Zašto srce lupa, da li je to opasno i šta preduzeti ?
Kod odrasle zdrave osobe, broj otkucaja srca kreće se između 60 i 100 otkucaja u minuti. Faktori koji određuju srčani rad i aktivnost jesu nivo fizičke aktivnosti i izloženost naporu i stresu. Tokom dana, broj otkucaja srca varira od sporijeg (60 u minuti) do bržeg ritma (100 u minuti). Ova neravnomernost u broju srčanih otkucaja se stručno naziva srčana palpitacija (lupanje srca).
Lupanje srca je uglavnom nepatološka pojava i najčešće predstavlja odgovor na preteranu fizičku aktivnost i izloženost stresu, međutim, u nekim slučajevima, lupanje srca može biti simptom ozbiljnog oboljenja srca i ostalih organskih sistema. Naravno, ukoliko pojava lupanja srca postane učestala, treba se uputiti lekaru radi daljeg ispitivanja srca i srčane aktivnosti.
Mogući uzroci lupanja srca
Uzrok lupanja srca može biti neka svakodnevna aktivnost, a može biti i izloženost nekom stresu, a sve je uslovljeno reakcijom organizma na uzrok.
Najčešći uzroci lupanja srca su:
– Emotivni stres ili anksioznost – preterana izloženost stresu, pogotovo na radnom mestu ili fakultetu, školi, savetuje se smanjenje stresa na minimum
– Preterana sportska aktivnost – aktivni sportisti bi trebalo da se podvrgnu sistematskom zdravstvenom pregledu na minimum svakih 6 meseci, rekreativci bi trebalo da odvoje određeno vreme za zagrevanje tela pre sportskih aktivnosti
- Kofein
- Nikotin
- Povišena temperatura i groznica
- Hormonski poremećaj – poremećaj u radu štitne žlezde
- Trudnoća
- Upotreba lekova za grip i prehladu
- Inhalatori (kod osoba koje boluju od astme)
Mnogi od ovih uzroka uzrokuju telesni odgovor na promene u organizmu. Međutim, određene sistemske bolesti kao što su hipertireoidizam (pojačana funkcija štitne žlezde) i aritmije (nepravilan srčani ritam) mogu pogoršati već nastalo lupanje srca kao i da ga inicijalno provociraju.
Simptomi zbog kojih bi trebalo hitno da se obratite najbližoj zdravstvenoj ustanovi ukoliko ste u prošlosti imali srčanih problema jesu:
– Konfuznost (posebno izražena kod starijih osoba)
– Gubitak daha tokom minimalnih aktivnosti
– Vrtoglavica ili gubitak svesti
– Bol u grudima
– Neuobičajeno znojenje praćeno strahom
Ako ikada osetite učestalo lupanje srca, nelagodnost u grudima i strah, to je znak da bi trebalo da što pre odete kod interniste – kardiologa.
Lupanje srca noću i u snu
Osećaj lupanja srca je subjektivni doživljaj i može se osetiti kako u grudima, tako i širenjem osećaja duž vrata i grla.Osećaj lupanja srca može da se doživi i za vreme spavanja, a najčešći uzrok pojave lupanja srca noću jesu:
- Napici bogati kofeinom
- Pušenje
- Stres, anksioznost, napadi panike
- Srčano oboljenje
Lupanje srca može biti izraženije ukoliko osoba, koja je u riziku za lupanje srca, leži na levom boku. Razlog za ovu pojavu uključuje mnoge razloge među kojima su:
– Ležanjem na levom boku, srce se smešta u nenormalan položaj, približeno grudima i rebrima
– Ležanjem se pritiska stomak prema levom plućnom krilu i srcu
– Ležanjem na levom boku posle obroka, može dovesti do lupanja zbog povećanja cirkulacije i time povećanim potrebama srca za krvlju
Mnogi srčani bolesnici osećaju lupanje srca i tokom odmora nakon fizičke aktivnosti. Takođe, lupanje srca se može izazvati i nepravilnim položajem tela tokom spavanja kada se pritiska nerv koji reguliše normalni srčani ritam.
Lupanje srca posle jela
Pojava lupanja srca posle obroka, naročito posle masnog ili obilnog obroka, česta je pojava kod gojaznih ljudi i mladih ljudi koji boluju od anoreksije.
