Lekovito bilje za dijabetes

Istraživanja su potvrdila da neke lekovite biljke, biljni ekstrakti i sastojci biljaka deluju slično lekovima koji se koriste kod dijabetesa tipa II, a naročito listovi belog duda, masline i borovnice…

Dijabetes je veoma specifična bolest kod koje lekovito bilje ne bi trebalo koristiti samostalno, već kao dopunu terapije i uz nadzor lekara. Ali, pozitivni efekti biljne terapije ne mogu se zanemarivati. Danas je hipoglikemijske i antihiperglikemijske efekte nekih tradicionalnih lekova potvrdila nauka kroz savremeno organizovana eksperimentalna i klinička ispitivanja. Neka jedinjenja izolovana iz lekovitih biljaka u tradicionalnim lekovima deluju slično kao insulin, a još ih je više koje se mogu uvrstiti u neku od četiri grupe oralnih anti-dijabetika.

O efikasnosti lekovitih biljaka i mogućnosti njihove pravilne primene kod dijabetesa malo se zna. Kao i obično, mogu da se koriste samostalno samo kod blažih formi dijabetesa. Najbolje bi bilo da se laboratorijski prate efekti ovakve kombinovane terapije. Na osnovu toga lekar bi mogao da se uveri u delotvornost ovakve kombinacije, pa možda i da koriguje dozu medikamenta.

Najpoznatije biljke koje se danas koriste za terapiju dijabetesa su: list borovnice (Mvrtilli folium) i pasuljevina, mahune pasulja bez semena (Phaseoli pericarpium).
Uglavnom se koriste pojedinačno, a efekti primene ovih sredstava na nivo glukoze u krvi povezani su sa prisustvom soli hroma.

Pored ovih, kod nas se u terapiji dijabetesa koristi i list belog duda (Morus alba), odnosno list masline (Oliva europaea). U skorijoj budućnosti, lekovita biljka koja najviše obećava u terapiji dijabetesa je piskavica, ili grčko seme (Trigonella foenumgraecum). Koristi se u tradicionalnoj medicini mnogih naroda, a savremena ispitivanja potvrdila su prisustvo različitih tipova sastojaka koji utiču na nivo šećera u krvi.
Preporučuje se primena semena piskavice kao dodatak hrani, ali i kroz različite oblike biljnih lekova.

DEJSTVO
Iz nekih biljaka izolovani su proteini koji su po aminokiselinskom sastavu i po efektima primene u vidu injekcija veoma slični insulinu. Biljni ekstrakti deluju i na oslobađanje insulina iz betaćelija, potenciraju dejstvo insulina: smanjenoj glukoneogenezi u jetri, ili smanjenoj apsorpciji glukoze iz digestivnog trakta. Potvrđeno je da ovakvo delovanje pokazuju sastojci biljaka iz grupe sekundarnih metabolita (neke aminokiseline, alkaloidi, fenolne kiseline, procijanidini i tanini, flavonoidi, sumporna jedinjenja, polisaharidi…). Ovakva istraživanja mogu da posluže i kao osnova za pripremu biljnih lekova za određene oblike dijabetesa, a i pojedini sastojci biljaka mogu da posluže kao hemijska osnova za konstrukciju novih sintetskih lekova.

Poznato je da je ishrana sastavni deo terapije bolesnika sa dijabetesom. I povrće može da ima određene efekte na nivo glukoze u krvi. U eksperimentima su neke vrste pokazale hipoglikemijski i antihiperglikemijski efekat – vrsta bundeve (Cucurbita ficifolia), pasulj (Phaseolus vulgaris), vrsta Kaktusa (Opuntia streptacantha), spanać (Spinacea oleracea), krastavac (Cucumis sativa), vrsta kumina (Cuminum cyminum). Karfiol, crni i beli luk su pokazali antihiperglikemijski efekat, ali kupus i zelena salata nisu značnije uticali na nivo šećera u krvi.

I pored značajnih rezultata u hemijskom i farmakološkom ispitivanju biljaka i tradicionalnih lekova za dijabetes, malo je zvanično registrovanih lekovitih preparata za lečenje dijabetesa. U nemačkom registru lekova, na primer, gde obično svaka terapijska grupa lekova sadrži i određeni broj registrovanih biljnih lekova, nalaze se samo dva preparata indikovana za terapiju dijabetesa.

I začini imaju dejstvo na dijabetes: ekstrakt ploda korijandera (Coriandrum sativum) povećava nivo insulina u krvi stimulacijom sekrecije, ili aktiviranjem neaktivnih oblika, a i neke vrste tajvanskog bibera (Piper sarmentosum – chaplu) stimufišu sekreciju insulina.

U našim apotekama česti su preparati iz grupe dijetetskih koji se preporučuju dijabetičarima, a mogu da se nađu i biljni čajevi koji se preporučuju za olakšavanje tegoba.Čajeve treba koristiti uz konsultaciju lekara i laboratorijsku kontrolu nivoa glukoze u krvi.

U navodima tradicionalne medicine spominje se više od 800 različitih biljaka za dijabetes. Od mnogih biljaka koje se u Maroku koriste za terapiju dijabetesa, kao najefikasnija izdvaja se Trigonella foenum graecum (grčko seme). Slična istraživanja su rađena i u Egiptu. Najviše podataka o ovakvom tipu ispitivanja biljaka i narodnih lekova u terapiji dijabetesa nađeno je za područje Srednje Amerike i Meksika i zemalja daleke Azije -Kine i Indije. Naročito se u Indiji velika pažnja posvećuje ispitivanju antihiperglikemijskih efekata biljaka i biljnih lekova. To je, najverovatnije, posledica nasleđa Ajurveda medicine, ali i savremenih problema (oko 5% stanovništva boluje od, dijabetesa).
Povezano Čaj za šećernu bolest
Lekovito bilje protiv dijabetesa RECEPTI

Loading...
loading...