Menierova bolest – simptomi, uzroci i lečenje

Menierova bolest (morbus Menier) je oboljenje praćeno vertigom (vrtoglavicom sa snažnom iluzijom kretanja u prostoru), tinitusom (zvonjavom, zujanjem i šumom u ušima) i progresivnom nagluvošću. Lek za Menierovu bolest ne postoji, međutim, postoje neki načini za lečenje koji ublažavaju stanje.

Procenjuje se da 1 od 1000 osoba pati od Menijerove bolesti. Bolest ili sindrom može da se javi u bilo kom životnom dobu, mada se najčešće razvija kod osoba starosti između 40 i 60 godina.

Prema Nacionalnom institutu za gluvoću i druge komunikativne poremećaje, u SAD približno 615.000 ima ovo oboljenje. U Engleskoj je učestalost ovog oboljenja 57 na 100.000 stanovnika, a u Francuskoj samo 7. O prisustvu ovog oboljenja u Srbiji ne postoji statistika.

U ovom članku saznajte koji su uzroci, simptomi, lečenje i komplikacije Menierove bolesti.

Menierova bolest osnovne činjenice

Ovo su neki od najbitnijih podataka o Menierovoj bolesti. U nastavku članka ćemo se svakim od njih baviti detaljnije.

Menierova bolest podrazumeva disfunkciju unutrašnjeg uha
do danas nije otkriven lek za Menierovu bolest
najčešći simptomi Menierove bolesti su vertigo, vrtoglavica, mučnina i progresivna nagluvost
nešto ređi simptomi su anksioznost i depresija
tačan uzrok Menierove bolesti nije poznat
ne postoje ispitivanja za Menijerovu bolest pa lekar postavlja dijagnozu na osnovu razgovora sa pacijentom o simptomima i anamneze
osobama koje pate od Menierove bolesti proveravaju se sluh i ravnoteža
mada nema leka, pojedini medikamenti mogu da ublaže simptome, a u njih spadaju diazepam i neki diuretici
Menierova bolest retko zahvata oba uha (obično se javlja jednostrano)
ponekad neznatne promene u načinu ishrane imaju pozitivno dejstvo na simptome Menijrove bolesti

Šta je Menierova bolest ?

Bolest je dobila ime po Prosperu Menijeru (1799-1862), francuskom lekaru koji je prvi, u članku objavljenom 1861. godine, objasnio da je uzrok vertiga poremećaj unutrašnjeg uha.

Menierova bolest se javlja zbog disfunkcija endolimfatičke kesice (polukružnih kanala) u unutrašnjem uhu – poznate i kao ušni lavirint. Lavirint je sistem malih kanala ispunjenih tečnošću koji mozgu šalju signale za zvuk i ravnotežu. To je nepredvidiva bolest koja zahteva različite vrste lečenja.

Menierova bolest simptomi

Simptomi se razlikuju od osobe do osobe. Simptomi Menierove bolesti mogu naglo da se jave, a njihova učestalost i trajanje se razlikuje.

Simptomi su nešto što pacijent oseća ili otkriva, poput vrtoglavice, dok su znakovi nešto što primećuju druge osobe, uključujući i lekara, poput kožnog osipa, na primer.

U glavne simptome spadaju:

Vertigo – je obično najupečatljiviji simptom Menijerove bolesti koji podrazumeva:
- osećaj da se vrtite, čak i kada ste nepokretni
- vrtoglavica
- povraćanje
- mučnina
- neujednačeni otkucaji srca (palpitacije)
- znojenje

Napad vertiga može da traje od nekoliko minuta do više sati. Kako je teško predvideti nastupajući napad vertiga, preporučljivo je da pacijenti uvek imaju pri ruci lekove koje uzimaju zbog ovog simptoma. Vertigo može da ometa upravljanje motornim vozilom, rukovanje mašinama, uspinjanje merdevinama, rad na skeli i plivanje.

Povezano>>> Bolest vertigo i Menijerova bolest simptomi i uzroci

Tinitus – znači da osećate šum ili zvonjavu, zujanje, bučanje, zviždanje ili šištanje u uhu, koje potiče iznutra (ne iz spoljašnje okoline). Bićete mnogi svesniji ovog osećaja u tihom okruženju ili kada ste umorni.
Nagluvost – ili gubitak sluha može da bude promenljiva, naročito na samom početku bolesti. Pacijent može da bude izuzetno osetljiv na jake zvukove. Na kraju, većina pacijenta se suočava sa dugotrajnim gubitkom sluha, u nekom stepenu.

