[icegram campaigns=”14147″]
Šećerna bolest (dijabetes), jedna je od najčešćih hroničnih bolesti, a nastaje kada telo prestane da proizvodi hormon insulin ili ga ne koristi u potrebnoj meri.
U narodnoj medicini za lečenje ove bolesti koriste se mnogobrojne biljke, a najbolje efekte imaju čajevi i kaše od heljde, ovsa (zobi), ječma i pirinča, pa se dijabetičarima preporučuje da ih svakodnevno koriste.
Osim žitarica, za olakšavanje tegoba uzrokovanih dijabetesom, upotrebljavaju se i pojedine lekovite trave.
UPOZORENJE: lekovi, žitarice i bilje dijabetičarima ne mogu da pomognu ukoliko se ne pridržavaju dijetalne ishrane, koju određuje lekar prema vrsti i težini šećerne bolesti.
Istraživanja o dejstvu lekovitih biljaka na dijabetes
Istraživanja su potvrdila da neke lekovite biljke, biljni ekstrakti i sastojci biljaka deluju slično lekovima koji se koriste kod dijabetesa tipa II, a naročito listovi belog duda, masline i borovnice…
Dijabetes je veoma specifična bolest kod koje lekovito bilje ne bi trebalo koristiti samostalno, već kao dopunu terapije i uz nadzor lekara. Ali, pozitivni efekti biljne terapije ne mogu se zanemarivati.
Danas je hipoglikemijske i antihiperglikemijske efekte nekih tradicionalnih lekova potvrdila nauka kroz savremeno organizovana eksperimentalna i klinička ispitivanja. Neka jedinjenja izolovana iz lekovitih biljaka u tradicionalnim lekovima deluju slično kao insulin, a još ih je više koje se mogu uvrstiti u neku od četiri grupe oralnih anti-dijabetika.
O efikasnosti lekovitih biljaka i mogućnosti njihove pravilne primene kod dijabetesa malo se zna. Kao i obično, mogu da se koriste samostalno samo kod blažih formi dijabetesa.
Najbolje bi bilo da se laboratorijski prate efekti ovakve kombinovane terapije. Na osnovu toga lekar bi mogao da se uveri u delotvornost ovakve kombinacije, pa možda i da koriguje dozu medikamenta.
Koje su najpoznatije biljke koje se koriste za terapiju dijabetesа
Najpoznatije biljke koje se danas koriste za terapiju dijabetesa su: list borovnice (Mvrtilli folium) i pasuljevina, mahune pasulja bez semena (Phaseoli pericarpium). Uglavnom se koriste pojedinačno, a efekti primene ovih sredstava na nivo glukoze u krvi povezani su sa prisustvom soli hroma.
Pored ovih, kod nas se u terapiji dijabetesa koristi i list belog duda (Morus alba), odnosno list masline (Oliva europaea). U skorijoj budućnosti, lekovita biljka koja najviše obećava u terapiji dijabetesa je piskavica, ili grčko seme (Trigonella foenumgraecum).
Koristi se u tradicionalnoj medicini mnogih naroda, a savremena ispitivanja potvrdila su prisustvo različitih tipova sastojaka koji utiču na nivo šećera u krvi. Preporučuje se primena semena piskavice kao dodatak hrani, ali i kroz različite oblike biljnih lekova.
Dejstvo lekovitih biljaka na dijabetes
Iz nekih biljaka izolovani su proteini koji su po aminokiselinskom sastavu i po efektima primene u vidu injekcija veoma slični insulinu. Biljni ekstrakti deluju i na oslobađanje insulina iz beta ćelija, potenciraju dejstvo insulina: smanjenoj glukoneogenezi u jetri, ili smanjenoj apsorpciji glukoze iz digestivnog trakta.
Potvrđeno je da ovakvo delovanje pokazuju sastojci biljaka iz grupe sekundarnih metabolita (neke aminokiseline, alkaloidi, fenolne kiseline, procijanidini i tanini, flavonoidi, sumporna jedinjenja, polisaharidi…).
Ovakva istraživanja mogu da posluže i kao osnova za pripremu biljnih lekova za određene oblike dijabetesa, a i pojedini sastojci biljaka mogu da posluže kao hemijska osnova za konstrukciju novih sintetskih lekova.
Ishrana kod dijabetesa
Poznato je da je ishrana sastavni deo terapije bolesnika sa dijabetesom. I povrće može da ima određene efekte na nivo glukoze u krvi.
U eksperimentima su neke vrste pokazale hipoglikemijski i antihiperglikemijski efekat – vrsta bundeve (Cucurbita ficifolia), pasulj (Phaseolus vulgaris), vrsta Kaktusa (Opuntia streptacantha), spanać (Spinacea oleracea), krastavac (Cucumis sativa), vrsta kumina (Cuminum cyminum).
