livada-sa cvecem

Biljka zova ima veoma lepe i dekorativne cvetove, koji su poznati širom sveta. Njena lekovita svojstva takođe su poznata mnogim narodima.Od zove se najčešće pravi sok, čaj, džem, med od zove…

Biljka zova najčešće rastu oko kuća, a tamne bobice privlače ptice zbog svog hranljivog semena.
Obična vrsta, Sambucus nigra, veoma je zahvalna biljka, koja raste neverovatnom brzinom. Njeno snažno i uspravno stablo često napadaju crne mušice, koje, dalje, privlače ptice. Cvetovi, sa svoje strane, privlače razne insekte, dok su plodovi zove omiljena hrana za ptice, tako da se ova biljka najbolje gaji “divlje”, bez mnogo truda. Danas je poznato oko 40 vrsta zove.

Zova kao lek

Cvetovi zove sadrže glikozide, tanine, pektine, esencijalna ulja, vitamin C, mineralne soli.

Bobice zove sadrže alkaloide, karoten, tanine, organske kiseline i vitamine A, B i C.

Listovi zove sadrže vitamin C, a kora je bogata taninima, smolama i valerenskom kiselinom. Svi pomenuti sastojci daju zovi svojstva diuretika, dijaforetika (povećava znojenje), emolijensa (omekšava kožu i poboljšava njenu elastičnost), laksativa. Takođe imaju antiupalno i antiseptičko dejstvo.

Bobice zove koriste se za jačanje imuniteta, protiv gripa, prehlade, konstipacije. Cvetovi se koriste u tretmanu groznice, alergija, sinusitisa, konstipacije, reume. Listovi se koriste, spolja, za lečenje modrica, promrzlina, uganuća i iščašenja.

Cvetovi zove se najčešće koriste u tretmanu respiratornih infekcija. Cvetovi imaju i antibakterijska i antivirusna svojstva. Čaj od cvetova zove pomaže u detoksikaciji organizma i preporučuje se za lečenje prehlade, gripa i bronhitisa.

Povezano>>> Čaj od zove

Kada se koriste kao obloge, cvetovi zove mogu da ublaže bol i otoke zglobova kod nekih oblika artritisa, a koriste se i za zaustavljanje krvarenja. Vodica se koristi za ispiranje usta i grla.

Stariji cvetovi deluju kao blag astringent, koriste se za umivanje, poboljšavajući izgled kože. Takođe se koriste za tretiranje ekcema, akni i psorijaze.

Umivanje cvetnom vodicom od zove smanjuje umor očiju.

Cvetovi, bobice i sok od zove mogu da smire neuralgije. Koriste se i za reumatizam, bolesti respiratornog sistema (organa za disanje), išijas.

Kora zove se preporučuje za nefritis i otoke.

Zbog laksativnih svojstava i eliminisanja vode iz tkiva, zova se koristi i za skidanje kilograma. Na ovaj način, kao
i time što pojačava znojenje, pomaže da se eliminišu toksini iz organizma.

Zova podstiče proizvodnju mleka kod majki koje doje.

Obloge od zove ublažavaju upale i koriste se u slučajevima konjuktivitisa, ekcema na očnim kapcima.

Bobice zove je najbolje skuvati pre upotrebe, jer neke vrste mogu da budu blago toksične i da dovedu do mučnine i povraćanja. Sambucus nigra je jedina vrsta zove čije bobice se smatraju netoksičnim ako se jedu sirove. Ipak, zbog boljeg ukusa i svarljivosti, i njih bi najbolje bilo kratko prokuvati.

Bobice zove jačaju imunitet i imaju antioksidativno dejstvo.

Toplo vino od bobica zove koristi se kao lek za gušobolju i grip, kao i za pod-sticanje znojenja kako bi se snizila povišena temperatura.

Sok od bobica zove je starinski lek za prehladu, i ublažavanje simptoma bronhitisa i astme.

Čaj od bobica zove koristan je kod ublažavanja upale urinarnog trakta i bešike.

Sirove bobice deluju kao laksativ i diuretik.

Hemikalije iz cvetova i bobica zove pomažu kod problema sa sinusima (nakupljanje sluzi).