Menierova bolest stadijumi

Rani stadijum – karakterišu iznenadni i nepredvidivi napadi vertiga. Tokom napada, pacijent obično ima mučninu, vrtoglavicu i povraćanje. Napad može da traje od 20 minuta do čitava 24 sata. Tokom napada u izvesnoj meri dolazi do gubitka sluha, koji se vraća u normalno stanje nakon toga. U uhu može da se osećaj nelagode ili zapušenosti, kao i ispunjenosti i pritiska (auralna ispunjenost). Tinitus je takođe česta pojava.
Srednji stadijum – podrazumeva nastavljanje napada vertiga koji su obično manje jačine. S druge strane, tinitus i nagluvost se pojačavaju. Neki pacijenti u ovom stadijumu imaju periode potpune remisije (odsutnost aktivnosti bolesti) – simptomi se jednostavno povlače i izgleda kao da su prošli zauvek. Ovi periodi remisije mogu da traju nekoliko meseci.
Odmakli stadijum – podrzumeva sve ređe napade vertiga, a u nekim slučajevima oni se više ne ponavljaju. Međutim, problemi sa ravnotežom i dalje su prisutni. Pacijenti će imati posebno izražen osećaj nestabilnosti u tami, pošto će im usled manjka vizuelnog osećaja biti teže da održavaju ravnotežu. Nagluvost i tinitus se tipično progresivno pojačavaju kad Menierova bolest dođe u treći stadijum.

Navedeni simptomi (poznati kao sekundarni simptomi), takođe su mogući:

Anksioznost, stres i depresija – Usled nepredvidivosti Menijerove bolesti, brojni pacijenti postaju anksiozni, depresivni ili stresirani. Bolest može da ima štetan uticaj na rad pacijenta, naročito kod onih koji moraju da rade na merdevinama ili rukuju mašinama. Kako se sluh progresivno pogoršava, pacijentima može da bude sve teže da stupaju u interakciju sa drugim osobama.

Neke osobe ne mogu da upravljaju motornim vozilom, što im dodatno ograničava nezavisnost, napredovanje na poslu, slobodu i pristup društvenim vezama. Veoma je važno da pacijenti kažu lekaru da li osećaju stres, anksioznost i/ili depresiju.

Menierova bolest uzroci

Stručnjaci veruju da ovu bolest izaziva abnormalan sastav i/ili količina tečnosti u unutrašnjem uhu. Međutim, oni ne znaju šta dovodi do ovih promena u unutrašnjem uhu.

U unutrašnjem uhu se nalazi grupa povezanih prolaza i šupljina – ušni lavirint. Spoljnji deo unutrašnjeg uha se nalazi tamo gde i koštani lavirint. Unutar njega je meka struktura membrane (membranozni lavirint), manja verzija koštanog lavirinta, sličnog oblika.

Membranozni lavirint sadrži endolimfu – tečnost. Membranozni lavirint ima senzore koji podsećaju na dlake, a koji su odgovorni za kretanje tečnosti. Senzori stvaraju nervne impulse koji se šalju u mozak.

Različiti delovi unutrašnjeg uha aktivno učestvuju u različitim vrstama čulnog opažanja:

Naša sposobnost da opažamo promenu kretanja u bilo kom smeru dolazi od senzora u delu membrane koja se nalazi u vestibulumu (centralni deo koštanog lavirinta).
Tri petlje (polukružna kanala) granaju se sa jedne strane vestibuluma. Senzori u polukružnim kanalima pomažu nam da održavamo ravnotežu; oni osećaju naše kružno kretanje.
Sa druge strane vestibuluma se nalazi kohlea (struktura koja oblikom podseća na puža) – ovo je slušni deo unutrašnjeg uha. Kosti u srednjem uhu vibriraju i stvaraju talase u tečnosti unutrašnjeg uha – senzori u kohlei (pužu) tumače ove talase i prevode ih u impulse koji se šalju u mozak.

Da bi svi senzori u unutrašnjem uhu pravilno funkcionisali, tečnost mora da bude pod pravim pritiskom, da zapremina bude odgovarajuća, a hemijski sastav pravilan.Kad se razvije Menierova bolest, menjaju se svojstva tečnosti unutrašnjeg uha, usled čega nastaju simptomi bolesti.

