Gornji i donji pritisak – povišen – krvni pritisak 140 sa 90

Šta je srčani pritisak ?

Krvni pritisak je jedna jednostavna mera ukupnog ili čak trenutnog zdravlja i, kada je normalan, odražava dobre kardiovaskularne funkcije i cirkulaciju krvi. Iako normalan krvni pritisak ne isključuje mogućnost bolesti, to je važan znak dobrog zdravlja.

Šta je srčani pritisak?

Srčani pritisak je mera koliko jako srce čoveka mora da radi da pumpa krv kroz telo. Krv nosi kiseonik do ćelija, kao što gorivo prolazi kroz auto da bi on mogao da radi. Sa svakim otkucajem srca, krv se gura kroz krvne sudove i vrši silu, ili pritisak, na zidove arterija. Ako su previsoki pritisci, to tokom vremena može da ošteti srce ili krvne sudove. Ako su suviše niski pritisci, neadekvatna količina kiseonika se dostavlja ćelijama u telu.

Šta je donji a šta gornji pritisak

Krvni pritisak se prikazuje kao skup dva broja: sistolni ili gornji pritisak i dijastolni ili donji pritisak, izražen kao “mm Hg” ili milimetara žive. Kada je krvni pritisak 120 sa 80 ili 120/80 mm Hg, prvi broj je sistolni pritisak, a drugi dijastolni. Sistolni ili gornji pritisak odražava silu koja deluje kada se srce čoveka kontrakuje i krv se izbacuje u arterijama. Što je veći taj pritisak, srce mora da izvrši veći napor sa svakim otkucajem. Dijastolni ili donji pritisak nastaje kada srce odmara između kontrakcija.

Normalan krvni pritisak

Lekari obično smatraju da je krvni pritisak 120/80 mm Hg ili manji normalan i zdrav krvni pritisak. Više pažnje se obično posvećuje sistolnom ili gornjem pritisku, ali oba broja su važna. Ukoliko je sistolni pritisak iznad 120 ili dijastolni pritisak iznad 80, to može biti razlog za zabrinutost, naročito ukoliko su merenja i dalje dosledno visoka. Visok krvni pritisak, hipertenzija, vremenom može dovesti do srčanog udara, moždanog udara, oštećenja bubrega i problema sa vidom. Nizak krvni pritisak je uglavnom za zabrinutost samo ako je ispod 90/60 mm Hg ili je praćen simptomima kao što su vrtoglavica, nesvestica, lepljivost kože, plitko disanje i zamor. Uzroci niskog krvnog pritiska uključuju dehidraciju, ozbiljnu infekciju, anemiju i neka srčana oboljenja.

Povezano>>>  Visok krvni pritisak uzrok, simptomi, lečenje, prirodni lekovi

Faktori koji utiču na normalan krvni pritisak

Krvni pritisak pojedinca se može promeniti iz mnogo razloga. Krvni pritisak je generalno niži tokom sna ili u mirovanju, a povećava se sa stresom, anksioznosti ili energičnim vežbanjem. Na krvni pritisak mogu uticati faktori kao što su uzrast, etnička pripadnost, pol i fizička kondicija osobe. Krvni pritisak ima tendenciju da se poveća kako ljudi i njihov kardiovaskularni sistem stare. Muškarci mlađi od 55 godina imaju veće šanse da imaju visok krvni pritisak od žena, ali rizik za žene se povećava nakon menopauze. Gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, pušenje i loša ishrana mogu da povećaju rizik od hipertenzije.

Slično>>> Kako se leči visok krvni pritisak

Povišen samo donji pritisak

Povišen samo donji pritisak – nazvan dijastolna hipertenzija – nastaje kada je povišen manji broj prilikom merenja krvnog pritiska. Ovo se tipično definiše kada je dijastolni pritisak od 90 mmHg ili viši. Izolovana dijastolna hipertenzija ili povišen samo donji pritisak se prvenstveno javlja kod mlađih odraslih osoba. Kod većine ljudi, ne postoji poseban uzrok za ovo stanje. Ovo je poznato kao osnovna ili esencijalna hipertenzija. Ređe, povišen samo donji pritisak je sekundarna pojava i ukazuje na druge poremećaje kao što su problemi sa štitnom žlezdom, bolesti bubrega ili apneja pri spavanju.

