[icegram campaigns=”14147″]
Špargla (Asparagus officinalis) poznata je i pod nazivima: beluš, kuka, šparoga, šparog, pitomi sparog, šparoga, vilina metla.
Špargla je trajna biljka s kratkim drvenastim i jako razvijenim rizomom, koji je većinom vodoravan, s dugim i debelim sukorenjem. Iz rizoma teraju u proleće mnogi, s prsta debeli izdanci bele boje, pokriveni mesnatim ljuskama. Čim se izdanci pojave na svetlosti dana, odmah postanu zeleni. Seku se u proleće, kad dostignu 20 do 25 cm, i veoma su cenjeno povrće. Ako se izdanci ostave, izrastu u stabljiku visoku i do 1,5 m, koja se razgrana i nosi male, suve i ljuskave listiće. Izdanci tek treće godine cve taju. Cvetovi su zelenkasto-beli, i plodovi su crvene bobice veličine graška, koje rado jedu ptice. Izdanci špargle su slatkastog mirisć i ukusa, rizom je takođe slatkast do opor.
Domovina špargle je južna Evropa, gde se često pojavljuje i samonikla na stenovitim i šljunčanim rečnim obalama, kao i među kamenjem, naročito u primorju.
Osim u povrtnjacima, špargle rastu i slobodno u prirodi kao poludivlje. Oplemenjena špargla se mnogo gaji na posebnim gredicama u povrtnjacima. U prirodi najbolje uspeva u klimatskim uslovima pogodnim za gajenje vinove loze.
Špargla cveta od sredine maja do sredine juna.
LEKOVITI DEO BILJKE: U aprilu i maju seku se izdanci, a rizom sa sukorenjem (Rhizoma asparagi) vadi se u jesen.
LEKOVITO DELOVANJE ŠPARGLE
Iako špargla nije lekovita biljka u zvaničnoj upotrebi, njena lekovitost je značajna. Pre svega treba spomenuti da podstiče aktivnost bubrežnih ćelija i povećava izlučivanje vode iz tela. Špargla je više nego dijetalna hrana za bubrežne bolesnike, ali kod upale bubrega treba je izbegavati. Mali sadržaj ugljenih hidrata čini šparglu odličnom hranom za dijabetičare. Budući da obilno vezuje masti, naročito pavlaku i maslac, priprema se i kao veoma kaloričan obrok. To je od značaja kod omršavelih i neuhranjenih osoba, onih koje se oporavljaju nakon bolesti, jer špargla takođe pobuđuje apetit. Osim povećanja izlučivanja vode, ima i svojstvo da lagano otvara. Nesvarljiva duga celulozna vlakna povećavaju kao balast količinu stolice i na taj način imaju učinak otvaranja na debelo crevo. Posle konzumiranja špargli mokraća ima karakterističan miris, što ne treba da vas uznemiri, jer je samo znak da se iz tela odvode nakupljene toksične materije. Ako se uzme 3 puta na dan po 0,5 do 1 g semena špargle u prahu, to umiruje stalno povraćanje i ima slično dejstvo na umirenje želuca kao seme anisa i kima. Rizom špargle ubraja se u “korenje koje otvara”, uz komorač, peršun i celer.
UPOZORENJE: Kod upale bubrega šparglu treba izbegavati!
RECEPTI:
ČAJNA MEŠAVINA (za podsticanje izlučivanja mokraće): u jednakim delovima pomešaju se rizom špargle, komorač, celer i peršun. Od te mešavine uzme se 1 kašičica za 1 solju čajnog oparka, a pije se dnevno 1-2 šolje, u gutljajima i nezaslađeno.
PREPARAT ZA JAČANJE SRCA: 60 g špargle stavi se u 3/4 litra hladne vode i ostavi da odstoji 8 sati. U 1/4 litra mlake vode stave se 2 kašičice meda, posle čega se oba preparata pomešaju i od toga se na svaki sat uzima po 1 kašika.
Zahvaljujući antioksidansima kvercetinu i kempferolu, špargla snižava loš holesterol i reguliše nivo šećera u krvi.
