loading...

Be the first to comment

Leave a Reply