Izbalansiranom ishranom do zdravijeg organizma

Ishrana je važan segment zdravlja, a izreka “ono si što jedeš” umnogome objašnjava njen značaj za opšte stanje čoveka. Između ostalog, neadekvatna ishrana razlog je pada imuniteta i nastanka različitih bolesti. 

Izbalansirana ishrana utiče na zdravlje čitavog organizma na više različitih načina, te uz doslednost ovakvom načinu ishrane možete dobiti brži metabolizam, zdrav izgled kože, pa posledično čak i bolje raspoloženje. Da bi se to dogodilo, potrebno je da vam zdrava hrana postane način ishrane i navika. U nastavku teksta predstavljamo osnove izbalansirane ishrane i dajemo vam savete kako da budete zadovoljni, siti i zdravi.

Šta je izbalansirana ishrana?

Izbalansirana ishrana je zapravo plan ishrane čijom primenom u organizam unosite dovoljno nutrijenata, u savršenoj količini i meri, koji mogu imati pozitivnog uticaja na vaše zdravlje. Naime, izbalansirana ishrana preporučuje se svima – sportistima, onima koji žele da smršaju ili se ugoje, ali i svim drugim pojedincima koji žele da unaprede svoje zdravlje. 

Benefiti po zdravlje sastoje se u redukciji nastanka bolesti kao što su: visok krvni pritisak, srčane bolesti, povišen holesterol, dijabetes, pa i gojaznost i druge “bolesti modernog čoveka”. Poboljšavaju izgled kože, kose i noktiju, a smanjuju i verovatnoću pojave stresa, anksioznosti i drugih stanja izazvanih lošom ishranom. 

Naravno, zdrava ishrana samo je jedan od načina koji u određenoj meri mogu redukovati nastanak različitih zdravstvenih problema, ali nisu garancija da se bolesti neće pojaviti. 

#2 Zašto su važni proteini, masti i ugljeni hidrati?

Izbalansirana ishrana podrazumeva raznovrsnost hrane u obrocima, kojom unosite dovoljnu količinu važnih nutrijenata među kojima su proteini, masti i ugljeni hidrati. Stoga vaši obroci treba da se sastoje od voća, povrća, mesa, žitarica i mlečnih proizvoda. Široki Imlek asortiman, daje mogućnost da odaberete mlečni proizvod po sopstvenim preferencama, u čiji kvalitet i lep ukus ne morate imati sumnji.

Proteini koji se između ostalog nalaze u mlečnim proizvodima, su osnovni gradivni elementi mišića, te je njihov unos jako važan, posebno ukoliko imate pojačanu fizičku aktivnost. Pored mlečnih proizvoda, hrana koja je bogata proteinima je: belo meso i riba, orašasti plodovi i mahunarke (pasulj, grašak i sl.)

Kada govorimo o ugljenim hidratima važno je napraviti distinkciju između prostih i složenih. Složeni ugljeni hidrati se sporije razlažu u organizmu ne opterećujući ga i postepeno podižući nivo energije. 

Takođe, sporijom razgradnjom nivo šećera sporije raste. Neke od namirnica koje su izvor složenih šećera su: integralne žitarice, krompir, pasulj i pirinač. Sa druge strane prosti šećeri nalaze se u slatkišima, grickalicama i sokovima.

Masti se takođe mogu podeliti na dobre i loše, a dok dobre smanjuju, loše povećavaju rizik od različitih oboljenja srca, ali i drugih organa. Dobre masti nalaze se u maslinovom ulju, orašastim plodovima i nekim vrstama ribe, dok se loše masti između ostalog nalaze u crvenom mesu, grickalicama, prženoj hrani i sl.  

Veličina i vreme obroka – važan element izbalansirane ishrane

Predlažemo vam da obroke podelite tako da jedete više puta dnevno manje količine hrane, a da jedete svakoga dana u približno ili isto vreme. Veličina obroka i unos masti, proteina i ugljenih hidrata svakako zavisi od vaših potreba, te se razlikuje ako vam je cilj da smršate, ugojite se, povećate mišićnu masu ili postignete nešto drugo. 

Stoga vam predlažemo da pronađete neki od online kalkulatora koji će vam u zavisnosti od vaše težine i cilja odrediti unos nutrijenata. Naravno, razgovor sa nutricionistom je odličan i jedini provereni način da uspostavite izbalansiranu ishranu, pa vam i ovo preporučujemo.

Šta bi trebalo da jedete, a šta da izbegavate?

Kao što ste pročitali pojedine namirnice bogate su različitim nutrijentima i one bi trebalo da budu deo vaših obroka svakog dana – voće, povrće, sir, jogurt, belo meso, orašasti plodovi, integralne žitarice itd. 

Takođe, dobrom kombinacijom različitih namirnica tokom jednog obroka postižete bolje varenje i ubrzavate metabolizam. Primer nutritivno bogatog doručka je ovsena ili ječmena kaša sa probiotskim jogurtom, dodatkom nekog voća i orašastih plodova. 

Naravno uvek možete odabrati i “jaču” opciju – jaja sa slaninom, sirom i raženim hlebom, a sve te ukuse ublažiti finim zdravim jogurtom punim korisnih probiotika. Za ručak možete jesti prebranac, ili neko drugo kuvano jelo, a predlog za večeru je riba ili grilovano belo meso, sezonska salata i slično. Savetujemo vam da jedete polako, a da na vašem tanjiru ima što više boja, to će vam biti smernica za zdrav obrok!

Ne dozvolite da stres pobedi uživanje u zdravoj ishrani

Kao što smo rekli, ishrana jeste jedan od važnih segmenata naših života, ali to ne znači da 24  časa, 7 dana u nedelji treba da razmišljte o njoj i osmišljavate savršeno izbalansirane recepte. Predlažemo vam da izdvojite određeno vreme i posvetite se istraživanju ishrane, osmišljavanju ciljeva i kreiranju plana.

Kada se odlučite da je vreme da započnete izbalansirnu ishranu, možete voditi dnevnik ishrane, a beleženje će vam oduzeti desetak minuta dnevno i na taj način ćete izbeći bespotrebno razmišljanje. Takođe, danas su dostupne različite aplikacije pomoću kojih možete unositi namirnice koje konzumirate i pratiti da li ste na dobrom putu.

S obzirom na to da živimo u brzom vremenu, a većinu dana provodimo van kuće, predlažemo vam da na posao ponesete obroke od kuće i time uštedite novac, a svom organizmu podarite zdravu hranu, umesto brze koju biste najverovatnije poručili. Još jedna stvar koju treba da izbegavate je stvaranje osećaja krivice za svaki slatkiš koji ste pojeli. Normalno je da s vremena na vreme imate želju za šećerima, važno je uspostaviti granicu!

Nadamo se da vas je ovaj tekst motivisao da krenete putem izbalansirane ishrane. Budite nam zdravi, raspoloženi i siti!