Zova čaj od zove

Cvetovi zove sadrže kompleks flavonoidnih heterozida (1-3 %) u kome dominiraju kvercetin i kemferol. Plod sadrži i antocijan glikozide (sambucin i sambucijanin) i pomaže kod različitih kancerogenih oboljenja i bolesti krvotoka. Bobice zove sadrže i vitamine, pre svega A, B i C, zatim šećere i minerale. Neobično je veliki sadržaj aminokiselina, od kojih su 40-50 % esencijalne aminokiseline.

Zova pojačava znojenje organizma i ublažava kašalj. Primenjuje se u obliku toplog, zaslađenog napitka, kod prehlada, gripa i različitih vrsta kašlja.Deluje i kao sredstvo za pojačano izlučivanje mokraće (diuretik) i olakšava pražnjenje creva zbog sadržaja sluzi.Cvet zove se često kombinuje sa cvetom lipe. Koristi se za preznojavanje kod gripa i nazeba, u lečenju hroničnog nazalnog katara i sinuzitisa.
Dnevne doze su 10-15 gdroge, 1,5-3 g tečnog ekstrakta ili 2,5-7,5 g tinkture.

U narodnoj medicini upotrebljavaju se kao lek i unutrašnja kora, list i plod zove. U kori i listu ima, pored ostalog, sambunigrina, jednog alkaloida i purgativne smole.U kori ima saponina, tanina i holina. Kora je najpre blagog ukusa, a zatim gorkog i izaziva gađenje na povraćanje.Deluje purgativno kao drastično sredstvo za potpuno pražnjenje creva, a u većoj dozi izaziva proliv.

Mirisni cvetovi nisu samo za čaj od zove
Mirisni cvetovi zove sadrže malu količinu etarskog ulja i nešto saponina, glikozida i sluzi. Osim upotrebe kao čaj za znojenje, često služe i za jelo, u obliku kolačića. Peku se obično na maslacu, umočeni u testo. Od zovinog cveta priprema se osvežavajuće penušavo piće, a spravljaju se i različiti likeri.

Zrele bobice su kiselkasto-slatkog ukusa. Sadrže 10 mg% vitami-na C, nešto karotina i vitamina B i E. Sveže nisu za jelo već se na različite načine pripremaju pekmezi, umaci, kompoti, vino…

Preterana upotreba zove u obliku čaja od cvetova zove i na bilo koji drugi način može dovesti do hipokalemije (povećanog sadržaja kalijuma u organizmu). Zbog nedostataka podataka o toksičnosti ne rreba je koristiti tokom trudnoće i dojenja. Takode, nedovoljno prokuvan sok može izazvati muku i povraćanje.

Čaj od zove pripremanje

Tri grama cveta zove preliti sa 200 ml ključale vode, ostaviti da malo odstoji, procediti.Čaj od zove piti 3 puta dnevno pre jela.

Čaj od zove za znojenje

Deset grama zovinog cveta preliti litrom ključale vode, poklopiti i posle pola sata piti na 2 sata po 1 čašu ovog čaja.

Čaj od zove mešavina za jače izlučivanje mokraće
Po 30 g cveta zove, ploda peršuna i kleke i 10 g morača izmešati. Tri kašike mešavine popariti sa pola litra ključale vode, poklopiti i ostaviri preko noći. Piti ovaj čaj tri puta dnevno po jednu čašu pre jela.

Zova je nadaleko poznata lekovita biljka. Postoji više od 25 vrsta, od kojih je crna (Sambucus nigra L.) najpoznatija i najznačajnija. Ni jedna druga biljka se ne upotrebljava cela, kao što je to slučaj sa zovom: cvetovi, lišće, izdanci, kora, drvo, čak i koren nude dragocene sastojke za svakodnevnu upotrebu.

Već je medicina grčke i rimske antike upotrebljavala ovu biljku za lečenje a današnja prirodna medicina je prvenstveno koristi za pojačavanje znojenja, smanjivanje bolova, sprečavanje upala i jačanje odbrambenih snaga organizma.
Zova je u našoj zemlji veoma raširena.Raste po selima, oko kuća, uz ograde i živice, a ima je i po poljima, šikarama i svetlim šumama. Odgovaraju joj naročito plodna, humusna i vlažna zemljišta bogata azotom.Raste i do 1000 m nadmorske visine.Drvo zove otporno je na zimu.

Zova je listopadni grm ili drvo visine do 6 m s jako razgranatim korenovim sistemom. Kora stabla je sivo-mrka. Grane su iznutra ispunjene mekanom srži. Listovi izbijaju u rano proleće, dugi su do 30 cm, neparno perasti, a sastoje se od 2-3 para duguljastih, zašiljenih neravno nazubljenih svetlozelenih listova. Mirisni i mnogobrojni beli do žućkasti cvetići sa 5 latica razvijaju se od maja do jula na krajevima grana, udruženi u krupne vršne uspravne, pljosnate štitolike cvasti. Plod je koštunica, sjajna, crveno-ljubičasta, a sadrži 3 semena.
Kao droga koristi se osušeni cvet samonikle zove Sambuciflos sine stipitas. Zovin cvet se bere po lepom i sunčanom vremenu, čim se cvetovi počnu otvarati. Odsecaju se cele cvasti, suše u hladovini, nanizane na kanap ili poređane jedna do druge na lesama ili u sušarama. Posle sušenja se nad rešetom odvoje peteljke od cvetića.
Od 7 kg sveže dobija se 1 kg suve droge. Čuva se dobro zatvorena, od vlage i svetlosti zaštićena, ali najduže godinu dana. Pod uticajem vlage droga brzo potamni i mora se baciti. Osušena droga se sastoji od sitnih cvetića koji moraju da zadrže prirodnu, jednoličnu beličasru boju.
Mirisa je jakog i svojstvenog, a ukusa sluzavog i sladunjavog, kasnije malo draži u grlu.

Gajenje zove
U poslednje vreme, u našoj zemlji zova počinje da se gaji i plantažno. Iskustva sa ovakvim načinom proizvodnje kod nas su relativno mala. Razmnožavanje zove je uglavnom vegetativno, deljenjem starijih grmova ili reznicama. Najbolji načinje pomoću reznica. Mlade reznice dužine 25-30 cm se zabadaju duboko u zemlju iz koje vire samo dva okca i to na razmaku 20-30 cm.Čim se mlade biljke razviju i puste korenje treba ih okopati i rasaditi na stalno mesto na rastojanju od 1 m.