Za proizvodnju zelenih klica najčešće se koriste pšenica, sočivo, soja, grašak, uljana repica, proso, zatim raž, ovas, suncokret, bademi…
Postoji li jednostavan način za održavanje dobrog zdravlja, čarobna formula vitalnosti i eliksir mladosti? Stručnjaci kažu da postoji, a to su – zelene klice. Redovnom upotrebom klica, koje sadrže obilje minerala i vitamina, podižemo nivo energije, poboljšavamo opšte zdravstveno stanje, kvalitet kože, kose i noktiju, a pritom se osećamo i izgledamo mlađe.
Klice su niskokalorična namirnica koja olakšava varenje i uklanja toksine iz organizma, a pored toga blagotvorno deluje na zdravlje srca i krvnih sudova.
Klice su veoma bogate hranljivim sastojcima i od davnina se koriste kao pomoć u lečenju mnogih bolesti. Postoje zapisi koji pokazuju da su u drevnoj Kini jos pre pet vekova lekari spoznali kvalitet ove namirnice i prepisivali je za lečenje raznih zdravstvenih poremećaja. Prednosti klijanja semena opisani su još u Bibliji, ali je ipak bilo potrebno mnogo vremena da ljudi to uvide. Reč je o pravoj riznici zdravlja, jer poznato je da klice sadrže do sto puta više enzima od nekuvanog voća i povrća. Jedna od najvećih prednosti klica jeste to što se veoma lako pripremaju – potrebni su vam samo semenke žitarica ili povrća (pšenice, suncokreta, sočiva, deteline) , tegla i voda. Uz minimum truda i strpljenja, svoju ishranu možete ućiniti mnogo zdravijom.
Bogate vitaminima i mineralima
Klice su namirnica koja je dragocen je izvor vitamina, minerala i proteina, čiji se sadržaj višestruko povećava klijanjem. Takođe, tokom klijanja stvara se vitamin C, snažni antioksidans koji se bori protiv štetnih slobodnih radikala u telu, te smanjuje rizik od raznih infekcija.
Zelene klice sadrže vitamin B1, koji obnavlja nervni sistem, i jedan su od najboljih izvora vitamina E. Osim toga, visok nivo vitamina K igra ključnu ulogu u procesu zgrušavanja krvi i značajan je u trudnoći jer pomaže u prevenciji pobačaja i krvarenja. Klice su izuzetno bogate i gvožđem, pa se redovnim konzumiranjem (to naročito važi za žene) može sprečiti pojava anemije, čiji su simptomi malaksalost, nedostatak koncentracije, mučnina i vrtoglavica. U odnosu na voće i povrće, klice sadrže znatno više kalijuma, koji je važan za kardiovaskularni sistem.
Isklijalo seme suncokreta, pšenice, sočiva, pasulja itd. sadrži obilje minerala i vitamina, podiže nivo energije, poboljšava opšte zdravstveno stanje, kvalitet kože, kose i noktiju i omogućava nam da se osećamo i izgledamo mlađe.
Klijave namirnice idealne su u svako godišnje doba, ali su naročito korisne zimi, kad nam je na raspolaganju mali izbor svežeg voća i povrća, iako klice predstavljaju život i spadaju među najvrednije namirnice za čoveka, kod nas se one vrlo retko koriste. Čak i integralne žitarice, mahunarke i semenke, od kojih se klice prave, veoma retko koristimo u redovnoj ishrani. Klice možemo proizvesti sami, a možemo ih nabaviti i u prodavnicama zdrave hrane. Veoma se jednostavno koriste i blagog su ukusa, te nema razloga da vitamine i minerale uzimamo iz sintetičkih preparata kad nam priroda daje sve to – i još mnogo više – upravo u klicama.
Poboljšavaju varenje
Klice su niskokalorična namirnica čiji se složeni ugljeni hidrati tokom procesa klijanja dele na proteinske molekule, lake za varenje. Sadrže obilje enzima i vlakana, koja poboljšavaju varenje i stimulišu rad creva, pružaju osećaj sitosti, sprečavaju prejedanje, uklanjaju toksine iz organizma, pomažu u mršavljenju, kao i održavanju optimalne ravnoteže crevne flore. Redovno konzumiranje klica sprečava dejstvo slobodnih radikala na zdrave ćelije u organizmu i smanjuje rizik od razvoja raka.