Menierova bolest veoma retko zahvata oba uha.

Dijagnostikovanje Menierove bolesti

Nažalost, ne postoji nikakav test kojim se brzo dijagnostikuje Menierova bolest. Lekar može da razgovara sa pacijentom i da ga pregleda, takođe da mu postavi neka pitanja o zdravstvenom stanju i porodičnoj istoriji bolesti, kao i da uzme u obzir znakove i simptome.

Lekar će postavljati ova pitanja:

Koliko su jaki simptomi?
Koliko često se simptomi javljaju?
Koje lekove pacijent uzima?
Da li je pacijent imao nekih problema sa ušima u prošlosti?
Kakvog je opšteg zdravlja?
Da li je bolovao od infektivnih bolesti i alergija?
Da li u porodici postoje članovi sa problemima povezanim sa unutrašnjim uhom?

Da bi se potvrdila Menierova bolest, moraju biti prisutna sva tri primarna simptoma:

Vertigo – dva ili više napada, u trajanju od najmanje 20 minuta, po svakom napadu
Tinitus i/ili auralna ispunjenost
Nagluvost – pacijenta bi trebalo uputiti specijalisti za ORL (uho, grlo, nos) koji će ustanoviti razmere gubitka sluha pre nego što se postavi dijagnoza

Još nekoliko drugih bolesti i zdravstvenih stanja imaju slične simptome – što otežava dijagnostikovanje Menijerove bolesti – uključujući i infekcije uha i neke oblike migrene. Obično se dijagnoza uspostavlja posle izvesnog vremena i nakon što šablon ponavljajućih napada postane uočljiv i može da se posmatra.

Utvrđivanje razmera gubitka sluha

Audiometrija – je pregled kojim se utvrđuje razmera gubitka sluha koju je kod pacijenta izazvala bolest. Audiometar proizvodi tonove različite jačine i frekvencije. Pacijent sluša pomoću slušalica i daje znak kada čuje zvuk ili kada zvuka više nema.

Ovaj test funkcioniše samo pod uslovom da pacijent normalno čuje na jedno uho – tako specijalista može da napravi poređenje. Audiometrija može da bude manje delotvorna u ranom stadijumu jer je gubitak sluha obično privremen.

Ovim testom može da se utvrdi da li problem sa sluhom potiče iz unutrašnjeg uha ili zbog nerva koji povezuje unutrašnje uho sa mozgom (tremno-pužni nerv).

Grafički prikaz testa sluha audiometrijom naziva se audiogram.

Stanje ravnoteže

Brojne osobe kod kojih se razvila Menierova bolest, u izvesnoj meri imaju stalnih problema sa ravnotežom, čak i kada izgleda da se osećaj za ravnotežu vratio u normalno stanje između napada vertiga.

Elektroinstagmografija (ENG) ispituje kretnje oka da bi procenila funkcionisanje ravnoteže. Mišići koji kontrolišu kretanje oka su povezani sa senzorima za ravnotežu u unutrašnjem uhu – to je veza koja ljudima omogućava da okrenu glavu dok su im oči usredsređene na jednu tačku. Na kožu pored očiju i na čelo se postavljaju elektrode. Topla i hladna voda ili vazduh se uvode u ušni kanal. Mere se nevoljne kretnje oka koje su odgovor na ovu stimulaciju. Abnormalnosti mogu da ukažu na probleme sa unutrašnjim uhom.
Testiranje na rotirajućoj stolici je još jedan oblik testiranja kojim se meri kretanje u unutrašnjem uhu ispitivanjem kretnji oka. Obično se bolje podnosi od ENG testiranja. Pacijent sedi na stolici u maloj zatamnjenoj kabini. Elektrode se postavljaju pored očiju, a stolica, kojom upravlja računar, različitim brzinama se okreće lagano napred-nazad. Kretanje stimuliše unutrašnji sistem za ravnotežu i izaziva nistagmus (kretnje očiju/titranje očiju) koje beleži računar i nadgleda infracrvena kamera. Rotirajuća stolica ne može da obezbedi specifične dijagnostičke informacije o svakom uhu ponaosob – za razliku od ENG testa.
VEMP testiranje (test vestibularnih evociranih miogenih potencijala) je test kojim se meri funkcija senzora u vestibulumu unutrašnjeg uha koji detektuju promenu smera kretanja. Ovi senzori su blago osetljivi na zvuk. Kada se izlože zvuku, dolazi do različitog stepena kontrakcija mišića vrata. VEMP test može indirektno da izmeri funkcionisanje unutrašnjeg uha.
Posturografija je test kojim se utvrđuje od kog dela sistema za ravnotežu pacijent najviše zavisi i šta može da izaziva probleme. Pacijent nosi bezbednosne pojaseve, stoji bosonog na specijalnoj platformi i mora da odražava ravnotežu pod različitim okolnostima. Oslanjamo se na različita čula da bismo održali ravnotežu, uključujući vid, unutrašnje uho ili osećaje na koži, u mišićima, tetivama i zglobovima.

