hashimotova bolest

Šta je Hašimotova bolest ?

Hašimotova bolest, ili hronični tiroiditis ili autoimuni tiroiditis, je autoimuna bolest. Sam pojam autoimuna bolest označava poremećaj kada imuni sistem greškom „napada“ organe i ćelije u telu. U normalnim uslovima, imuni sistem štiti organizam od infekcija tako što uništava bakterije, viruse i druge potencijalno štetne mikroorganizme i supstance.

Kod se javi Hashimotov tiroiditis, imuni sistem napada štitnu žlezdu i tako uzrokuje upalu i utiče na njenu sposobnost da luči tiroidne hormone. U štitnoj žlezdi se nakuplja mnogo limfocita, vrste belih krvnih zrnaca. Limfociti stvaraju antitela koji otpočinju autoimuni proces.

Hashimotova bolest obično dovodi do smanjene funkcije tiroidne žlezde, tj. do hipotiroidizma. Hipotiroidizam je bolest koja se javlja kada štitna žlezda  ne luči dovoljno hormona. Tiroidni hormoni regulišu metabolizam – način na koji organizam troši energiju – i utiču na gotovo sve organe u telu. Uz nedovoljno tiroidnih hormona, većina telesnih funkcija se usporava. Smatra se da je Hashimotova bolest najčešći uzrok hipotiroidizma u razvijenim zemljama.

Više>>> Šta je hipotireoza koji su simptomi i kako se leči

Hashimoto tireoiditis simptomi

Mnogi ljudi koji imaju Hashimo bolest u početku uopšte nemaju simptome. Kako bolest počinje da napreduje, pojavljuju se prvi simptomi, tiroidna žlezda se obično uvećava i vrat izgleda natečeno. Uvećana štitna žlezda (gušavost) izaziva osećaj da je nešto zaglavljeno u grlu, ali obično nema bolova. Nakon nekoliko godina, pa čak i decenijama, oštećenje štitne žlezde dovodi do toga da se ona smanji i gušavost nestaje.

Hashimotov tiroiditis simptomi

Hašimotov tiroiditis ne izaziva hipotiroidizam kod svih pacijenata. Kod nekih ljudi hipotiroidizam može biti blaži i bez simptoma. Kako Hashimoto bolest napreduje, javljaju se sledeći simptomi:

  • Iscrpljenost
  • Dobijanje na kilaži
  • Jaka osetljivost na hladnoću
  • Bolovi u zglobovima i mišićima
  • Opstipacija (stolica tri puta nedeljno ili ređe)
  • Suva kosa i opadanje kose
  • Obilne i neredovne menstruacije i problemi sa začenjem
  • Depresija
  • Problemi sa pamćenjem
  • Usporen rad srca

Slično>>> Ovo su simptomi bolesne štitne žlezde i evo kako da je izlečite

Hašimotova bolest – faktori rizika

Hashimotova bolest se češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Mada je česta i kod mlađih žena, najčešće se javlja između tridesete i pedesete godine života.

Hashimotova bolest je često nasledna. Sprovode se opsežna naučna ispitivanja kako bi se identifikovali geni koji izazivaju prenošenje bolesti sa kolena na koleno.

Postoje i neki environmentalni faktori koji povećavaju rizik od Hashimoto sindroma. Na primer, utvrđeno je da previše joda u ishrani može smanjiti lučenje tiroidnih hormona kod nekih osoba. I neke hemikalije (npr. pesticidi), neki lekovi i virusne infekcije mogu doprineti razvoju autoimune tiroidne bolesti.

Ljudi koji već imaju neki autoimuni poremećaj mogu da dobiju Hašimotov tiroiditis. Ovde važi i suprotno – ljudi koji imaju Hašimotov sindrom su skloniji oboljevanju od drugih autoimunih oboljenja, posebno sledećih:

  • Vitiligo, stanje kada neki delovi kože sasvim izgube svoju prirodnu boju.
  • Reumatski artritis, bolest koja izaziva bolove, otoke, ukočenost i gubitak funkcije zglobova, kada imuni sistem napada membrane koje oblažu zglobove.
  • Adisonova bolest, kod koje dolazi do oštećenja nadbubrežnih žlezda, tako da one ne mogu da luče važne hormone.
  • Dijabetes tipa jedan, kada je pankreas oštećen i ne može da luči insulin, tako da dolazi do povišenog nivoa šećera u krvi.
  • Perniciozna anemija, vrsta anemije koja se javlja zbog deficita vitamina B12 u organizmu. Kod anemije je broj krvnih zrnaca manji nego što je normalno, što dovodi do toga da se kroz organizam „raznosi“ manje kiseonika, što dovodi do jakog zamora.
  • Celijačna bolest, vrsta osetljivosti organizma na gluten. Kod ovog autoimunog oboljenja, ljudi ne podnose gluten jer on oštećuje zaštitnu membranu u tankom crevu i sprečava apsorpciju važnih nutrijenata. Gluten je protein koji se nalazi u mnogim žitaricama (pšenici, raži, ječmu) i proizvodima od žitarica i brašna.
  • Autoimuni hepatitis, ili nevirusna upala jetre, bolest kada imuni sistem napada ćelije jetre.

Kako se dijagnostikuje Hashimotov tiroiditis ?

