Normalni otkucaji srca pri mirovanju i naporu kod odraslih, dece u trudnoći

Srčani puls je pokazatelj rada srca na arterijskim krvnim sudovima na periferiji tela. U medicini, merenje pulsa je jako značajan klinički faktor koji ukazuje na opšte stanje srca i krvnih sudova. Lekari, ali i sasvim obični ljudi, mogu da odrede da li su otkucaji srca neke osobe normalan, pritiskom na dostupne arterije.

Puls se najčešće meri na slepoočnoj arteriji, arterijama ispod kolena, arterijama na vratu, lakatnim arterijama, preponskim arterijama, i na arterijama stopala.

Koliki je normalni srčani puls ?

Normalni otkucaji srca u minutu u stanju mirovanja kod odrasle osoba se nalazu u ospegu između 60 i 100.

U većini slučajeva, slabiji srčani puls pri odmoru, govori o tome da su arterije funkcionalne i da srce radi odlično.

Istraživanja su pokazala da osobe koje su utrenirane i koje fizičke aktivnosti obavljaju na svakodnevnom nivou, imaju broj otkucaja srca ne veći od 40 u minuta.

Da biste izmerili sopstveni srčani puls, dovoljno je da opipate vidljivu arteriju i i držite arteriju pod pritiskom u roku od 15 sekundi. U sebi izbrojite broj otkucaja koji ste opazili, a potom pomnožite sa 4 i dobićete tačnu vrednost sopstvenog pulsa u minuti.

Preporuka je da se u kućnim uslovima otkucaji srca mere na arterijama ruke – da biste ovo odradili, jednostavno postavite 2 prsta ispod dlana, između koske i tetiva – tu se arterija najpovršnije nalazi i najdostupnija je na tom mestu.

Šta sve utiče na vrednost srčanog pulsa ?

Faktori koji regulišu broj otkucaja u minuti jesu:

  • nivo fizičke aktivnosti
  • broj sati provedenih u treningu na dnevnom nivou
  • temperatura vazduha
  • položaj tela – odnosi se na to da li osoba stoji, sedi ili leži
  • emocionalno stanje
  • proporcije tela – visina i težina
  • upotreba lekova

Iako je opseg srčanog pulsa u veliki, kod mnogih osoba otkucaji srca u minutu ne spadaju pod normalni opseg.

Uzrok ove pojave jesu mnoge sistemske bolesti koje kao simptom daju ubrzani ili usporeni srčani puls.

Otkucaji srca kod dece

Deca imaju nešto brže srčane otkucaje u odnosu na odrasle osobe. Normalan broj otkucaja srca kod dece se kreće između 60 u minuti tokom spavanja do 220 u minuti tokom napora, izlaganja stresu ili preteranoj fizičkoj aktivnosti.

Postoji skala koja pokazuje zavisnost starosti deteta i normalnog srčanog pulsa:

  • za dete od 3. do 4. godine: 80 – 120 u minuti
  • za dete od 5. do 6. godine: 75 – 115 u minuti
  • za dete od 7. do 9. godine: 70 – 110 u minuti

Deca starija od 10 godina imaju srčani puls u rangu odraslih osoba ( 60 – 100 u minuti ).

Saznajte više>>>  Usporen rad srca uzroci

Normalni srčani otkucaji u trudnoći

Otkucaji srca za trudnice – između 80 i 90 u minuti. Tokom trudnoće, srce pumpa između 30 i 50 procenata više krvi u odnosu na negravidno stanje. Kao rezultat toga, broj otkucaja srca raste i viši je od standardnog pulsa koji se procenjuje da je oko 70 u minutu.

Ubrzani srčani puls – kako nastaje i da li je opasan?

Ubrzani srčani puls tj. ubrzani otkucaji srca se u medicini označava kao tahikardija. Tahikardija spada u veliku grupu poremećaja srca, a postoji kao osnovni simptom velikog broja bolesti.

U normalnim uslovima, povećanje srčanog pulsa nastaje usled izlaganja stresu i usled traumatskih događaja.

U velikom broju slučajeva, tahikardija ne daje posledične komplikacije, međutim, ukoliko se adekvatno ne dijagnostikuje i ne leči, tahikardija može da dovede do fatalnih posledica kao što su:

– fatalna srčana insuficijencija

– infarkt miokarda

– iznenadna srčana smrt “cardiac arrest”

Medikamentozno ili hirurško lečenje može pomoći da se otkucaji sreca regulišu direktno, ili lečenjem osnovnog uzroka bolesti, indirektno.