Lekar će možda želeti da isključi druge moguće bolesti i stanja zbog kojih se javljaju simptomi kao i oni koje izaziva Menierova bolest, kao što su tumor mozga ili multipla skleroza. Kako bi to mogao da uradi, može da zatraži sledeće preglede:

MRI (magnetna rezonantna tomografija) – magnetno polje i radio talasi stvaraju 3D sliku mozga na ekranu računara (monitoru).
CT (kompjuterizovana tomografija) – brojne rendgenske slike stvaraju slike poprečnog preseka unutrašnjih struktura organizma.
Audiometrija auditornog odgovora moždanog stabla – kompjuterizovano merenje auditorne funkcije koje koristi odgovor koji stvara tremno-pužni nerv u moždanom stablu. Ovaj test je poznat i kao audiometrija evociranog odgovora moždanog stabla. Ovaj test može da utvrdi da li je tumor taj koji narušava funkciju tremno-pužnog nerva (zapravo nerva koji je sastavljen iz dva korena, tremnog i pužnog).

Menierova bolest lečenje

Mogući načini za lečenje Menierove bolesti

Premda lek za Menierovu bolest ne postoji, postoje neki načini lečenja koji pacijentu mogu da pomognu da kontroliše neke simptome Menijerove bolesti.

Lekovi za vertigo – Prepisuju se pacijentima radi ublažavanja intenziteta napada, a uzimaju se u toku samog napada vertiga. U takve lekove spadaju:

Lekovi protiv bolesti kretanja – u primere spadaju meklizin i diazepam. Pomažu protiv osećaja vrtoglavice, kao i mučnine i povraćanja.
Lekovi protiv mučnine – prohloroperazin se pokazao delotvornim za lečenje mučnine tokom napada vertiga.

Diuretici – Kombinacija triamterena i hidrohlorotiazida smanjuje zadržavanje (retenciju) tečnosti. Smanjenjem količine tečnosti koju organizam zadržava, zapremina i pritisak tečnosti u unutrašnjem uhu pacijenta može da se popravi, što rezultira manje snažnim i manje čestimneprijatnostima koje izaziva Menierova bolest.

Dugotrajno uzimanje diuretika može u organizmu da osiromaši nivo minerala, poput kalijuma. Pacijenti bi trebalo da nadopunjuju ishranu namirnicama sa visokim sadržajem kalijuma, kao što su banane, dinja, spanać, sladak krompir i pomorandže.

Promene u načinu ishrane – Neke promene u ishrani mogu da smanje retenciju tečnosti u organizmu. Obično, što manje tečnosti pacijent zadržava u organizmu, to su manje česti i slabiji i simptomi Menierove bolesti.

Za ove mere je dokazano da su od pomoći pacijentima kod kojih je dijagnostifikovana Menierova bolest:

Više manjih obroka ujednačeno raspoređenih tokom dana pomažu kod regulacije tečnosti u organizmu. Umesto tri velika obroka dnevno, probajte šest manjih.
Jedite manje slanu hranu – što manje soli konzumirate, to će i organizam zadržavati manje tečnosti. Ne solite jela. Izbacite džank hranu.
Izbacite MSG (mononatrijum glutamat) – nijedna namirnica koja sadrži MSG ne bi smela da se nalazi na vašem spisku za kupovinu.

Kofein – Kofein dokazano čini tinitus glasnijim. Ako u potpunosti budete izbegavali kofein, videćete poboljšanje simptoma.Osobe kod kojih se pojavila Menierova bolest bi trebalo da prestanu da piju kafu.