Ulje koje se dobija iz semena zove može da se koristi za masažu bolnih zglobova i protiv artritičnih bolova.

Čuveni austrijski herbaiista, otac Herman Jozef Vejdinger je u svojim knjigama o prirodnim terapijama, posebno isticao vrednosti zove. “Bobice zove čiste sistem organa za varenje i eliminišu toksine. To je najvažnije za dobro zdravlje. Bobice zove smanjuju upale, oslobađaju telo otrova. Na taj način uravnotežuju i emocije.”

Naučnici sa Univerziteta u Gracu istraživali su biološku aktivnost antocijanina iz bobica zove. Otkrili su da oni štite kardiovaskularni sistem, tako što smanjuju oksidaciju LDL holesterola, na taj način preventivno delujući protiv srčanog i moždanog udara.

Od svih saznanja o bobicama zove, najveće iznenađenje je izazvalo ono koje kaže da one smanjuju stres. Ovo je otkriće austrijskog endokrinologa dr Sepa Porta. Porta je otkrio i da ekstrakt bobica zove značajno skraćuje vreme oporavka posle fizičkih napora.

Jedno istraživanje je pokazalo da ekstrakt bobica zove sprečava razvoj virusa herpesa.

Sok od zove

Postoje brojni recepti za pravljenje soka od zove. Evo jednog:

ZA OVAJ SOK OD ZOVE POTREBNO JE
30 STRUKOVA CVETOVA ZOVE
3-4 ORGANSKI GAJENA LIMUNA
1.5 KG ŠEĆERA
50 G LIMUNSKE KISELINE
2-3 L KIPUĆE VODE.

KAKO SE PRAVI SOK OD ZOVE – RECEPT ZA PRIPREMANJE
Blago operite cvetove, kako biste uklonili prašinu i insekte. Grubo gustim češljom otkinite cvetove i stavite u veliku činiju. Pustite vodu da proključa i otopite šećer i limunsku kiselinu. Ostavite da se smlači. Zatim nasecite limun na kolutove i pomešajte sa zaslađenom vodom i cvetovima. Pokrijte krpom i ostavite 24-28 sati, procedite i sipajte SOK u flašu. Pre upotrebe soka od zove razblažite sa malo vode (prema ukusu).Osim ovog postoje i drugi uglavnom slični recepti za sok od zove.

Med od zove recept

Za med od zove potrebno je:
20-25 DOBRO OPRANIH CVASTI ZOVE
3 LIMUNA
1.5 KG KRISTAL ŠEĆERA
1.5 L VODE.

MED OD ZOVE RECEPT ZA PRIPREMANJE

Cvetove zove i jedan očišćen i na kolutove isečen limun bariti u vodi 15 minuta, potom ostaviti na hladnom mestu da stoji 24 časa i onda procediti. Dodati šećer i sok 2 limuna i na umerenoj vatri kuvati dok se ne zgusne. Kada se med od zove ohladi, sipati u tegle.

Džem od zove i jabuka

ZA DŽEM OD ZOVE POTREBNO JE:
600 G ZRELIH BOBICA ZOVE
400 G JABUKA
500 G KRISTAL ŠEĆERA
1 KAŠIČICA CIMETA
2-3 KARANFILIĆA
1 KESICA GELFIXA.

DŽEM OD ZOVE RECEPT ZA PRIPREMANJE

Cvasti sa bobicama zove dobro oprati i skinuti bobice. Za to se može koristiti i viljuška Bobice kuvati u većem loncu 10 minuta, procediti i izgnječiti, odstraniti kožice, vratiti vruć sirup od bobica u lonac, zgrejati do ključanja i potom dodati očišćene i na kockice isečene jabuke, karanfilić, cimet, šećer i Gelfix prema uputstvu na kesici. Kuvati uz neprekidno mešanje sve dok se masa ne zgusne i tada izvaditi karanfilić. Vrelim džemom od zove puniti tegle zapremine 300 ml ili 500 ml sa zatvaračem. Dobro zatvorene tegle sa džemom od zove ostaviti 3-4 sata okrenute na poklopac ili sterilizovati 20 minuta na temperaturi od 85 stepeni.
Umesto jabuka za ovaj džem od zove mogu se i upotrebiti kupine ili kruške, a isto tako se džem može pripremiti i samo od bobica zove.