Dijagnoza počinje sa fizičkim pregledom i pregledom lične anamneze pacijenta. Tokom fizičkog pregleda se lako utvrđuje gušavost ili pojava izraslina na vratu. Obično se radi i test krvi kako bi se potvrdila dijagnoza. Dijagnostički testovi krvi su:

TSH test: najčešće se prvo radi ultrasenzitivni TSH test. Ovaj test detektuje i najblaže oscilacije TSH hormona u krvi i najpreciznije meri aktivnost štitne žlezde.

T4 test: ovim testom se meri količina tiroidnih hormona u krvi. Kod hipotiroidizma, količina ovog hormona je manja od normalne.

Određivanje antitiroidnih antitela: ovim testom se utvrđuje prirustvo tiroidnih antitela, odnosno molekula koje stvara imuni sistem kako bi napao svoja tkiva.

Hipotiroidizam se može utvrditi i ultrazvukom ili kompjuterskom tomografijom.

Ultrazvuk podrazumeva upotrebu uređaja koji pušta bezbedne i bezbolne zvučne talase kroz telo i tako se stvara slika njihove strukture. Ove slike pokazuju veličinu i teksturu štitne žlezde, kao i obrazac klasične autoimune upale, i tako pomažu u postavljanju dijagnoze Hašimotovog tiroiditisa. Ultrazvukom se utvrđuje i prisustvo čvorića i izraslina u blizini štitne žlezde, što ukazuje na maligne tumore.

Kompjuterska tomografija podrazumeva kombinaciju rentgenskih zraka i kompjuterske tehnologije kako bi se stvorila slika. U nekim slučajevima Hašimotovog sindroma koristi se kompjuterska tomografija kako bi se utvrdilo gde se nalazi gušavost i koliko se raširio, kao i to da li utiče na obližnja tkiva.

Povezano>>> Bolesti štitne žlezde

Kako se leči Hašimotov tiroiditis ?

Lečenje Hashimoto bolesti

Lečenje Hashimoto sindroma zavisi od toga da li je tiroidna žlezda oštećena u tolikoj meri da se javi hipotiroidizam. Ako nema hipotiroidizma, neki lekari leče Hašimotov tiroiditis kako bi ublažili simptome gušavosti. Neki drugi uopšte ne leče pacijenta, već samo prate razvoj bolesti.

Hašimotova bolest se leči sintetičkim tiroksinom, tj. hormonom T4. Hormon T3 se ređe koristi jer T4 duže ostaje u organizmu i količina tiroidnih hormona u toku dana ostaje na optimalnom nivou. Tiroidni suplementi koji se dobijaju od živoinja se ne smatraju dovoljno efikasnim kao sintetički hormoni i danas se veoma retko koriste.

Kontrole krvi su redovne kako bi se proverio nivo hormona u krvi i po potrebi prilagodila doza lekova. Hipotiroidizam se u gotovo svim slučajevima sasvim uspešno kontroliše uz pomoć sintetičkog tiroksina, sve dok se lekovi uzimaju po uputstvima lekara.

Hashimotova bolest u trudnoći

Tokom trudnoće, hipotiroidizam se najčešće javlja zbog Hašimotovog tiroidizma i javlja se na 3-5 od 1.000 dlučajeva. Nekontrolisani hipotiroidizam u trudnoći povećava šanse od pobačaja, prevremenog rođenja, umiranja ploda i preeklampsije (opasnog skoka krvnog pritiska u kasnoj trudnoći).

Ako se ne leči, hipotiroidizam tokom trudnoće može loše uticati na bebin rast i razvoj mozga. Lekovi protiv hipotiroiditisa mogu sprečiti ove probleme i većina ovih lekova je sasvim bezbedna za trudnice. Žene koje imaju Hašimotov tiroiditis bi trebalo da popričaju sa svojim lekarom pre nego što ostanu u drugom stanju.

Hašimotov sindrom i ishrana

Hashimoto ishrana (dijeta)

Jod je esencijalni mineral koji je veoma važan za štitnu žlezdu. Međutim, ljudi koji imaju Hašimotovu bolest često osećaju i neka neželjena dejstva joda. Ako jedete hranu koja sadrži mnogo joda (npr. alge), to može pogoršati simptome hipotiroidizma.

Ženama je potrebno više joda u trudnoći (oko 220 mg dnevno), jer beba preko majke uzima jod. Dojiljama je potrebno oko 290 mcg joda dnevno. Trudnice bi trebale da jedu jodiranu so, ili bar vitamine za trudnice, kako bi ispunile potrebe organizma za jodom.

Nekoliko reči na kraju

  • Hašimotova bolest je autoimuno oboljenje.
  • Obično izaziva smanjenu funkciju štitne žlezde (hipotiroidizam). Hipotiroidizam je poremećaj koji se javlja kada štitna žlezda ne luči dovoljno tiroidnih hormona.
  • Simptomi se u početku na javljaju kod mnogih ljudi.Kako bolest napreduje, štitna žlezda se uvećava i izaziva otok na vratu.
  • Hipotiroidizam se ne javlja kod svakoga ko ima Hashimoto bolest. Kod ljudi kod kojih se javi hipotiroidizam, simptomi mogu biti i blaži, posebno u početnim fazama bolesti.
  • Hashimotova bolest češće pogađa žene nego muškarce, i najčešće se javlja između tridesete i pedesete godine.
  • Hašimotov tiroiditis, bez obzira da li izaziva ili ne izaziva hipotiroidizam, se leči sintetičkim tiroksinom.
  • Žene koje imaju Hashimoto bolest treba da se posavetuju sa lekarom pre nego što ostanu u drugom stanju.
  • Trudnice bi trebale da jedu jodiranu so umesto obične i koriste suplemente koji sadrže jod.