Špargla sprečava rak
Mnoga istraživanja dokazala su da špargla sadrži flavonoide kvercetin i kempferol, moćne antioksidanse koji sprečavaju razvoj kancerogenih ćelija. Rezultati istraživanja objavljeni 2007. godine u časopisu “International Journal of Cancer” pokazuju da su žene koje unose veću količinu kempferola za 40 odsto manje izložene riziku od raka jajnika od onih koje to ne čine. Takođe, smatra se prirodnim čistačem krvnih sudova, uspešno snižava krvni pritisak, sprečava pojavu ugrušaka i kardiovaskularnih oboljenja, dok visok nivo vitamina B-grupe, posebno folne kiseline, doprinosi očuvanju zdravlja kardiovaskularnog sistema.
Špargla čuva kosti
S obzirom na to da je bogata vitaminom K, špargla blagotvorno deluje i na zdravlje kostiju. Preporučuje se u lečenju krtih kostiju i osteoartritisa, te je neophodna za funkcionalnost osteokalcina, proteina unutar koštanog tkiva koji kalcijum kristališe. Takođe, njena antioksidativna svojstva sprečavaju moždana oštećenja, pa je špargla veoma važna u prevenciji Alchajmerove bolesti. Pored brojnih lekovitih svojstava, od davnina se smatra jakim muškim afrodizijakom, jer sadrži visok nivo vitamina E, poznatijeg kao vitamin plodnosti.
Špargla kontroliše šećer u krvi
Špargla sadrži umerene količine dijetetskih vlakana (u 100 g svežih izdanaka ima 2,1 g vlakana), te pomaže u slučaju problema s opstipacijom, ali i snižava loš holesterol te reguliše nivo šećera u krvi. Istraživanja sprovedena u Velikoj Britaniji pokazala su da redovno konzumiranje ovog povrća održava nivo šećera u krvi pod kontrolom i poboljšava proizvodnju insulina, hormona koji pomaže apsorpciju glukoze. Tako je godišnja potrošnja špargle, za koju smatraju da ima ključnu ulogu u borbi s dijabetesom, u toj zemlji porasla za 8.000 tona. Ova namirnica se široko primenjuje u dijetalnoj ishrani, jer pored toga što ima nisku kalorijsku vrednost, utoljava glad i doprinosi mršavljenju. Asparagus ili jestiva slonovača, kako šparglu još nazivaju, blagotvorno deluje i na probavni sistem. Sadrži inulin, ugljeni hidrat koji pomaže apsorpciju hranljivih materija i time pospešuje zdravlje probavnog sistema. Osim toga, dijetetičari iz UCLA medicinskog centra iz Los Andelesa smatraju je najboljim povrćem za detoksika-ciju. Budući da je bogata hranljivim sastojcima poput folne kiseline, vitamina C i dijetetskih vlakana, špargla poboljšava i rad bubrega. Sadrži snažan antioksidans koji smanjuje upalu i sprečava stvaranje kamena u bubregu.
Špargla kao lekoviti delikates
Špargla je višegodišnja korenasta biljka s dugačkom razgranatom stabljikom i debelim korenjem iz koga izbijaju izdanci s mesnatim ljuskama. Vodi poreklo s područja istočnog Mediterana i oblasti male Azije. Uzgajala se još u antičkoj Grčkoj i Rimu. Osim što je važila za delikates, ta namirnica često je korišćena u lekovite svrhe. Spargla obiluje hranljivim sastojcima i odavno je stekla epitete “čistač organizma”, “čuvar zdravlja” i “kraljevsko povrće”. Bogata je fitonutrijentima, koji pozitivno deluju na zdravlje i sadrži više od 90 odsto vode. Špargla je niskokalorično povrće – u 100 g ima samo 20 kalorija i 35 odsto potrebne količine vitamina K. Takođe, obiluje vitaminima A, B6, tiaminom, riboflavmom, niacinom, pantotenskom kiselinom, kao i folatima. Izdanci špargle bogati su bakrom i gvožđem. Spargla je dobarizvor luteina, zeoksantina i karotena – antioksidansa koji pomažu u uklanjanju slobodnih radikala iz organizma.