Srčani bolesnici bi trebalo da se obrate nutricionisti radi prepisivanja adekvatne dijete, mada, i sam srčani bolesnik može sam sebi da pomogne tako što će u svojoj ishrani uvrstiti raznovrsno voće i povrće, u toku leta kao sveže (posebno mesto u lečenju srčanih oboljenja imaju borovnice, ribizle i grožđe – pored jačanja imuniteta, smanjuju i javljanje infarkta srca čak za 40%), a zimi u vidu sokova, pekmeza i džemova. Hrana bogata omega 3 masnim kiselinama (sardine, losos) jačaju i štite arterije i kapilare od oštećenja koja izazivaju arteriosklerozu a na meniju se mogu naći i riba, beli i crni luk, kelj, dinje, lubenice, pečurke, maslinovo ulje.
Lupanje srca i štitnjača
Uloga štitne žlezde ima presudnu ulogu u metabolizmu čoveka, a sam poremećaj u radu žlezde može uzrokovati mnoge nepravilnosti u radu organskih sistema, a na prvom mestu je poremećaj funkcije kardiovaskularnog sistema.
Rad štitne žlezde i srca usko je povezan jer nepravilan rad štitne žlezde šteti pravilnom srčanom radu i prohodnosti krvnih sudova.
Smanjena funkcija štitne žlezde (hipotireodizam) doprinosi slabljenju srčanog mišića, a uzrokuje i povećan krvni pritisak dejstvom na krvne sudove.
U hipotireoidizmu srčani ritam se smanjuje za 10 – 20 otkucaja, a u isto vreme stvara i treperenje pretkomora srca. Smanjena funkcija štitne žlezde smanjuje toleranciju na fizičku aktivnost, tako da se osobe često zamaraju, što može uzrokovati dodatno lupanje srca.
Povećan rad štitne žlezde (hipertireoidizam) povećava srčani ritam (nastaje tahikardija), u početku pri fizičkom naporu, a kasnije i pri mirovanju i blagim naporima. Kod mlađih bolesnika simptomi hipertireoidizma pored tahikardije jesu nemir, pojačano znojenje, tremor ruku, učestale stolice i gubitak težine. Kod starijih pacijenata ovi znaci su slabije izraženi i oni više imaju simptome srčane insuficijencije. Najčešći uzrok hipertireoze u zapadnim zemljama jeste Grejvsova (Bazedovljeva) bolest (90 odsto slučajeva). Žene obolevaju deset puta češće od muškaraca, i to naročito u tridesetim i četrdesetim godinama života.
Oštećenje srčanog mišića se može sprečiti ranim otkrivanjem i lečenjem hipertireoze. Kod ubrzanog srčanog rada daju se beta-blokatori koji usporavaju srčani rad. Digitalis i diuretici pomažu kod srčane insuficijencije.
Lečenje
Generalno, lupanje srca nije ozbiljno stanje, ukoliko nije povezano sa sistemskim bolestima organizma kao što je povećan rad štitne žlezde.
Prevencija lupanja srca se sastoji u otklanjanju uzroka zbog kojih lupanje srca nastaje.
Saznajte više>>> Tahikardija ubrzan rad srca simptomi, lečenje, prirodni lekovi
Prvenstveno, lupanje srca se može dijagnostikovati merenjem pulsa. Ukoliko se češće dešava, potreban je elektrokardiografski pregled. Ako se tahikardija javlja tako da je pacijent povremeno oseća, a da je lekar u trenutku kada je pacijent kod njega ne registruje, možda je potreban Holter monitoring – postupak praćenja srca u toku dvadeset četiri sata.
Povezano>>> Čaj za aritmiju srca
Ukoliko se zamarate i osećate lupanje srca nakon napornih fizičkih vežbi, smanjite fizičku aktivnost do onog nivoa na kome ne ugrožavate zdravlje. Ukoliko ste izloženi stresu, možete da praktikujte jogu, meditaciju ili bilo šta što Vas opušta.
Kod kuće možete prevenirati lupanje tako što ćete kafu zameniti nekim osvežavajućim napitkom kao što je sveže ceđeni sok, a cigarete smanjiti na minimum. Redovno treba kontrolisati telesnu težinu i korigovati je adekvatnom ishranom.