Čuvaju srce
Klice su bogat izvor omega-3 masnih kiselina, imaju antioksidansna svojstva blagotvorno deluju na zdravlje srca i krvnih sudova. Visok sadržaj kalijuma poboljšava cirkulaciju i smanjuje napetost u arterijama i krvnim sudovima, kao i rizik od srčanog i moždanog udara. Istraživanja koja je sproveo Američki institut za zdravlje pokazala su da klice pomažu u sprečavanju ateroskleroze, kao i da snižavaju nivo lošeg holesterola. Takođe, čuvaju zdravlje očiju i sprečavaju pojavu glaukoma, katarakte i makularne degeneracije.
Napomena: Klice bi trebalo jesti u sirovom obliku, jer zagrevanjem gube veći deo nutritivnih vrednosti. Ako ih sami pripremate, obavezno vodite računa o higijeni i ispitajte ih nekoliko puta dnevno, jer vlaga stvara odličnu podlogu za razvoj bakterija i gljivica.
Savršenstvo klijanja
Poznato je da su integralne žitarice, mahunarke i semenke obavezan deo zdrave ishrane, da treba da čine osnovu čovekove ishrane i da su od ogromnog značaja za zdravlje. Kad iste ove namirnice proklijaju, postaju još korisnije za ljude. Prilikom klijanja aktiviraju se sve materije iz semena i iz složenog prelaze u prostiji oblik: skrob prelazi u proste šećere, belančevine u amino-kiseline i peptone, a masti se razlažu na slobodne masne kiseline. To znači da su klice tokom ovog procesa već napola svarene, te zahtevaju minimalnu energiju za varenje i veoma su pogodne za asimilaciju. Zbog ovoga, mahunarke i žitarice, koje inače mogu uzrokovati alergijsku reakciju, u obliku klica ne mogu da izazovu ovakve posledice. Osim toga, biohemijski procesi u toku klijanja višestruko povećavaju prehrambenu i lekovitu vrednost klica, pa se tako sadržaj vitamina C povećava za čak oko 500%, a vitamina A za 300%.
Kome se preporučuju
Klice u redovnoj ishrani najčešće koriste makrobiotičari i vegani, dok se ostali odlučuju za njihovu upotrebu obično onda kad imaju neki zdravstveni problem. Međutim, klice slobodno može da koristi svako, i to najbolje kao deo redovne ishrane radi očuvanja dobrog zdravlja i prevencije bolesti. Proklijala zrna pšenice, ovsa, sočiva itd. jačaju imunološki sistem, stimulišu izbacivanje toksina, sprečavaju prehlade i upale, pomažu u slučaju raka, dijabetesa, anemije, problema s kičmom i zglobovima, bolesti srca i krvnih sudova, migrene, a posebno se preporučuju deci, starijim ljudima, trudnicama, kao i onima koji vode aktivan život.
Dokazano je da klice jačaju potenciju, ubrzavaju metabolizam i pomažu u regulaciji telesne težine, podmlađuju organizam, poboljšavaju kvalitet kože, kose i noktiju.
Koje seme koristiti za klijanje
Svako seme može da isklija, ali lucerka se smatra kraljicom klijanja, a njene klice su poznate kao alfa-alfa klice. Posle lucerke najčešće se za klijanje koriste pšenica, sočivo, soja, grašak, uljana repica, proso, zatim raž, ovas, suncokret, bademi… Klice rotkve veoma su blagog i prijatnog ukusa, te su pogodne za pripremu salata. Važno je istaći da izlomljena zrna nemaju nikakvu vrednost i ne mogu da proklijaju. Za kvalitetno klijanje potrebni su zdravo seme, mrak, toplota i dovoljno, ali ne previše vlage.