Karfiol, crni i beli luk su pokazali antihiperglikemijski efekat, ali kupus i zelena salata nisu značnije uticali na nivo šećera u krvi.
I pored značajnih rezultata u hemijskom i farmakološkom ispitivanju biljaka i tradicionalnih lekova za dijabetes, malo je zvanično registrovanih lekovitih preparata za lečenje dijabetesa. U nemačkom registru lekova, na primer, gde obično svaka terapijska grupa lekova sadrži i određeni broj registrovanih biljnih lekova, nalaze se samo dva preparata indikovana za terapiju dijabetesa.
I začini imaju dejstvo na dijabetes: ekstrakt ploda korijandera (Coriandrum sativum) povećava nivo insulina u krvi stimulacijom sekrecije, ili aktiviranjem neaktivnih oblika, a i neke vrste tajvanskog bibera (Piper sarmentosum – chaplu) stimufišu sekreciju insulina.
U našim apotekama česti su preparati iz grupe dijetetskih koji se preporučuju dijabetičarima, a mogu da se nađu i biljni čajevi koji se preporučuju kod dijabetesa. Čajeve treba koristiti uz konsultaciju lekara i laboratorijsku kontrolu nivoa glukoze u krvi.
U navodima tradicionalne medicine spominje se više od 800 različitih biljaka za dijabetes. Od mnogih biljaka koje se u Maroku koriste za terapiju dijabetesa, kao najefikasnija izdvaja se Trigonella foenum graecum (grčko seme). Slična istraživanja su rađena i u Egiptu.
Najviše podataka o ovakvom tipu ispitivanja biljaka i narodnih lekova u terapiji dijabetesa nađeno je za područje Srednje Amerike i Meksika i zemalja daleke Azije -Kine i Indije.
Naročito se u Indiji velika pažnja posvećuje ispitivanju antihiperglikemijskih efekata biljaka i biljnih lekova. To je, najverovatnije, posledica nasleđa Ajurveda medicine, ali i savremenih problema (oko 5% stanovništva boluje od, dijabetesa).
1. Heljda za dijabetes
Zrno ove žitarice obiluje hranljivim materijama, najviše ugljenim hidratima, proteinima i biljnim uljima. Od minerala sadrži kalijum, fosfor i kalcijum, mada nisu zanemarljive ni količine magnezijuma, natrijuma i gvozda.
Osim toga ima i mikroelemente jod, cink i brom, organske kiseline i rutin, supstancu iz grupe vitamina P, a sadrži i gotovo sve vitamine grupe B. Lekovitost heljde potvrdila su i naučna istraživanja, a u narodnoj medicini, koristi se na tri načina, kao čaj od osušene biljke, jelo (kaša) i čaj od semenki.
RECEPT
– 400 g heljdinog zrna
– 200 g zrna ovsa (zobi)
U litar vode dodajte 200 g ove mešavine i zagrevajte na tihoj vatri. Čim proključa sklonite sa šporeta i poklopite. Posle 15 minuta procedite i pijte tokom dana umesto vode.
2. Ovas (zob) u ishrani kod dijabetesa
Iako je najlekovitija žitarica, nedovoljno se koristi u ishrani. Zbog obilja minerala (kalcijuma, fosfora, joda, kalijuma, gvozda, cinka, bakra, mangana, magnezijuma, natrijuma, sumpora, fluora), aminokiselina, vitamina K, V H, E i grupe B, kao i karotina (provitamin A) kojima se podstiče rast i stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ovas je više lek nego hrana. Sadrži, takode, i 7% masti bez holesterola.
RECEPT
– 4 kašike neljuštene zobi
Zob prelijte litrom i po vode i kuvajte 20 minuta na tihoj vatri. Sklonite sa šporeta, ostavite da se zob slegne, procedite i pijte tokom dana. Možete da dodate malo limunovog soka.
3. Cimet za dijabetes
Ovaj aromatični začin odavno se koristi i kao lek. Dokazano je da zaustavlja krvarenja, pojačava rad želuca, uništava mikroorganizme u probavnim organima i deluje na površinsko skupljanje tkiva pa se koristi za lečenje zapaljenja kože i sluzokože.
Najnovija istraživanja pokazuju da može da spreči srčane tegobe, kao i da cimet leči dijabetes tipa 2, jer sadrži antioksidanse i pomaže boljem iskorišćavanju insulina.
POLA kašičice cimeta dnevno
Cimet posipajte po voću, a probajte ga i sa kuvanim krompirom ili piletinom. Možete, takode, da ga dodate u supe ili variva.