Pušenje – Značajan broj pacijenata je prijavio poboljšanje simptoma nakon prestanka pušenja.

Stres, anksioznost – Stručnjaci nisu sigurni da li stres i anksioznost izazivaju simptome ili su posledica bolesti. Međutim, neke studije ukazuju da dobra kontrola stresa i anksioznosti može da ublaži intenzitet simptoma.

Ako nivo anksioznosti, i moguće depresije, utiču na vaš život ili želite da imate bolju kontrolu, razgovarajte sa lekarom. Profesionalna psihoterapija, kao i neki lekovi, poznati su po tome da pomažu brojnim pacijentima sa Menijerovom bolešću.

Injekcije za srednje uho – Neke injekcije za srednje uho (ubrizgavaju se u srednje uho) mogu da ublaže simptome vertiga. U njih spadaju:

Gentamicin – Antibiotik koji smanjuje funkciju uha za ravnotežu pa drugo uho preuzima kontrolu nad ravnotežom tela. Gentamicin može da smanji jačinu i učestalost napada vertiga. Postoji rizik od daljeg gubljenja sluha.
Steroidi – Neki pacijenti su prijavili bolju kontrolu nad napadima vertiga zahvaljujući steroidima poput deksametazona. Deksametazon je manje delotvoran od gentamicina, mada je rizik od daljeg gubitka sluha manji.

Operacija – Ovo može da bude mogućnost za pacijente koji ne reaguju na druge metode lečenja, kao i one sa kod kojih Menierova bolest izaziva izuzetno teške simptoe. U vrste operacija spadaju:

Dekompresija endolimfatičke kesice – Mali deo kosti iznad endolimfatičke kesice se uklanja. Povremeno se postavlja i šant (cev kroz koju otiče višak tečnosti iz unutrašnjeg uha).
Labirintektomija – Jedan deo unutrašnjeg uha se uklanja hirurškim putem. Na taj način zahvaćeno uho gubi obe funkcije – slušnu i ravnotežnu. Ova procedura se praktikuje samo kada je pacijent ili potpuno ili skoro potpuni gluv na jedno uho.
Sekcija vestibularnog nerva – Ova operacija podrazumeva presecanje vestibularnog nerva. Ovaj nerv povezuje senzore za pokret i ravnotežu u unutrašnjem uhu i šalje signale u mozak. Sekcija vestibularnog nerva za cilj ima očuvanje sluha u zahvaćenom uhu, dok istovremeno leči probleme sa vertigom.

Vestibularna rehabilitacija – Pacijenti koji imaju probleme sa ravnotežom između napada vertiga, mogu da imaju koristi od vežbi i aktivnosti kojima je cilj da pomognu organizmu i mozgu da ponovo steknu sposobnost pravilne prerade podataka o ravnoteži.

Slušni aparat – Pacijenti kod kojih Menierova bolest izazove nagluvost, mogu da imaju koristi od slušnog aparata. Slušni aparat je instrument koji pomaže da čujemo.

Menierova bolest komplikacije

Najveći problem do koga dovodi Menierova bolest je to što ne znate kada će se dogoditi napad vertiga. Pacijent će možda morati da leži i da propušta društvene, zabavne, radne ili porodične aktivnosti. Ovi pacijenti su izloženi i većem riziku od padova, nesreća u toku vožnje motornog vozila ili upravljanja mašinama, kao i od zapadanja u depresiju ili visokog nivoa anksioznosti.

U brojnim zemljama institucije za izdavanje vozačkih dozvola, kao što je DVLA (Driver Vehicle Licensing Agency) u Velikoj Britaniji, propisuju da morate odmah da prestanete da vozite, ukoliko ste vozač motocikla ili automobila sa nedavno dijagnostikovanom Menijerovom bolešću. Nećete smeti da vozite sva dok ne budete u stanju da kontrolišete simptome bolesti na zadovoljavajući način – za ovo vam je potrebna potvrda lekara opšte prakse ili specijaliste ORL.

Osobi koja vozi teretna vozila ili vozila za prevoz putnika, a kod koje je dijagnostikovana Menierova bolest, dozvola će biti oduzeta ili neće moći da je dobije zbog bolesti. Ponovno dobijanje dozvole je moguće tek nakon propisanog vremenskog perioda bez simptoma.