Kako koristiti klice
Jedan od razloga što retko koristimo klijave proizvode jeste to što baš i nismo sigurni šta s njima da radimo i kako da ih konzumiramo. Ako nam se ukus klica odmah ne dopadne, uglavnom odustajemo od njihove upotrebe. Međutim, treba im pružiti šansu, probati više vrsta klica i pronaći ukus koji nam najviše odgovara, pokušati s različitim načinima primene klica u kuhinji, jer sigurno postoji neki koji će nam odgovarati. Na primer, ako prvi put uvodite klice u ishranu, birajte one koje imaju blag ili neutralan ukus, poput alfa-alfa klica i klica uljane repice. Možete ih izblendirati s omiljenim voćem i medom pa popiti u obliku šejka. Stavite ih na sendviče s nekim vama omiljenim namazom. Dodajte ih u salate od povrća, u voćne salate, supe pre služenja, deserte. U voćnu salatu, recimo, možete staviti iseckane klice suncokreta. Za koju god kombinaciju da se odlučite, preporučljivo je da klice jedete u sirovom obliku, mada neki stručnjaci savetuju i njihovo prokuvavanje. Mogu se jesti čim se pojavi klica, ali smatra se da su najhranljivije oko 70 sati od početka klijanja. Klice se čuvaju u frižideru najduže tri do četiri dana, a pre upotrebe ih obavezno treba oprati. Osobe kojima je stalno toplo mogu jesti klice tokom cele godine, dok oni kojima je češće hladno treba da ih koriste u proleće i leto.
Kako proizvesti klice
Postoji više tehnika koje su pogodne za kućnu upotrebu, a evo nekih od najjednostavnijih:
Klijanje u tegli
Teglu sa širokim otvorom dopola napunite željenim semenom i vežite je gazom, a potom sipajte toliko vode koliko je potrebno da se seme natopi. Nakon osam do dvanaest sati teglu okrenite kako bi se voda iz nje ocedila. Proces klijanja trajaće do tri dana, a da bi do toga došlo, semenke uvek moraju biti vlažne, te je neophodno da se dva ili više puta dnevno ispiraju. Takođe je veoma važno da ih uvek dobro ocedite. Klice su spremne za upotrebu onda kad dostignu dužinu od jednog do pet centimetara.
U cediljki
Stavite lanenu krpu u žičanu cediljku, a zatim sipajte seme koje je preko noći bilo u vodi, pokrijte krpom i ostavite da stoji na tamnom i toplom mestu. Dva-tri puta dnevno ispirajte seme toplom vodom direktno u cediljki ili ga dobro isprskajte vodom.
Na tacni
Seme oprerite i ostavite da prenoći u vodi kako bi nabubrilo, a zatim ga stavite na tacnu na koju ste prethodno postavili pamučnu tkaninu ili gazu namočenu vodom. Zrna pokrijte istom takvom tkaninom. Tacnu držite na sobnoj temperaturi, a gornju tkaninu s vremena na vreme kvasite kako bi se održavala vlažnost.
Alfa-alfa klice
U prodaji najčešće nailazimo na klice lucerke, poznate i kao alfa-alfa klice. Neutralnog su ukusa, te ih lako prihvataju i odrasli i deca. Bogate su proteinima, vitaminima B1, B2, E, K, D, a naročito vitaminom A, mineralima poput fosfora, magnezijuma, gvožđa i kalcijuma, te hlorofilom. Pomažu u prevenciji i lečenju anemije, osteoporoze, raka, jačaju imunitet, sprečavaju tegobe koje prate menopauzu, potpomažu rast i razvoj dece, daju snagu starijim osobama i povećavaju izdržljivost kod sportista. Alfa-alfa klice su jedne od retkih namirnica koje mogu da zadovolje potrebu organizma za esencijalnim masnim kiselinama. Najukusnije i najkorisnije su ako se jedu sveže – u salatama, šejko-žvima, sendvičima…
Recepti
U blender stavite šaku crvenog bobičastog voća (odmrznutog), jedan kivi, bananu, pregršt alfa-alfa klica koje ste prethodno oprali, dve kašičice meda i pola kašičice kurkume. Sipajte 1,5 dcl filtrirane vode i sve dobro izblendirajte. Popijte ujutru na prazan stomak. Koristite ovaj šejk svakodnevno mesec dana, pa napravite pauzu.
Krem čorba od karfiola i klica
Sastojci:
1 veći karfiol
2 krompira
1/3 glavice brokolija 2 šake klica
biber
1/2 praziluka 1.5 l pileće supe
Priprema:
1. Karfiol i brokoli odvojiti na cvetove, a krompir i prazio luk iseći
2. Povrće stavili u šerpu, naliti pilećom supom pa kuvati dok ne omekša.
3. Polom procediti povrće, dodati šaku klica i sve zajedno izmiksati štapnim mikserom.
4. Ispasirano povrće vratiti u supu u kojoj se prethodno kuvalo, posoliti, pobiberiti i kratko vratiti na ringlu.
5. Servirati u tanjire i posuti kikama.