4. Mahuna pasulja za šećernu bolest
Osim što se koristi za ishranu, pasulj je i lekovit, naročito zrela mahuna bez semena od pasulja čučavca (ne pritkaša). Za nju je i eksperimentalno i klinički dokazano da leči šećernu bolest, jer sadrži arginin, antidijabetsko sredstvo koje deluje slično insulinu.
RECEPT
– 50 g mahuna pasulja
– 1/2 l vode
Mahune usitnite, prelijte vodom i kuvajte 15 minuta na tihoj vatri. Sklonite sa šporeta i poklopite. Posle 3 sata procedite, podelite na tri dela i popijte tokom dana pre glavnih obroka.
5. Ždraljevina protiv dijabetesa
Od ove biljke za lek se koriste vrhovi grančica u cvetu i seme. Upotrebljavale za lečenje lakših oblika šećerne bolesti (zbog gvanidinskih derivata).
UPOZORENJE: Ova biljka može da bude otrovna, pa se u lekovite preparate ne sme dodavati više od količine propisane u receptu.
RECEPT
– 60 g ždraljevine
– 20 g dudovog lista
– 20 g cveta pelena
Sa pola litra hladne vode prelijte 3 kašike ove mešavine, poklopite i ostavite da prenoći. Sutradan zagrejte da ključa 5 minuta, ostavite da se ohladi, procedite i popijte tokom dana, pola sata pre glavnih obroka po čašu.
6. Peršun za dijabetes
U ishrani je svakodnevni začin, a u narodnoj medicini nezamenjiv lek. Koriste se plod, koren i listovi. Bogat je vitaminima, a posle šipka i borovnice, u peršunovom listu ima najviše vitamina C. Lišće peršuna trebalo bi da se uzima sveže, jer jedino tako zadržava lekovita svojstva. Izuzetno je delotvoran u lečenju šećerne bolesti.
RECEPT
– koren peršuna
– peršunovo lišće
– šolja jogurta ili kiselog mleka
Koren narendajte, lišće usitnite i pomešajte sa jogurtom ili kiselim mlekom. Smesu uzimajte svako veče pre spavanja.
7. List borovnice protiv šećerne bolesti
Najviše se upotrebljava za lečenje organa za mokrenje i protiv šećerne bolesti.
SAVET PLUS: Osušen list borov nice čuvajte ceo na tamnom i hladnom mestu i usitnite ga tek pre upotrebe.
RECEPT
– 50 g lista borovnice
– 10 g virka
– 10 g lanenog semana
– 10 g klekinja
– 10 g ždraljevine
U pola litra vode dodajte 3 kašike mešavine, ostavite da prenoći i sutradan kuvajte na tihoj vatri da ključa 5 minuta. Sklonite sa šporeta, ostavite da se ohladi, procedite, podelite na 3 dela i popijte po čašu pre glavnih obroka.
Začini koji kontrolišu dijabetes
Godinama se biljke koriste u svrhu poboljšanja zdravlja organizma. Kad je reč o dijabetesu, poznato je da je pravilna ishrana ključni faktor u sprečavanju komplikacija ove bolesti.
Dijabetičarima se savetuje i korišćenje sledećih začina koji pomažu u kontroli šećerne bolesti:
- Bosiljak: Jedno istraživanje pokazalo je da bosiljak može sniziti nivo šećera nakon jela za 7,3%, što smanjuje potrebu za uzimanjem terapije. Ovaj začin možete vrlo lako uvrstiti u svakodnevnu ishranu, dodajući ga čorbama, varivima i napicima.
- Mirođija: Sadrži mnoga hemijska jedinjenja koja imaju antioksidansno i antiinflamatorno dejstvo, te povoljno utiču na zdravlje. Mlado lišće ove začinske biljke sadrži eterična ulja višestruko korisna za organizam; d-karvon, dilapiol, eugenol, limonen, terpinen i miristicin. Eugenol ima antiseptičko dejstvo i povoljno utiče na nivo šećera u krvi, pa se preporučuje u ishrani dijabetičara.
- Komorač: Reč je o jednoj od najstarijih lekovitih biljaka, koju su još koristili stari Egipćani, Rimljani i Grci. Odličan je izvor dijetetskih vlakana, koja povećavaju osetljivost insulina i sprečavaju razvoj dijabetesa tipa 2.
- Ruzmarin: Sadrži sastojke koji pomažu kontroli dijabetesa tipa 2, što je pokazalo i istraživanje na Univerzitetu Urban u llinoisu. Svež ruzmarin održava normalan nivo šećera u krvi, sadrži viši nivo polifenola i snažnije inhibira enzim koji u normalnim okolnostima eliminiše, inkretin iz tela (manjak inkretina dovodi do porasta nivoa šećera u krvi). Ali i sušeni ruzmarin pomaže da se inhibira enzim koji ćelije čini tolerantnijim na insulin