Najčešći tipovi tahikardija jesu:

Atrijalna fibrilacija ( treperenje pretkomora ) koja je prouzrokovana haotičnim električnim impulsima u pretkomorama koji izazivaju oštećenje pretkomora. Ovo je i najčešći tip tahikardije a kao osnovni uzrok bolesti se često navode oštećenje srčanih valvula, povećan rad štitne žlezde i dugogodišnje konzumiranje alkohola u velikim količinama.

– Supraventrikularna tahikardija

– Ventrikularna ( komorska ) tahikardija – predstavljaju najopasniji tip tahikardija i predstavlja životno – ugrožavajuće stanje!

– Komorsko treperenje – ova vrsta tahikardija je životno – ugrožavajuća a javlja se kod osoba koje je udario grom.

Simptomi ubrzanog srčanog pulsa

Usled tahikardije, dolazi do javljanja sledećih simptoma:

– gubitak daha

– glavobolja

– palpitacije srca – nepravilni otkucaji srca koje pacijenti često opisuju kao da im nešto udara iza grudne kosti

– bol u grudima

– pad krvnog pritiska i posledična nesvestica

Ipak, tahikardija često ne daje simptome kod prethodno zdravih ljudi a koji su u datom trenutku izloženi stresu. Kao moguće simptome, osobe navode nelagodnost, muku i preznojavanje.

Najčešći uzroci ubrzanog srčanog pulsa

Stanja koja prethode razvoju hronično ubrzanih otkucaja srca jesu:

  • oštećenje srca usled infarkta ili angine pektoris
  • urođene mane srca
  • prevelika fizička aktivnost
  • bolesti krvi ( anemija )
  • preveliko izlaganje stresu
  • visok ili nizak krvni pritisak
  • dugogodišnje pušenje
  • povišena telesna temperatura usled infekcije
  • dugogodišnje konzumiranje alkohola
  • konzumiranje napitaka sa velikim procentom kofeina
  • neželjena dejstva mnogih lekova
  • zloupotreba droga – supstanca koja prednjači o ovoj simptomatologiji jeste kokain
  • rekreativne droge i marihuana
  • halucinogene droge – pečurke
  • disbalans u mikroelementima bitnim za funkcionisanje organizma ( kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum )
  • preterana aktivnost štitne žlezde
  • dijabetes
  • problemi sa snom, nespavanje u dugom vremenskom periodu
  • starija životna dob
  • genetska predispozicija za povećani srčani puls

Ubrzani otkucaji srca lečenje

Lečenje se sprovodi u odnosu na bolest koja je ubrzani srčani puls izazvala.

Ukoliko je stanje akutno i mora se brzo delovati, u opticaj dolaze lekovi kao što su digitalis ( lanoksin ), beta blokatori, blokatori kalcijumskih kanala, grupa amiodarona (kordarom, paceron).

Neki pacijenti ne reaguju na adekvatan način na prepisanu terapiju, pa se kod njih primenjuju invazivne metode – radiofrekfentna ablacija kateterom – metoda uništavanja oštećenog srčanog tkiva i pospešivanja normalnih srčanih otkucaja.

Povezano>>> Ubrzan rad srca lečenje i prirodni lekovi

Usporen rad srca

Usporeni otkucaji srca se u medicini nazivaju bradikardija i predstavlja srčani puls koji je manji od 60 otkucaja u minuti. Bradikardija može biti pokazatelj mnogih ozbiljnih oboljenja, ali i nastati u fiziološkim uslovima.

Najčešći uzroci za smanjen broj otkucaja srca jesu:

  • oštećenje srčanog tkiva infarktom ili anginom pektoris
  • smanjeni rad štitne žlezde
  • komplikacija hirurške intervencije na srcu
  • infekcija srčane maramice
  • urođene srčane mane
  • zapaljenske bolesti kao što su reumatska groznica ili sistemski lupus eritematozus
  • nakupljanje gvožda u organizmu ( hemohromatoza )
  • neželjena dejstva lekova – uglavnom antihipertenziva ili antipsihotika

Simptomi usporenog rada srca

Klasični simptomi bradikardije jesu:

– osećaj muke, gađenja i malaksalosti

– slabost celog organizma

– gubitak daha

– bol u grudima

– konfuzija

– problemi sa pamćenjem

– brzo umaranje nakon i najlakših fizičkih aktivnosti

Otkucaji srca pri naporu

Napor predstavlja stanje organizma koje čoveka iscrpljuje i stvara niz simptoma kao odgovor organizma na stres.

Srčani puls pri naporu je uglavnom povišen, može biti normalan, a ukoliko je usporen, to često može biti pokazatelj nekog oboljenja, najčešće smanjenje aktivnosti štitne žlezde ili oslabljenog srčanog mišića.

loading...
Loading...