Saznajte više>>> Čaj za povišen krvni pritisak

Primarna hipertenzija

Donji pritisak je obično povišen zbog sitnih arterija, nazvanih arteriole, koje su uže nego što je uobičajeno. Ovo kompresuje krv koja teče kroz arteriole, čime se podiže pritisak. Osnovni razlog za suženje arteriola je generalno nepoznat. Neobično visok nivo određenih supstanci koje podižu krvni pritisak, kao što je angiotenzin, ili neodgovarajuće kontrakcije mišića u zidovima sitnih arteriola su dva moguća razloga. Genetski faktori mogu doprineti.

Nedovoljno aktivna štitna žlezda ili hipotiroidizam, jedan je od najčešćih sekundarnih uzroka povišenog donjeg pritiska. Kao i u slučaju primarne hipertenzije, povišen dijastolni pritisak je rezultat preteranog suženja arteriola. Endokrine bolesti proizvode visoke nivoe aldosterona, paratiroidnog hormona ili kortikosteroida, koji mogu prouzrokovati povišen samo donji pritisak.

>>> Prirodni lekovi za visok pritisak

Većina bolesti koje oštećuju bubrege može dovesti do povišenog donjeg pritiska, usled smanjenje sposobnosti bubrega da ukloni tečnosti iz organizma ili povećanjem proizvodnje angiotenzina. Renovaskularna hipertenzija, koja se javlja zbog suženja glavne arterije koja vodi do bubrega, je još jedan mogući uzrok za povišen samo donji pritisak.

Sleep apnea – epizodne pauze u disanju tokom spavanja – takođe može da izazove povišen donji pritisak usled prekomernog sužavanja arteriola i smanjenog izlučivanja tečnosti preko bubrega. Hronična prekomerna potrošnja alkohola takođe može dovesti do povišenog donjeg pritiska. Povišen samo donji pritisak takođe može biti izazvan lekovima, kao što su oralni kontraceptivi, kortikosteroidi ili nesteroidni anti-inflamatorni lekovi poput ibuprofena.

Povišen donji pritisak obično ne izaziva nikakve simptome. Glavobolja, krvarenje iz nosa i drugi simptomi se ponekad pripisuju visokom krvnom pritisku, ali se isto tako verovatno javljaju kod ljudi sa normalnim pritiskom. Tražite hitnu medicinsku pomoć ako doživljavate bol u grudima, nedostatak vazduha ili nesvesticu, ili imate iznenadni početak slabosti, promene u govoru ili smanjen nivo svesti. Ovo može ukazati na prisustvo komplikacija povišenog donjeg pritiska koje ugrožavaju život, kao što su srčani udar ili šlog.

Gornji pritisak preko 140     

Kada je sistolni pritisak – gornji broj prilikom merenja krvnog pritiska – veći od 140 mm Hg, to je stanje koje se zove izolovana sistolna hipertenzija ili povišen samo gornji pritisak.

Gornji pritisak preko 140 mm Hg može biti uzrokovan stanjima poput krutosti arterija, preaktivne tiroide (hipertireoza) ili dijabetesa. Ponekad, to može biti izazvano problemima sa srčanim zaliscima.

To je najčešći oblik visokog krvnog pritiska kod osoba starijih od 60 godina, ali je moguće i da mlađi ljudi budu pogođeni ovom vrstom visokog krvnog pritiska.

Imajući visok gornji pritisak u dužem vremenskom periodu može povećati rizik od značajnih kardiovaskularnih problema, kao što su srčani napad ili moždani udar.

Preporučeni cilj za sistolni pritisak za mlađe ljude je manje od 140 mm Hg dugi niz godina. Za ljude koji imaju 60 godina ili starije, preporučuje se da ostanu na manje od 150 mm Hg.

Povišen samo gornji pritisak može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su:

– moždani udar

– bolesti srca

– hronična bolest bubrega.

Krvni pritisak 140 sa 90 se danas smatra graničnom vrednošću za normalan krvni pritisak, dakle, svako merenje krvnog pritiska iznad 140/90 mm Hg se smatra visokim krvnim pritiskom i zahteva medicinski tretman – dok se svako merenje do ove vrednosti, počev od 120/80 mm Hg, smatra predhipertenzivnim stanjem.

Održavanje normalnog krvnog pritiska

Izmene načina života mogu pomoći da pojedinac održava normalan krvni pritisak. Obično se preporučuje ishrana sa malo soli, uz balansiran unos voća, povrća i žitarica. Redovno vežbanje ili fizička aktivnost, kao i održavanje zdrave telesne težine takođe mogu dosta pomoći. Upravljanje stresom, ne konzumiranje cigareta i ograničavanje konzumiranja alkohola su sve važni koraci ka boljem krvnom pritisku.