Slično>>> Liker i pekmez od bobica zove

Za upotrebu u kuhinji važi pravilo da cvetove treba obrađivati bez prethodnog pranja, kako bi se sačuvala prijatna aroma zove. Zato je veoma važno da cvetove pažljivo otresete i proberete, kako biste uklonili sve eventualne insekte koji se nalaze među cvetovima. Svežu limunadu i sirup od zove treba brzo potrošiti, jer se vremenom stvaraju bakterije. Dodatkom limuna ili limunske kiseline, produžićete trajnost ovih proizvoda.

Cvet zove

Cela cvast i sa peteljkom od 1 cm dužine se bere i stavlja u korpu, najbolje pre podne, u periodu od maja do jula.
Cvetovi se suše u senci. Najbolje je obesiti ih na kanap. Kada se osuše, najbolje je držati ih u dobro zadihtovanoj posudi ili papirnim kesama u suvoj prostoriji.

Čaj od zove je efikasan kod nazeba, olakšava iskašljavanje, povećava imunitet i potpomaže razmenu materija u organizmu.Zova je odlično sredstvo za grgoranje koje sekoristi kod upala usne duplje.

Sušenje i konzerviranje

Sveže obrani cvetovi, koji nisu za momentalnu upotrebu, mogu senaopako okačiti – da se suše. Kasnije se cvetići po-beru sa grančica i njima se pune tegle sa vakumskim zatvaračem – tako da se uvek imaju rezerve za čaj od zove.

Zova gajenje

Zova se veoma lako gaji i uspeva u skoro svim vrstama tla.Zova je otporna biljka, koja uspeva kako u gradskim uslovima, tako i na selu, a otporna je i na zimu i mraz. Može se rasađlvati tokom cele godine, bez ikakvih posledica.
Zova svojim drvetom ili žbunom zauzima dosta mesta, pa je zato ljudi sa malim baštenskim površinama nerado gaje. Ipak, danas postoje brojne vrste do kojih se došlo mutacijama i ukrštanjem. Aurea je jedna od najboljih, sa žutim lišćem. Mlada biljka dobro napreduje, čak i u suvoj zemlji. Druge dekorativne vrste su: Madonna, Marginata i Aureomarginata. Sjajna osobina ovih i njima sličnih vrsta jeste ta što se mogu potkresati u proleće i na taj način se dobije jaka biljka. Ako je rasadite u leto, izgubićete dosta bobica, ali ćete zauzvrat dobiti sveže lišće i zaobljenu biljku. Ako odsečete stare, niže grane, do-bićete malo drvce.
Još jedna omiljena vrsta zove se Pulverulenta i ima mlado lišće poprskano belom bojom.
Sve pomenute vrste imaju tipično lišće, ali se dve vrste razlikuju. Laciniata ima veliko lišće koje je duboko zasečeno tankim jednakim trakama.

Za najlepšu i najkorisniju zovu smatra se vrsta sa ljubičastim cvetovima. Jedno vreme se vrsta Guincho smatrala najboljom, da bi se potom pojavila Thundercloud. Posle njih su se, krajem devedesetih godina, pojavile dve nove vrste: Black Beauty (Crna lepotica) i Black Lace (Crna čipka). Rečje o sjajnim žbunovima sa mirišljavim ružičastim cvetovima koji odskaču od crnog lišća. Snažne biljke, lake za gajenje, dobijaju najlepšu boju listova na jakom suncu. Rasađivanjem se smanjuje cvetanje, a podstiče lepše lišće.

Osim pomenutih vrsta obične zove, u mnogim garden-centrima se može naći Sambucus racemosa. Ova biljka rodom iz Azije veoma je različita, jer, umesto da ima buketiće cvetova raspoređene duž stabljika, ima cvetove na krajevima grančica. Kada je toplo leto, javljaju se plodovi u vidu crvenih bobica, koji se ne smeju svezi jesti, ali posle termičke obrade ceđenjem dobija se sok od kojeg se može spremati pekmez.
Saznaj više>>> Crna zova